¹⁴ Ja im dadoh reč Tvoju; i svet omrznu na njih, jer nisu od sveta, kao i ja što nisam od sveta.

¹⁵ Ne molim Te da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš oda zla.

¹⁶ Od sveta nisu, kao ni ja što nisam od sveta.

¹⁷ Osveti ih istinom svojom: reč je Tvoja istina.

¹⁸ Kao što si Ti mene poslao u svet, i ja njih poslah u svet.

¹⁹ Ja posvećujem sebe za njih, da i oni budu osvećeni istinom.

²⁰ Ne molim se, pak, samo za njih, nego i za one koji me uzveruju njihove reči radi;

²¹ Da svi jedno budu, kao Ti, Oče, što si u meni i ja u Tebi; da i oni u nama jedno budu, da i svet veruje da si me Ti poslao.

²² I slavu koju si mi dao ja dadoh njima, da budu jedno kao mi što smo jedno.

²³ Ja u njima i Ti u meni: da budu sasvim ujedno, i da pozna svet da si me Ti poslao i da si imao ljubav k njima kao i k meni što si ljubav imao.

²⁴ Oče! Hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja; da vide slavu moju koju si mi dao; jer si imao ljubav k meni pre postanja sveta.

²⁵ Oče pravedni! Svet Tebe ne pozna, a ja Te poznah, i ovi poznaše da si me Ti poslao.

²⁶ I pokazah im ime Tvoje, i pokazaću: da ljubav kojom si mene ljubio u njima bude, i ja u njima.

¹ I rekavši ovo Isus iziđe s učenicima svojim preko potoka Kedrona gde beše vrt, u koji uđe On i učenici Njegovi.

² A Juda, izdajnik Njegov, znaše ono mesto; jer se Isus često skupljaše onde s učenicima svojim.

³ Onda Juda uze četu i od glavara svešteničkih i fariseja momke, i dođe onamo s fenjerima i sa svećama i s oružjem.

⁴ A Isus znajući sve što će biti od Njega iziđe i reče im: Koga tražite?

⁵ Odgovoriše Mu: Isusa Nazarećanina. Isus im reče: Ja sam. A s njima stajaše i Juda koji Ga izdavaše.

⁶ A kad im reče: Ja sam; izmakoše se natrag i popadaše na zemlju.

⁷ Onda ih opet zapita Isus: Koga tražite? A oni rekoše: Isusa Nazarećanina.

⁸ Isus im odgovori: Kazah vam da sam ja. Ako dakle mene tražite, ostavite ove nek idu.

⁹ Da se izvrši reč što reče: Ne izgubih ni jednog od onih koje si mi dao.

¹⁰ A Simon Petar imaše nož, pa ga izvadi i udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu desno uho. A sluzi beše ime Malho.

¹¹ Onda reče Isus Petru: Zadeni nož u nožnice. Čašu koju mi dade Otac zar da je ne pijem?

¹² A četa i vojvoda i momci jevrejski uhvatiše Isusa i svezaše Ga,

¹³ I odvedoše Ga najpre Ani, jer beše tast Kajafi, koji beše poglavar sveštenički one godine.

¹⁴ A Kajafa beše onaj što dade savet Judejcima da je bolje da umre jedan čovek nego narod da propadne.

¹⁵ Za Isusom, pak, iđaše Simon Petar i drugi učenik; a učenik onaj beše poznat kod poglavara svešteničkog, i uđe s Isusom u dvor poglavara svešteničkog;

¹⁶ A Petar stajaše napolju kod vrata. Onda iziđe onaj učenik što beše poznat kod poglavara svešteničkog i reče vratarici te uvede Petra.

¹⁷ Onda reče sluškinja vratarica Petru: Da nisi i ti učenik ovog čoveka? On reče: Nisam.

¹⁸ A sluge i momci behu naložili oganj i stajahu te se grejahu, jer beše zima; a i Petar stajaše s njima i grejaše se.

¹⁹ Poglavar, pak, sveštenički zapita Isusa za učenike Njegove i za Njegovu nauku.

