¹⁶ Nemojte kušati Gospoda Boga svog kao što Ga kušaste u Masi.

¹⁷ Držite dobro zapovesti Gospoda Boga svog i svedočanstva Njegova i uredbe Njegove, koje ti je zapovedio,

¹⁸ I čini što je pravo i dobro pred Gospodom, da bi ti bilo dobro i da bi ušao u dobru zemlju, za koju se zakleo Gospod ocima tvojim, i da bi je nasledio,

¹⁹ Da bi oterao sve neprijatelje tvoje ispred tebe, kao što ti je rekao Gospod.

²⁰ Pa kad te zapita posle sin tvoj govoreći: Kakva su to svedočanstva i uredbe i zakoni, što vam je zapovedio Gospod Bog naš?

²¹ Onda kaži sinu svom: Bejasmo robovi Faraonovi u Misiru, i izvede nas Gospod iz Misira rukom krepkom,

²² I učini Gospod znake i čudesa velika i zla u Misiru na Faraonu i na svemu domu njegovom pred nama,

²³ A nas izvede odande da nas uvede u zemlju za koju se zakleo ocima našim da će nam je dati.

²⁴ I zapovedi nam Gospod da vršimo sve ove uredbe bojeći se Gospoda Boga svog, da bi nam bilo dobro svagda i da bi nas sačuvao u životu, kao što se vidi danas.

²⁵ I biće nam pravda, ako uzdržimo i ustvorimo sve zapovesti ove pred Gospodom Bogom svojim kako nam je zapovedio.

¹ Kad te Gospod Bog tvoj uvede u zemlju u koju ideš da je naslediš, i otera ispred tebe narode mnoge, Heteje i Gergeseje i Amoreje i Hananeje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje, sedam naroda većih i jačih od tebe,

² I preda ih Gospod Bog tvoj tebi, i ti ih razbiješ, potri ih, ne hvataj s njima vere, niti se smiluj na njih;

³ Niti se prijatelji s njima; kćeri svoje ne daj za sina njihovog, niti kćeri njihove uzimaj za sina svog.

⁴ Jer bi otpadila sina tvog od mene, i služio bi bogovima drugim, te bi se razgnevio Gospod na vas i potro vas brzo.

⁵ Nego im ovo učinite: oltare njihove raskopajte, i likove njihove polomite, lugove njihove isecite, i rezane bogove njihove ognjem spalite.

⁶ Jer si ti narod svet Gospodu Bogu svom, tebe je izabrao Gospod Bog tvoj da mu budeš narod osobit mimo sve narode na zemlji.

⁷ Ne zato što bi vas bilo više nego drugih naroda prihvati vas Gospod i izabra vas; jer vas beše manje nego ikog drugog naroda;

⁸ Nego što vas Gospod miluje i što drži zakletvu kojom se zakleo ocima vašim, zato vas je Gospod izveo rukom krepkom i izbavio vas iz kuće ropske, iz ruke Faraona, cara misirskog.

⁹ I tako znaj da je Gospod Bog tvoj Bog, Bog veran, koji drži zavet svoj i milost svoju do hiljadu koljena onima koji Ga ljube i drže zapovesti Njegove,

¹⁰ I plaća onima koji mrze na nj, svakome istrebljujući ga, i ne odgađa onome koji mrzi na nj, plaća svakome.

¹¹ Zato drži zapovesti i uredbe i zakone, koje ti danas ja zapovedam, da ih tvoriš.

¹² I ako ove zakone uzaslušate i uzdržite i ustvorite i Gospod će Bog držati tebi zavet i milost, za koju se zakleo ocima tvojim;

¹³ I milovaće te i blagosloviće te i umnožiće te; blagosloviće plod utrobe tvoje i plod zemlje tvoje, žito tvoje i vino tvoje i ulje tvoje, plod goveda tvojih i stada ovaca tvojih u zemlji za koju se zakleo ocima tvojim da će ti je dati.

¹⁴ Bićeš blagosloven mimo sve narode: neće biti u tebi ni muškog ni ženskog neplodnog, ni među stokom tvojom.

¹⁵ I ukloniće od tebe Gospod svaku bolest, od ljutih zala misirskih koja znaš neće nijedno pustiti na tebe, nego će pustiti na one koji mrze na te.

¹⁶ I istrebi sve narode koje ti Gospod Bog tvoj preda, neka ih ne požali oko tvoje, i nemoj služiti bogovima njihovim, jer bi ti to bila zamka.

