¹⁵ Nemoj izdati slugu gospodaru njegovom, koji uteče k tebi od gospodara svog;

¹⁶ Nego neka ostane kod tebe, usred tebe u mestu koje izabere u kome gradu tvom, gde mu bude drago; nemoj ga cveliti.

¹⁷ Da ne bude kurve između kćeri Izrailjevih, ni adžuvana između sinova Izrailjevih.

¹⁸ Ne nosi u dom Gospoda Boga svog ni po kakvom zavetu plate kurvine ni cene od psa, jer je oboje gad pred Gospodom Bogom tvojim.

¹⁹ Ne daj na dobit bratu svom ni novaca ni hrane niti išta što se daje na dobit.

²⁰ Strancu podaj na dobit, ali bratu svom nemoj davati na dobit, da bi te blagoslovio Gospod Bog tvoj u svemu što se prihvatiš rukom svojom u zemlji u koju ideš da je naslediš.

²¹ Kad učiniš zavet Gospodu Bogu svom, ne oklevaj ispuniti ga, jer će ga tražiti od tebe Gospod Bog tvoj, i biće na tebi greh.

²² Ako li se ne zavetuješ, neće biti na tebi greha.

²³ Šta ti iziđe iz usta, ono drži i učini, kao što zavetuješ Gospodu Bogu svom dragovoljno, što iskažeš ustima svojim.

²⁴ Kad uđeš u vinograd bližnjeg svog, možeš jesti grožđa po volji dok se ne nasitiš; ali ga ne meći u sud svoj.

²⁵ Kad uđeš u usev bližnjeg svog možeš trgati klasje rukom svojom; ali da ne zažnješ srpom u usev bližnjeg svog.

¹ Kad ko uzme ženu i oženi se s njom, pa se dogodi da mu ona ne bude po volji, što on nađe na njoj šta god ružno, neka joj napiše knjigu raspusnu i da joj u ruke, pa neka je otpusti iz svoje kuće.

² A ona otišavši iz kuće njegove, ako otide i uda se za drugog,

³ Pa ako ovaj drugi muž omrzne na nju i napiše joj knjigu raspusnu i da joj u ruku, i otpusti je iz svoje kuće, ili ako umre ovaj drugi muž koji se oženi njom,

⁴ Tada pređašnji muž koji je otpusti ne može je opet uzeti za ženu, pošto se s njega ona skvrnila, jer je gad pred Gospodom. Tako ne daj da se greši zemlja koju ti Gospod Bog tvoj daje u nasledstvo.

⁵ Ko se skoro bude oženio, neka ne ide na vojsku, i ne nameći na nj nikakav posao; neka bude slobodan u kući svojoj godinu dana i neka se raduje sa ženom svojom koju je doveo.

⁶ Niko da ne uzima u zalogu žrvanj gornji ni donji, jer bi uzeo dušu u zalogu.

⁷ Ko se nađe da je ukrao čoveka između braće svoje, sinova Izrailjevih, i trgovao s njim i prodao ga, neka pogine onaj kradljivac; i tako izvadi zlo iz sebe.

⁸ Čuvaj se bolesti gube, i pazi dobro i čini sve što vas uče Leviti, kao što sam im zapovedio, držite i činite.

⁹ Opominji se šta je učinio Gospod Bog tvoj Mariji na putu kad iziđoste iz Misira.

¹⁰ Kad ti je bližnji tvoj dužan šta mu drago, ne idi u kuću njegovu da mu uzmeš zalog;

¹¹ Nego stoj napolju, a čovek koji ti je dužan neka ti iznese napolje zalog svoj.

¹² Ako je siromah, ne spavaj sa zalogom njegovim.

¹³ Nego mu vrati zalog njegov do zahoda sunčanog, da bi ležeći na svojoj haljini blagosiljao te, a to će ti se primiti u pravdu pred Gospodom Bogom tvojim.

¹⁴ Nemoj zaneti najamnika, siromaha i potrebitoga između braće svoje, i došljaka koji je kod tebe u zemlji tvojoj u mestu tvom.

¹⁵ Podaj mu najam njegov isti dan, i da ga ne zađe sunce u tebe, jer je siromah i tim dušu drži, da ne bi zavikao na te ka Gospodu, i bilo bi ti greh.

¹⁶ Neka ne ginu očevi za sinove ni sinovi za očeve; svaki za svoj greh neka gine.

