¹ Reč Gospodnja koja dođe Sofoniji, sinu Husija sina Godolije sina Amarije sina Jezekijinog, za vremena Josije, sina Amonovog, cara Judinog.

² Sve ću uzeti sa zemlje, govori Gospod;

³ Uzeću ljude i stoku, uzeću ptice nebeske i ribe morske i sablazni s bezbožnicima, i istrebiću ljude sa zemlje, govori Gospod.

⁴ Jer ću mahnuti rukom svojom na Judu i na sve stanovnike jerusalimske, i istrebiću iz mesta ovog ostatak Valov i ime sveštenika idolskih s drugim sveštenicima,

⁵ I one koji se klanjaju na krovovima vojsci nebeskoj i koji se klanjaju i kunu se Gospodom i koji se kunu Melhomom.

⁶ I one koji se odvraćaju od Gospoda i koji ne traže Gospoda niti pitaju za Nj.

⁷ Ćuti pred Gospodom Gospodom, jer je blizu dan Gospodnji, jer je Gospod prigotovio žrtvu i pozvao svoje zvanice.

⁸ I u dan žrtve Gospodnje pohodiću knezove i carske sinove i sve koji nose tuđinsko odelo.

⁹ I pohodiću u taj dan sve koji skaču preko praga, koji pune kuću gospodara svojih grabežom i prevarom.

¹⁰ I u taj će dan, veli Gospod, biti vika od ribljih vrata, i jauk s druge strane, i polom velik s humova.

¹¹ Ridajte koji živite u Maktesu, jer izgibe sav narod trgovački, istrebiše se svi koji nose srebro.

¹² I u to ću vreme razgledati Jerusalim sa žišcima, i pohodiću ljude koji leže na svojoj droždini, koji govore u srcu svom: Gospod ne čini ni dobro ni zlo.

¹³ I blago će se njihovo razgrabiti i kuće njihove opustošiti; grade kuće, ali neće sedeti u njima; i sade vinograde, ali neće piti vino iz njih.

¹⁴ Blizu je veliki dan Gospodnji, blizu je i ide vrlo brzo; glas će biti dana Gospodnjeg, gorko će tada vikati junak.

¹⁵ Taj je dan, dan kada će biti gnev, dan, kada će biti tuga i muka, dan, kada će biti pustošenje i zatiranje, dan, kada će biti mrak i tama, dan, kada će biti oblak i magla.

¹⁶ Dan, kada će biti trubljenje i poklič na tvrde gradove i na visoke uglove.

¹⁷ I pritesniću ljude, te će ići kao slepi, jer zgrešiše Gospodu; i krv će se njihova prosuti kao prah i telesa njihova kao gnoj.

¹⁸ Ni srebro njihovo ni zlato njihovo neće ih moći izbaviti u dan gneva Gospodnjeg; i svu će zemlju proždreti oganj revnosti Njegove; jer će brzo učiniti kraj svima stanovnicima zemaljskim.

¹ Saberite se, saberite se, narode nemili.

² Dok nije izašao sud, i dan prošao kao pleva, dok nije došao na vas ljuti gnev Gospodnji, dok nije došao na vas dan gneva Gospodnjeg.

³ Tražite Gospoda svi koji ste krotki u zemlji, koji činite šta je naredio; tražite pravdu, tražite krotost, eda biste se sakrili na dan gneva Gospodnjeg.

⁴ Jer će se Gaza ostaviti i Askalon će opusteti; Azot će se odagnati u podne i Akaron će se iskoreniti.

⁵ Teško onima koji žive po bregovima morskim, narodu heretejskom: reč je Gospodnja na vas, Hanane, zemljo filistejska, ja ću te zatrti da ne bude stanovnika u tebi.

⁶ I bregovi će morski biti stanovi i jame pastirske i torovi za stada.

⁷ I taj će kraj biti ostatku doma Judinog; onde će pasti; u domovima će askalonskim legati uveče; jer će ih pohoditi Gospod Bog njihov i povratiti roblje njihovo.

⁸ Čuo sam rug Moavov i ukore sinova Amonovih kojima ružiše moj narod, i raširiše se preko međa njihovih.

⁹ Zato, tako ja bio živ, govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev, Moav će biti kao Sodom i sinovi Amonovi kao Gomor, mesto koprivama, i slanica i večna pustoš; ostatak naroda mog opleniće ih, i koji ostanu od naroda mog naslediće ih.