²⁰ Isus mu odgovori: Ja govorih javno svetu, ja svagda učih u zbornici i u crkvi, gde se svagda skupljaju Judejci, i ništa tajno ne govorih.

²¹ Što pitaš mene? Pitaj one koji su slušali šta sam im govorio: evo ovi znaju šta sam ja govorio.

²² A kad On ovo reče, jedan od momaka koji stajahu onde udari Isusa po obrazu, i reče: Zar tako odgovaraš poglavaru svešteničkom?

²³ Isus mu odgovori: Ako zlo rekoh, dokaži da je zlo; ako li dobro, zašto me biješ?

²⁴ I Ana posla Ga svezanog Kajafi, poglavaru svešteničkom.

²⁵ A Simon Petar stajaše i grejaše se. Onda mu rekoše: Da nisi i ti od učenika njegovih? A on se odreče i reče: Nisam.

²⁶ Reče jedan od slugu poglavara svešteničkog koji beše rođak onome što mu Petar odseče uho: Ne videh li ja tebe u vrtu s njim?

²⁷ Onda se Petar opet odreče; i odmah petao zapeva.

²⁸ A Isusa povedoše od Kajafe u sudnicu. Ali beše jutro, i oni ne uđoše u sudnicu da se ne bi opoganili, nego da bi mogli jesti pashu.

²⁹ Onda Pilat izađe k njima napolje i reče: Kakvu krivicu iznosite na ovog čoveka?

³⁰ Odgovoriše mu i rekoše: Kad on ne bi bio zločinac ne bismo ga predali tebi.

³¹ A Pilat im reče: Uzmite ga vi i po zakonu svom sudite mu. A Jevreji mu rekoše: Mi ne smemo nikoga pogubiti.

³² Da se zbude reč Isusova koju reče kazujući kakvom će smrti umreti.

³³ Onda uđe Pilat opet u sudnicu, i dozva Isusa, i reče Mu: Ti si car judejski?

³⁴ Isus mu odgovori: Govoriš li ti to sam od sebe, ili ti drugi kazaše za mene?

³⁵ Pilat odgovori: Zar sam ja Jevrejin? Rod tvoj i glavari sveštenički predaše te meni; šta si učinio?

³⁶ Isus odgovori: Carstvo moje nije od ovog sveta; kad bi bilo od ovog sveta carstvo moje, onda bi sluge moje branile da ne bih bio predan Jevrejima; ali carstvo moje nije odavde.

³⁷ Onda Mu reče Pilat: Dakle si ti car? Isus odgovori: Ti govoriš da sam ja car. Ja sam za to rođen, i zato dođoh na svet da svedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas moj.

³⁸ Reče Mu Pilat: Šta je istina? I ovo rekavši iziđe opet k Jevrejima, i reče im: Ja nikakve krivice ne nalazim na njemu.

³⁹ A u vas je običaj da vam jednog pustim na pashu, hoćete li, dakle, da vam pustim cara judejskog?

⁴⁰ Onda svi povikaše opet govoreći: Ne ovog, nego Varavu. A Varava beše hajduk.

¹ Tada, dakle, Pilat uze Isusa i šiba Ga.

² I vojnici spletavši venac od trnja metnuše Mu na glavu, i obukoše Mu skerletnu haljinu,

³ I govorahu: Zdravo, care judejski! I bijahu Ga po obrazima.

⁴ Onda Pilat iziđe opet napolje, i reče im: Evo ga izvodim k vama napolje, da vidite da na njemu ne nalazim nikakvu krivicu.

⁵ A Isus izađe napolje pod vence od trnja i u skerletnoj haljini. I reče im Pilat; evo čoveka!

⁶ A kad Ga videše glavari sveštenički i momci, povikaše govoreći: Raspni ga, raspni. Pilat im reče: Uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu krivice.

⁷ Odgovoriše mu Jevreji: Mi imamo zakon i po zakonu našem valja da umre, jer načini sebe sinom Božijim.

⁸ Kad, dakle, Pilat ču ovu reč, poboja se većma.