¹⁷ Ako bi rekao u srcu svom: Veći su ovi narodi od mene, kako ih mogu izgnati?

¹⁸ Ne boj ih se; pamti dobro šta je učinio Gospod Bog tvoj s Faraonom i sa svim Misircima,

¹⁹ Velika kušanja, koja videše oči tvoje, i znake i čudesa i ruku krepku i mišicu podignutu, kojom te izvede Gospod Bog tvoj; onako će učiniti Gospod Bog tvoj sa svim narodima od kojih bi se uplašio.

²⁰ I stršljene će poslati Gospod Bog tvoj na njih dokle ne izginu koji bi ostali i sakrili se od tebe.

²¹ Ne plaši se od njih, jer je Gospod Bog tvoj usred tebe, Bog veliki i strašni.

²² Gospod će Bog tvoj malo po malo potrti te narode ispred tebe; nećeš ih moći odjedanput istrebiti, da se ne bi umnožilo na tebe zverje poljsko.

²³ Ali će ih predati Gospod Bog tvoj tebi, i zatiraće ih zatiranjem velikim dokle se ne zatru.

²⁴ I predaće careve njihove u tvoje ruke da zatreš ime njihovo pod nebom, neće se nijedan održati pred tobom, dokle ih ne potreš.

²⁵ Rezane bogove njihove spali ognjem, nemoj da se polakomiš na srebro ili zlato što je na njima i da ga uzmeš, da ti ne bude zamka, jer je gadno pred Gospodom Bogom tvojim.

²⁶ I nemoj da uneseš gada u dom svoj, da ne budeš proklet kao i on, nego se gadi na nj i grozi se od njega, jer je prokleto.

¹ Držite i tvorite sve zapovesti koje vam ja zapovedam danas, da biste živi bili i umnožili se, i da biste ušli u zemlju za koju se Gospod zakleo ocima vašim, i da biste je nasledili.

² I opominji se svega puta kojim te je vodio Gospod Bog tvoj četrdeset godina po pustinji, da bi te namučio i iskušao, da se zna šta ti je u srcu, hoćeš li držati zapovesti Njegove ili nećeš.

³ I mučio te je, glađu te morio; ali te je opet hranio manom za koju ti nisi znao ni oci tvoji, da bi ti pokazao da čovek ne živi o samom hlebu nego o svemu što izlazi iz usta Gospodnjih.

⁴ Odelo tvoje ne ovetša na tebi niti noga tvoja oteče za ovih četrdeset godina;

⁵ Zato poznaj u srcu svom da te Gospod Bog tvoj gaji kao što čovek gaji svoje dete.

⁶ I drži zapovesti Gospoda Boga svog hodeći putevima Njegovim i bojeći se Njega.

⁷ Jer Gospod Bog tvoj uvešće te sada u dobru zemlju, u zemlju u kojoj ima dosta potoka i izvora i jezera, što izviru po dolinama i po brdima;

⁸ U zemlju izobilnu pšenicom i ječmom i vinovom lozom i smokvama i šipcima, zemlju izobilnu maslinom, od koje biva ulje, i medom;

⁹ U zemlju gde nećeš sirotinjski jesti hleba, gde ti neće ništa nedostajati; u zemlju gde je kamenje gvožđe i gde ćeš iz brda njenih seći bronzu.

¹⁰ Ješćeš i bićeš sit, pa blagosiljaj Gospoda Boga svog za dobru zemlju koju ti da.

¹¹ I čuvaj se da ne zaboraviš Gospoda Boga svog bacivši u nemar zapovesti Njegove i zakone Njegove i uredbe Njegove, koje ti ja zapovedam danas.

¹² I kad uzjedeš i nasitiš se, i dobre kuće načiniš i u njima staneš živeti, i kad se goveda tvoja i ovce tvoje naplode,

¹³ I kad ti se namnoži srebro i zlato, i šta god imaš kad ti se namnoži,

¹⁴ Nemoj da se ponese srce tvoje i zaboraviš Gospoda Boga svog, koji te je izveo iz zemlje misirske, iz kuće ropske;

¹⁵ Koji te je vodio preko one pustinje velike i strašne gde žive zmije vatrene i skorpije, gde je suša, a nema vode; koji ti je izveo vodu iz tvrdog kamena;

¹⁶ Koji te je hranio u pustinji manom, za koju ne znaše oci tvoji, da bi te namučio i iskušao te, i najposle da bi ti dobro učinio.

