1
U to vreme pak iziđe zapovest od ćesara Avgusta da se prepiše sav svet.
2
Ovo je bio prvi prepis za vladanja Kirinova Sirijom.
3
I pođoše svi da se prepišu, svaki u svoj grad.
4
Tada pođe i Josif iz Galileje, iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, jer on beše iz doma i plemena Davidovog,
5
Da se prepiše s Marijom, isprošenom za njega ženom, koja beše trudna.
6
I kad onamo behu, dođe vreme da ona rodi.
7
I rodi Sina svog prvenca, i povi Ga, i metnu Ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici.
8
I behu pastiri u onom kraju koji čuvahu noćnu stažu kod stada svog.
9
I gle, anđeo Gospodnji stade među njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo.
10
I reče im anđeo: Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu.
11
Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom.
12
I eto vam znaka: Naći ćete dete povito gde leži u jaslama.
13
I ujedanput postade s anđelom mnoštvo vojnika nebeskih, koji hvaljahu Boga govoreći:
14
Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.
15
I kad anđeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugom: Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo šta nam kaza Gospod.
16
I dođoše brzo, i nađoše Mariju i Josifa i dete gde leži u jaslama.
17
A kad videše, kazaše sve što im je kazano za to dete.
18
I svi koji čuše diviše se tome što im kazaše pastiri.
19
A Marija čuvaše sve reči ove i slagaše ih u srcu svom.
20
I vratiše se pastiri slaveći i hvaleći Boga za sve što čuše i videše, kao što im bi kazano.
21
I kad se navrši osam dana da Ga obrežu, nadenuše Mu ime Isus, kao što je anđeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi.
22
I kad dođe vreme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevom, doneše Ga u Jerusalim da Ga metnu pred Gospoda,
23
(Kao što je napisano u zakonu Gospodnjem: Da se svako dete muško koje najpre otvori matericu posveti Gospodu;)
24
I da prinesu prilog, kao što je rečeno u zakonu Gospodnjem, dve grlice, ili dva golubića.
25
I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeun, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehe Izrailjeve, i Duh Sveti beše u njemu.
26
I njemu beše Sveti Duh kazao da neće videti smrt dok ne vidi Hrista Gospodnjeg.
27
I kaza mu Duh te dođe u crkvu; i kad donesoše roditelji dete Isusa da svrše za Njega zakon po običaju,
28
I on Ga uze na ruke svoje, i hvali Boga i reče:
29
Sad otpuštaš s mirom slugu svog, Gospode, po reči svojoj;
30
Jer videše oči moje spasenje Tvoje,
31
Koje si ugotovio pred licem svih naroda,
32
Videlo, da obasja neznabošce, i slavu naroda Tvog Izrailja.
33
I Josif i mati Njegova čuđahu se tome što se govoraše za Njega.
34
I blagoslovi ih Simeun, i reče Mariji, materi Njegovoj: Gle, Ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti
35
(A i tebi samoj probošće nož dušu), da se otkriju misli mnogih srca.
36
I beše Ana proročica, kći Fanuilova, od kolena Asirovog; ona je ostarela, a sedam je godina živela s mužem od devojaštva svog,
37
I udova oko osamdeset i četiri godine, koja ne odlažaše od crkve, i služaše Bogu dan i noćpostom i molitvama.
38
I ona u taj čas dođe, i hvaljaše Gospoda i govoraše za Njega svima koji čekahu spasenja u Jerusalimu.
39
I kad svršiše sve po zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret.
40
A dete rastijaše i jačaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija beše na Njemu.
41
I roditelji Njegovi iđahu svake godine u Jerusalim o prazniku pashe.
42
I kad Mu bi dvanaest godina, dođoše oni u Jerusalim po običaju praznika;
43
I kad dane provedoše i oni se vratiše, osta dete Isus u Jerusalimu; i ne znade Josif i mati Njegova;
44
Nego misleći da je s društvom, otidoše dan hoda, i stadoše Ga tražiti po rodbini i po znancima.
45
I ne našavši Ga vratiše se u Jerusalim da Ga traže.
46
I posle tri dana nađoše Ga u crkvi gde sedi među učiteljima, i sluša ih, i pita ih,
47
I svi koji Ga slušahu divljahu se Njegovom razumu i odgovorima.
48
I videvši Ga začudiše se, i mati Njegova reče Mu: Sine! Šta učini nama tako? Evo otac tvoj i ja sa strahom tražismo te.
49
I reče im: Zašto ste me tražili? Zar ne znate da meni treba u onom biti što je Oca mog?
50
I oni ne razumeše reči što im reče.
51
I siđe s njima i dođe u Nazaret; i beše im poslušan. I mati Njegova čuvaše sve reči ove u srcu svom.
52
I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.