⁹ I opet uđe u sudnicu, i reče Isusu: Odakle si ti? A Isus mu ne dade odgovora.

¹⁰ A Pilat Mu reče: Zar meni ne govoriš? Ne znaš li da imam vlast raspeti te, i vlast imam pustiti te?

¹¹ Isus odgovori: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj ima veći greh koji me predade tebi.

¹² Od tada gledaše Pilat da Ga pusti. Ali Jevreji vikahu govoreći: Ako ovog pustiš nisi prijatelj ćesaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se ćesaru.

¹³ Pilat, dakle, čuvši ovu reč izvede Isusa napolje, i sede na sudijsku stolicu na mestu koje se zove Kaldrma a jevrejski Gavata.

¹⁴ A beše petak uoči pashe oko šestog sahata; i Pilat reče Jevrejima: Evo, car vaš.

¹⁵ A oni vikahu: Uzmi, uzmi, raspni ga. Pilat im reče: Zar cara vašeg da razapnem? Odgovoriše glavari sveštenički: Mi nemamo cara osim ćesara.

¹⁶ Tada im Ga dakle predade da se razapne. A oni uzeše Isusa i odvedoše.

¹⁷ I noseći krst svoj iziđe na mesto koje se zove Kosturnica a jevrejski Golgota.

¹⁸ Onde Ga razapeše, i s Njim drugu dvojicu s jedne i s druge strane, a Isusa u sredi.

¹⁹ Pilat, pak, napisa i natpis i metnu na krst; i beše napisano: Isus Nazarećanin, car judejski.

²⁰ I onaj natpis čitaše mnogi od Jevreja; jer mesto beše blizu grada gde razapeše Isusa; i beše napisano jevrejski, grčki, latinski.

²¹ A jevrejski glavari sveštenički govorahu Pilatu: Ne piši: Car judejski, nego da sam reče: Ja sam car judejski.

²² Pilat odgovori: Šta pisah pisah.

²³ A vojnici kad razapeše Isusa uzeše Njegove haljine i načiniše četiri dela, svakom vojniku po deo, i dolamu; a dolama ne beše šivena nego izatkana sva s vrha do dna.

²⁴ Onda rekoše među sobom: Da je ne deremo, nego da bacamo kocke za nju kome će dopasti. Da se zbude pismo koje govori: Razdeliše haljine moje među sobom, a za dolamu moju baciše kocke. Vojnici, dakle, tako učiniše.

²⁵ A stajahu kod krsta Isusovog mati Njegova, i sestra matere Njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina.

²⁶ A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoji reče materi svojoj: Ženo! Eto ti sina!

²⁷ Potom reče učeniku: Eto ti matere! I od onog časa uze je učenik k sebi.

²⁸ Potom, znajući Isus da se većsve svrši, da se zbude pismo reče: Žedan sam.

²⁹ Onde stajaše sud pun octa; i oni napuniše sunđer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše k ustima Njegovim.

³⁰ A kad primi Isus ocat reče: Svrši se. I priklonivši glavu predade duh.

³¹ A budući da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu (jer beše veliki dan ona subota), Jevreji moliše Pilata da im prebiju noge, pa da ih skinu.

³² Onda dođoše vojnici, i prvom dakle prebiše noge, i drugom raspetome s Njim.

³³ A došavši na Isusa, kad Ga videše da je većumro, ne prebiše Mu noge;

³⁴ Nego jedan od vojnika probode Mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda.

³⁵ I onaj što vide posvedoči, i svedočanstvo je Njegovo istinito; i on zna da istinu govori da vi verujete.

³⁶ Jer se ovo dogodi da se zbude pismo: Kost Njegova da se ne prelomi.

³⁷ I opet drugo pismo govori: Pogledaće Onog koga probodoše.

³⁸ A potom Josif iz Arimateje, koji beše učenik Isusov ali kradom od straha jevrejskog, moli Pilata da uzme telo Isusovo, i dopusti Pilat. Onda dođe i uze telo Isusovo.