¹⁷ Niti govori u srcu svom; moja snaga, i sila moje ruke dobavila mi je ovo blago.

¹⁸ Nego se opominji Gospoda Boga svog; jer ti On daje snagu da dobavljaš blago, da bi potvrdio zavet svoj, za koji se zakleo ocima tvojim, kao što se vidi danas.

¹⁹ Ako li zaboraviš Gospoda Boga svog, i pođeš za drugim bogovima i njima staneš služiti i klanjati se, svedočim vam danas da ćete zacelo propasti.

²⁰ Propašćete kao narodi koje Gospod potire ispred vas, jer ne poslušaste glas Gospoda Boga svog.

¹ Čuj, Izrailju! Ti danas prelaziš preko Jordana da uđeš i naslediš narode veće i jače od sebe, gradove velike i ograđene do neba.

² Velik i visok narod, sinove Enakove, koje znaš i za koje si slušao:

³ Znaj dakle danas da je Gospod Bog tvoj, koji ide pred tobom, oganj koji spaljuje; On će ih istrebiti i On će ih oboriti pred tobom, i izgnaćeš ih i istrebiti brzo, kao što ti je kazao Gospod.

⁴ Kad ih Gospod Bog tvoj otera ispred tebe, nemoj da kažeš u srcu svom: Za pravdu moju uvede me Gospod u ovu zemlju da je nasledim; jer Gospod tera one narode ispred tebe za nevaljalstvo njihovo!

⁵ Ne ideš za pravdu svoju ni za čistotu srca svog da naslediš tu zemlju; nego za nevaljalstvo tih naroda Gospod Bog tvoj otera ih ispred tebe, i da održi reč za koju se zakleo ocima tvojim, Avramu, Isaku i Jakovu.

⁶ Znaj, dakle, da ti Gospod Bog tvoj ne daje te dobre zemlje za pravdu tvoju da je naslediš, jer si tvrdovrat narod.

⁷ Pamti i ne zaboravi kako si gnevio Gospoda Boga svog u pustinji; od onog dana kad iziđoste iz zemlje misirske pa dokle dođoste na ovo mesto, nepokorni bejaste Gospodu.

⁸ I kod Horiva razgneviste Gospoda, i od gneva htede vas Gospod da istrebi.

⁹ Kad iziđoh na goru da primim ploče kamene, ploče zaveta, koji s vama učini Gospod, tada stajah na gori četrdeset dana i četrdeset noći hleba ne jedući ni vode pijući.

¹⁰ I dade mi Gospod dve ploče kamene, ispisane prstom Gospodnjim, na kojima behu reči sve koje vam izgovori Gospod na gori isred ognja na dan zbora vašeg.

¹¹ Posle četrdeset dana i četrdeset noći dade mi Gospod dve ploče kamene, ploče zavetne.

¹² I reče mi Gospod: Ustani, siđi brže odavde; jer se pokvari narod tvoj koji si izveo iz Misira, siđoše brzo s puta koji im zapovedih, i načiniše sebi liven lik.

¹³ Još mi reče Gospod govoreći: Pogledah ovaj narod, i eto je narod tvrdog vrata.

¹⁴ Pusti me da ih istrebim i ime njihovo zatrem pod nebom; a od tebe ću učiniti narod jači i veći nego što je ovaj.

¹⁵ I ja se vratih i siđoh s gore, a gora ognjem goraše, i dve ploče zavetne behu mi u rukama.

¹⁶ I pogledah, a to zgrešiste Gospodu Bogu svom salivši sebi tele, i brzo siđoste s puta koji vam beše zapovedio Gospod.

¹⁷ Tada uzeh one dve ploče i bacih ih iz ruku svojih, i razbih ih pred vama.

¹⁸ Potom padoh i ležah pred Gospodom kao pre, četrdeset dana i četrdeset noći, hleba ne jedući ni vode pijući, radi svih greha vaših, kojima se ogrešiste učinivši što je zlo pred Gospodom i razgnevivši Ga.

¹⁹ Jer se bojah gneva i jarosti, kojom se beše Gospod razljutio na vas da vas istrebi; i usliši me Gospod i tada.

²⁰ Beše se Gospod i na Arona razgnevio veoma da ga htede ubiti; ali se molih tada i za Arona.

²¹ I uzeh greh vaš koji učiniste, tele, i sažegoh ga ognjem, i razbih ga i satrh ga u prah, i prosuh prah njegov u potok, koji teče s one gore.