¹⁰ To će im biti za ponositost njihovu; jer ružiše narod Gospoda nad vojskama i podizaše se na Nj.

¹¹ Strašan će im biti Gospod, jer će istrebiti sve bogove zemaljske, i Njemu će se klanjati svaki iz svog mesta, sva ostrva narodna.

¹² I vi, Etiopljani, bićete pobijeni mačem mojim.

¹³ I dignuće ruku svoju na sever, i zatrće Asirsku, i Nineviju će opusteti da bude suva kao pustinja.

¹⁴ I u njoj će ležati stada, svakojako zverje između naroda, i gem i ćuk noćivaće na dovratnicima njenim; glasom će pevati na prozorima; pustoš će biti na pragovima, jer će se poskidati kedrovina.

¹⁵ Takav će biti veseli grad, koji sedi bez brige, koji govori u srcu svom: Ja sam, i osim mene nema drugog. Kako opuste! Posta loža zverju! Ko god prođe mimo nj zviždaće i mahati rukom.

¹ Teško gradu odmetničkom i oskvrnjenom, nasilničkom!

² Ne sluša glas, ne prima nauk, ne uzda se u Gospoda, ne pristupa k Bogu svom.

³ Knezovi su mu u njemu lavovi koji riču; sudije su mu vuci večernji, koji ne glođu kosti do jutra.

⁴ Proroci su mu hvališe, varalice; sveštenici njegovi skvrne svetinju, izvrću zakon.

⁵ Gospod je pravedan usred njega, ne čini nepravde, svako jutro iznosi sud svoj na videlo, ne izostaje, ali bezbožnik ne zna za stid.

⁶ Istrebih narode, kule im se razoriše, ulice im opusteh, te niko ne prolazi; gradovi im se raskopaše, da nema nikoga, nema stanovnika.

⁷ Rekoh: Pobojaćeš me se, primićeš nauk; neće mu se zatrti stan ničim sa čim bih ga pohodio; ali oni uraniše te pokvariše sva dela svoja.

⁸ Zato čekajte me, govori Gospod, do dana kad ću se podignuti na plen; jer je sud moj da saberem narode i pokupim carstva, da izlijem na njih gnev svoj, svu žestinu jarosti svoje, jer će oganj revnosti moje proždreti svu zemlju.

⁹ Jer ću tada promeniti narodima usne, te će biti čiste, da bi svi prizivali ime Gospodnje i služili Mu složnim ramenima.

¹⁰ Ispreko reka huskih koji se meni mole, rasejani moji, doneće mi dare.

¹¹ Tada se nećeš više stideti ni jednog od svojih dela, kojima si mi zgrešio; jer ću onda uzeti iz tebe one koji se hvale slavom tvojom, i nećeš se više veličati na svetoj gori mojoj.

¹² I ostaviću u tebi narod nevoljan i siromašan, i oni će se uzdati u ime Gospodnje.

¹³ Ostatak Izrailjev neće činiti bezakonja niti će govoriti laži, niti će se naći u ustima njihovim jezik prevaran; nego će pasti i ležati i neće biti nikoga da ih plaši.

¹⁴ Pevaj, kćeri sionska; klikuj, Izrailju; raduj se i veseli se iz svega srca, kćeri jerusalimska!

¹⁵ Ukloni Gospod sudove tvoje, odvrati neprijatelje tvoje; car Izrailjev Gospod usred tebe je, nećeš se više bojati zla.

¹⁶ U onaj dan reći će se gradu Jerusalimu: Ne boj se; Sionu: Nemoj da ti klonu ruke.

¹⁷ Gospod Bog tvoj, koji je usred tebe, silni, spašće te; radovaće ti se veoma, umiriće se u ljubavi svojoj, veseliće se tebe radi pevajući.

¹⁸ Koji tuže za praznicima, sabraću ih, koji su iz tebe, radi teške sramote koja je na tebi.

¹⁹ Gle, uništiću u ono vreme sve koji te muče, i izbaviću hrome i sabrati odagnane, i dobaviću im hvalu i slavu po svoj zemlji, gde su bili pod sramotom.

²⁰ U ono vreme dovešću vas, u ono vreme sabraću vas; jer ću vam dobaviti slavu i hvalu po svim narodima na zemlji, kad povratim roblje vaše pred vašim očima, govori Gospod.