¹⁷ Ne izvrći pravice došljaku ni siroti, i ne uzimaj u zalogu haljine udovici.

¹⁸ Nego se opominji da si bio rob u Misiru, i da te je iskupio odande Gospod Bog tvoj; zato ti zapovedam da ovo činiš.

¹⁹ Kad žanješ letinu svoju na njivi svojoj, ako zaboraviš koji snop na njivi, ne vraćaj se da ga uzmeš; neka ga došljaku, siroti i udovici, da bi te blagoslovio Gospod Bog tvoj u svakom poslu ruku tvojih.

²⁰ Kad treseš masline svoje, ne zagledaj granu po granu pošto otreseš; neka došljaku siroti i udovici.

²¹ Kad bereš vinograd svoj, ne pabirči šta obereš; neka došljaku siroti i udovici.

²² I opominji se da si bio rob u zemlji misirskoj; zato ti ja zapovedam da ovo činiš.

¹ Kad je raspra među ljudima pa dođu na sud da im sude, tada pravoga neka opravdaju, a krivoga neka osude.

² I ako krivi zaslužuje boj, tada sudija neka zapovedi da ga povale i biju pred njim, na broj prema krivici njegovoj.

³ Do četrdeset udaraca neka zapovedi da mu udare, ne više, da se ne bi poništio brat tvoj u tvojim očima, kad bi mu se udarilo više udaraca.

⁴ Nemoj zavezati usta volu kad vrše.

⁵ Kad braća žive zajedno pa umre jedan od njih bez dece, onda žena umrloga da se ne uda iz kuće za drugog; brat njegov neka otide k njoj i uzme je za ženu i učini joj dužnost deversku.

⁶ I prvi sin kog ona rodi neka se nazove imenom brata njegovog umrlog, da ne pogine ime njegovo u Izrailju.

⁷ Ako li onaj čovek ne bi hteo uzeti snahe svoje, onda snaha njegova neka dođe na vrata pred starešine, i kaže: Neće dever moj da podigne bratu svom seme u Izrailju, neće da mi učini dužnosti deverske.

⁸ Tada neka ga dozovu starešine mesta onog i razgovore se s njim; pa ako se on upre i kaže: Neću da je uzmem;

⁹ Onda neka pristupi k njemu snaha njegova pred starešinama, i neka mu izuje obuću s noge njegove i pljune mu u lice, i progovorivši neka kaže: Tako valja da bude čoveku koji neće da zida kuće brata svog.

¹⁰ I on neka se zove u Izrailju: Dom bosoga.

¹¹ Ako bi se svadili ljudi, jedan s drugim, pa bi došla žena jednog da otme muža svog iz ruke drugog koji ga bije, i pruživši ruku svoju uhvatila bi ga za mošnice.

¹² Odseci joj ruku; neka ne žali oko tvoje.

¹³ Nemoj imati u torbi svojoj dvojaku meru, veliku i malu.

¹⁴ Nemoj imati u kući svojoj dvojaku efu, veliku i malu.

¹⁵ Mera potpuna i prava neka ti je; efa potpuna i prava neka ti je, da bi ti se produžili dani tvoji u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj.

¹⁶ Jer je gad pred Gospodom Bogom tvojim ko god čini tako, ko god čini krivo.

¹⁷ Opominji se šta ti je učinio Amalik kad iđoste na putu kad iđaste iz Misira,

¹⁸ Kako te dočeka na putu i pobi na kraju sve umorne koji iđahu za tobom, kad si bio sustao i iznemogao, i ne boja se Boga.

¹⁹ Zato kad te Gospod Bog tvoj smiri od svih neprijatelja tvojih unaokolo u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj da je naslediš, tada zatri spomen Amaliku pod nebom; ne zaboravi.

¹ A kad uđeš u zemlju koju ti daje Gospod Bog tvoj u nasledstvo, i naslediš je i naseliš se u njoj.

² Uzmi prvina od svakog voća one zemlje, koje ćeš prinositi od zemlje svoje koju ti Gospod Bog tvoj daje, i metnuvši u kotaricu idi na mesto koje Gospod Bog tvoj izabere da onde nastani ime svoje,

³ I došavši k svešteniku koji bude onda, reci mu: Priznajem danas pred Gospodom Bogom tvojim da sam ušao u zemlju za koju se Gospod zakleo ocima našim da će nam je dati.

⁴ A sveštenik neka uzme kotaricu iz tvoje ruke i metne je pred oltarom Gospoda Boga tvog.