³⁹ A dođe i Nikodim, koji pre dolazi Isusu noću, i donese pomešane smirne i aloja oko sto litara.

⁴⁰ I uzeše telo Isusovo, i obaviše Ga platnom s mirisima, kao što je običaj u Jevreja da ukopavaju.

⁴¹ A beše blizu onog mesta gde beše razapet, vrt, i u vrtu grob nov, u koji niko nikad ne beše metnut.

⁴² Onde, dakle, petka radi jevrejskog, jer beše blizu grob, metnuše Isusa.

¹ A u prvi dan nedelje dođe Marija Magdalina na grob rano, još dok se ne beše rasvanulo, i vide da je kamen odvaljen od groba.

² Onda otrča, i dođe k Simonu Petru i k drugom učeniku koga ljubljaše Isus, i reče im: Uzeše Gospoda iz groba; i ne znamo gde Ga metnuše.

³ A Petar iziđe i drugi učenik, i pođoše ka grobu.

⁴ Trčahu, pak, oba zajedno, i drugi učenik trčaše brže od Petra, i dođe pre ka grobu.

⁵ I nadvirivši se vide haljine gde leže; ali ne uđe.

⁶ Dođe, pak, Simon Petar za njim, i uđe u grob, i vide haljine same gde leže,

⁷ I ubrus koji beše na glavi Njegovoj ne s haljinama da leži nego osobito savit na jednom mestu.

⁸ Tada, dakle, uđe i drugi učenik koji najpre dođe ka grobu, i vide i verova.

⁹ Jer još ne znaše pisma da Njemu valja ustati iz mrtvih.

¹⁰ Onda otidoše opet učenici kućama.

¹¹ A Marija stajaše napolju kod groba i plakaše. I kad plakaše nadviri se nad grob,

¹² I vide dva anđela u belim haljinama gde sede jedan čelo glave a jedan čelo nogu gde beše ležalo telo Isusovo.

¹³ I rekoše joj oni: Ženo! Što plačeš? Reče im: Uzeše Gospoda mog, i ne znam gde Ga metnuše.

¹⁴ I ovo rekavši obazre se natrag, i vide Isusa gde stoji, i ne znaše da je Isus.

¹⁵ Isus joj reče: Ženo! Što plačeš? Koga tražiš? A ona misleći da je vrtlar reče Mu: Gospodine! Ako si Ga ti uzeo kaži mi gde si Ga metnuo, i ja ću Ga uzeti.

¹⁶ Isus joj reče: Marija! A ona obazrevši se reče Mu: Ravuni! Koje znači učitelju.

¹⁷ Reče joj Isus: Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svom; nego idi k braći mojoj, i kaži im: Vraćam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i Bogu vašem.

¹⁸ A Marija Magdalina otide, i javi učenicima da vide Gospoda i kaza joj ovo.

¹⁹ A kad bi uveče, onaj prvi dan nedelje, i vrata behu zatvorena gde se behu učenici skupili od straha jevrejskog, dođe Isus i stade na sredu i reče im: Mir vam.

²⁰ I ovo rekavši pokaza im ruke i rebra svoja. Onda se učenici obradovaše videvši Gospoda.

²¹ A Isus im reče opet: Mir vam; kao što Otac posla mene, i ja šaljem vas.

²² I ovo rekavši dunu, i reče im: Primite Duh Sveti.

²³ Kojima oprostite grehe, oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se.

²⁴ A Toma, koji se zove Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne beše onde sa njima kad dođe Isus.

²⁵ A drugi mu učenici govorahu: Videsmo Gospoda. A on im reče: Dok ne vidim na rukama Njegovim rana od klina, i ne metnem prsta svog u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra Njegova, neću verovati.

²⁶ I posle osam dana opet behu učenici Njegovi unutra, i Toma s njima. Dođe Isus kad behu vrata zatvorena, i stade među njima i reče: Mir vam.

²⁷ Potom reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran.

²⁸ I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj.

²⁹ Isus mu reče: Pošto me vide verovao si; blago onima koji ne videše i verovaše.

