Jevanðelje po Luki 10

¹ A potom izabra Gospod i drugih sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojim u svaki grad i u mesto kuda htede sam doći.

² A reče im: Žetva je dakle velika, a poslenika malo; nego se molite Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.

³ Idite; eto ja vas šaljem kao jaganjce među vukove.

⁴ Ne nosite kese ni torbe ni obuće, i nikoga ne pozdravljajte na putu.

⁵ U koju god kuću uđete najpre govorite: Mir kući ovoj.

⁶ I ako dakle bude onde sin mira, ostaće na njemu mir vaš; ako li ne bude, vratiće se k vama.

⁷ A u onoj kući budite, i jedite i pijte šta u njih ima; jer je poslenik dostojan svoje plate; ne prelazite iz kuće u kuću.

⁸ I u koji god grad dođete i prime vas, jedite šta se donese pred vas.

⁹ I isceljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im: Približi se k vama carstvo Božije.

¹⁰ I u koji god grad dođete i ne prime vas, izišavši na ulice njegove recite:

¹¹ I prah od grada vašeg koji je prionuo za nas otresamo vam; ali ovo znajte da se približi k vama carstvo Božije.

¹² Kažem vam da će Sodomu biti lakše u onaj dan negoli gradu onom.

¹³ Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i u Sidonu bila čudesa što su bila u vama, davno bi se u vreći i u pepelu sedeći pokajali.

¹⁴ Ali Tiru i Sidonu biće lakše na sudu nego vama.

¹⁵ I ti, Kapernaume! Koji si se do nebesa podigao do pakla ćeš propasti.

¹⁶ Ko vas sluša mene sluša; i ko se vas odriče mene se odriče; a ko se mene odriče, odriče se Onog koji je mene poslao.

¹⁷ Vratiše se pak sedamdesetorica s radosti govoreći: Gospode! I đavoli nam se pokoravaju u ime Tvoje.

¹⁸ A On im reče: Ja videh sotonu gde spade s neba kao munja.

¹⁹ Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam neće nauditi.

²⁰ Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena napisana na nebesima.

²¹ U taj čas obradova se Isus u duhu i reče: Hvalim Te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih, a kazao si prostima. Da, Oče, jer je tako bila volja Tvoja.

²² I okrenuvši se k učenicima reče: Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna ko je Sin osim Oca, ni ko je Otac osim Sina, i ako Sin hoće kome kazati.

²³ I okrenuvši se k učenicima nasamo reče: Blago očima koje vide šta vi vidite.

²⁴ Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne čuše.

²⁵ I gle, ustade jedan zakonik i kušajući Ga reče: Učitelju! Šta ću činiti da dobijem život večni?

²⁶ A On mu reče: Šta je napisano u zakonu? Kako čitaš?

²⁷ A on odgovarajući reče: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i bližnjeg svog kao samog sebe.

²⁸ Reče mu pak: Pravo si odgovorio; to čini i bićeš živ.

²⁹ A on htede da se opravda, pa reče Isusu: A ko je bližnji moj?

³⁰ A Isus odgovarajući reče: Jedan čovek silažaše iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva.

³¹ A iznenada silažaše onim putem nekakav sveštenik, i videvši ga prođe.

³² A tako i Levit kad je bio na onome mestu, pristupi, i videvši ga prođe.

³³ A Samarjanin nekakav prolazeći dođe nad njega, i videvši ga sažali mu se;

³⁴ I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega.

³⁵ I sutradan polazeći izvadi dva groša te dade krčmaru, i reče mu: Gledaj ga, i šta više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim.

³⁶ Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci?

³⁷ A on reče: Onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu reče: Idi, i ti čini tako.

³⁸ A kad iđahu putem i On uđe u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi Ga u svoju kuću.

³⁹ I u nje beše sestra, po imenu Marija, koja i sede kod nogu Isusovih i slušaše besedu Njegovu.

⁴⁰ A Marta se beše zabunila kako će Ga dočekati, i prikučivši se reče: Gospode! Zar Ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne.

⁴¹ A Isus odgovarajući reče joj: Marta! Marta! Brineš se i trudiš za mnogo,

⁴² A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri deo izabrala, koji se neće uzeti od nje.