⁵ Tada progovori i reci pred Gospodom Bogom svojim: Otac moj beše siromah Sirin i siđe u Misir s malo čeljadi, i bi onde došljak, pa posta narod velik i silan i obilan na broju.

⁶ Ali Misirci stadoše zlo postupati s nama, mučiše nas i udaraše na nas teške poslove.

⁷ I mi zavapismo ka Gospodu Bogu otaca svojih, i Gospod ču glas naš, i pogleda na muku našu, na trud naš i na nevolju našu

⁸ I izvede nas Gospod iz Misira rukom krepkom i mišicom podignutom, i strahotom velikom i znacima i čudesima.

⁹ I dovede nas na ovo mesto, i dade nam zemlju ovu, zemlju u kojoj teče mleko i med.

¹⁰ Zato sad, evo, donesoh prvine od roda ove zemlje koju si mi dao, Gospode. I ostavi ih pred Gospodom Bogom svojim, i pokloni se pred Gospodom Bogom svojim.

¹¹ I veseli se svakim dobrom koje ti da Gospod Bog tvoj i domu tvom, ti i Levit i došljak koji je kod tebe.

¹² A kad daš sve desetke od dohodaka svojih treće godine, koje je godine desetka, i daš Levitu, došljaku, siroti i udovici da jedu u mestima tvojim i nasite se,

¹³ Onda reci pred Gospodom Bogom svojim: Iznesoh iz doma svog šta je sveto, i dadoh Levitu i došljaku, siroti i udovici sasvim po zapovesti koju si mi zapovedio, ne prestupih zapovesti tvojih niti zaboravih;

¹⁴ Ne jedoh od toga u žalosti svojoj, niti uzeh od toga na potrebu nečistu, niti dadoh od toga na mrtvaca; slušah Gospoda Boga svog, učinih sve kako si mi zapovedio.

¹⁵ Pogledaj iz svetog stana svog s neba, i blagoslovi narod svoj Izrailja i zemlju koju si nam dao kao što si se zakleo ocima našim, zemlju u kojoj teče mleko i med,

¹⁶ Danas ti Gospod Bog tvoj zapoveda da izvršuješ ove uredbe i ove zakone. Pazi dakle i izvršuj ih od svega srca svog i od sve duše svoje.

¹⁷ Danas si se zarekao Gospodu da će ti biti Bog i da ćeš ići putevima Njegovim i držati uredbe Njegove, i zapovesti Njegove i zakone Njegove, i da ćeš slušati glas Njegov.

¹⁸ A Gospod se tebi danas zarekao da ćeš mu biti narod osobit, kao što ti je govorio, da bi držao svi zapovesti Njegove;

¹⁹ I da će te podignuti nad sve narode, koje je stvorio hvalom, imenom i slavom, da budeš narod svet Gospodu Bogu svom, kao što ti je govorio.

¹ I zapovedi Mojsije sa starešinama Izrailjevim narodu govoreći: Držite sve ove zapovesti koje vam ja danas zapovedam.

² I kad pređeš preko Jordana u zemlju koju ti daje Gospod Bog tvoj, podigni sebi kamenje veliko i namaži ga krečom.

³ I napiši na njemu sve reči ovog zakona, kad pređeš da uđeš u zemlju koju ti daje Gospod Bog tvoj, u zemlju gde teče mleko i med, kao što ti je kazao Gospod Bog otaca tvojih.

⁴ Kada, dakle, pređeš preko Jordana, podigni to kamenje, za koje ti zapovedam danas, na gori Evalu, i namaži ga krečom.

⁵ I načini onde oltar Gospodu Bogu svom, oltar od kamenja, ali ga nemoj gvožđem tesati.

⁶ Od celog kamenja načini oltar Gospodu Bogu svom, i na njemu prinesi Gospodu Bogu svom žrtve paljenice.

⁷ Prinesi i zahvalne žrtve, i jedi ih onde, i veseli se pred Gospodom Bogom svojim.

⁸ I napiši na tom kamenju sve reči ovog zakona dobro i razgovetno.

⁹ I reče Mojsije i sveštenici Leviti svemu Izrailju govoreći: Pazi i čuj Izrailju, danas si postao narod Gospoda Boga svog.

¹⁰ Zato slušaj glas Gospoda Boga svog, i tvori zapovesti Njegove i uredbe Njegove, koje ti ja danas zapovedam.