³⁰ A i mnoga druga čudesa učini Isus pred učenicima svojim koja nisu pisana u knjizi ovoj.

³¹ A ova se napisaše, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božji, i da verujući imate život u ime Njegovo.

¹ Posle toga opet se javi Isus učenicima svojim na moru tiverijadskom. A javi se ovako:

² Behu zajedno Simon Petar i Toma, koji se zvaše blizanac, i Natanailo iz Kane galilejske, i sinovi Zevedejevi, i druga dvojica od učenika Njegovih.

³ Reče im Simon Petar: Idem da lovim ribu. Rekoše mu: Idemo i mi s tobom. Onda iziđoše i odmah sedoše u lađu, i onu noćne uhvatiše ništa.

⁴ A kad bi jutro, stade Isus na bregu; ali učenici ne poznaše da je Isus.

⁵ A Isus im reče: Deco! Eda li šta imate za jelo? Odgovoriše Mu: Nemamo.

⁶ A On im reče: Bacite mrežu s desne strane lađe, i naći ćete. Onda baciše, i većne mogahu izvući je od mnoštva ribe.

⁷ Onda učenik onaj koga ljubljaše Isus reče Petru: To je Gospod. A Simon Petar kad ču da je Gospod, zapreže se košuljom, jer beše go, i skoči u more.

⁸ A drugi učenici dođoše na lađi, jer ne beše daleko od zemlje nego oko dvesta lakata, vukući mrežu sa ribom.

⁹ Kad, dakle, iziđoše na zemlju, videše oganj naložen, i na njemu metnutu ribu i hleb.

¹⁰ Isus im reče: Prinesite od ribe što sad uhvatiste.

¹¹ A Simon Petar uđe i izvuče mrežu na zemlju punu velikih riba sto i pedeset i tri; i od tolikog mnoštva ne prodre se mreža.

¹² Isus im reče: Hodite obedujte. A nijedan od učenika nije smeo da Ga pita: Ko si ti? Videći da je Gospod.

¹³ A dođe i Isus, i uze hleb, i dade im, tako i ribu.

¹⁴ Ovo se većtreći put javi Isus učenicima svojim pošto ustade iz mrtvih.

¹⁵ A kad obedovaše, reče Isus Simonu Petru: Simone Jonin! Ljubiš li me većma nego ovi? Reče Mu: Da, Gospode! Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi jaganjce moje.

¹⁶ Reče mu opet drugom: Simone Jonin! Ljubiš li me? Reče Mu: Da, Gospode! Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi ovce moje.

¹⁷ Reče mu trećom: Simone Jonin! Ljubiš li me? A Petar posta žalostan što mu reče trećom: Ljubiš li me? I reče Mu: Gospode! Ti sve znaš, Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi ovce moje.

¹⁸ Zaista, zaista ti kažem: Kad si bio mlad, opasivao si se sam i hodio si kud si hteo; a kad ostariš, širićeš ruke svoje i drugi će te opasati i odvesti kuda nećeš.

¹⁹ A ovo reče pokazujući kakvom će smrti proslaviti Boga. I rekavši ovo reče mu: Hajde za mnom.

²⁰ A Petar obazrevši se vide gde za njim ide onaj učenik kog Isus ljubljaše, koji i na večeri leže na prsi Njegove i reče: Gospode! Ko je taj koji će Te izdati?

²¹ Videvši Petar ovog reče Isusu: Gospode! A šta će ovaj?

²² Isus mu reče: Ako hoću da on ostane dokle ja ne dođem, šta je tebi do toga? Ti hajde za mnom.

²³ Onda iziđe ova reč među braćom da onaj učenik neće umreti: ali Isus ne reče njemu da neće umreti, nego: Ako hoću da ostane dok ja ne dođem, šta je tebi do toga?

²⁴ Ovo je onaj učenik koji svedoči ovo, koji i napisa ovo: i znamo da je svedočanstvo njegovo istinito.

²⁵ A ima i drugo mnogo što učini Isus, koje kad bi se redom popisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi mogle stati napisane knjige. Amin.