⁴³ Tada reče Saul Jonatanu: Kaži mi šta si učinio? I kaza mu Jonatan i reče: Samo sam okusio malo meda nakraj štapa koji mi beše u ruci; evo me; hoću li poginuti?

⁴⁴ A Saul reče: To neka mi učini Bog i to neka doda, poginućeš, Jonatane!

⁴⁵ Ali narod reče Saulu: Zar da pogine Jonatan, koji je učinio ovo spasenje veliko u Izrailju? Bože sačuvaj! Tako živ bio Gospod, neće pasti na zemlju nijedna dlaka s glave njegove, jer je s pomoću Božjom učinio to danas. I tako izbavi narod Jonatana, te ne pogibe.

⁴⁶ Tada se vrati Saul od Filisteja, a Filisteji otidoše u svoje mesto.

⁴⁷ I Saul carujući nad Izrailjem ratovaše na sve neprijatelje svoje, na Moavce i na sinove Amonove i na Edomce i na careve sovske i na Filisteje, i kuda se god obraćaše, nadvlađivaše.

⁴⁸ Skupi takođe vojsku i pobi Amalika; i izbavi Izrailja iz ruku onih koji ga plenjahu.

⁴⁹ A Saul imaše sinove: Jonatana i Isuja i Melhisuja; a dvema kćerima njegovim behu imena prvenici Merava, a mlađoj Mihala.

⁵⁰ A ženi Saulovoj beše ime Ahinoama, kći Ahimasova; a vojvodi njegovom beše ime Avenir sin Nira strica Saulovog.

⁵¹ Jer Kis otac Saulov i Nir otac Avenirov behu sinovi Avilovi.

⁵² I beše veliki rat s Filistejima svega veka Saulovog; i koga god viđaše Saul hrabrog i junaka, uzimaše ga k sebi.

¹ A Samuilo reče Saulu: Gospod me je poslao da te pomažem za cara nad narodom Njegovim, nad Izrailjem; slušaj dakle reči Gospodnje.

² Ovako veli Gospod nad vojskama: Opomenuh se šta je učinio Amalik Izrailju, kako mu se opro na putu kad je išao iz Misira.

³ Zato idi i pobij Amalika, i zatri kao prokleto sve što god ima; ne žali ga, nego pobij i ljude i žene i decu i šta je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce.

⁴ Tada Saul sazva narod, i izbroja ih u Telaimu, i beše ih dvesta hiljada pešaka i deset hiljada ljudi od Jude.

⁵ I dođe Saul do grada amaličkog, i namesti zasedu u potoku.

⁶ I reče Saul Kenejima: Idite, odvojite se, uklonite se od Amalika, da vas ne bi potro s njima; jer ste vi učinili milost svim sinovima Izrailjevim kad su išli iz Misira. I otidoše Keneji od Amalika.

⁷ I Saul pobi Amalike od Avile do Sura, koji je prema Misiru.

⁸ I uhvati Agaga cara amaličkog živog, a sav narod njegov pobi oštrim mačem.

⁹ I Saul i narod njegov poštede Agaga i najbolje ovce i najbolje volove i ugojenu stoku i jaganjce i sve što beše dobro, i ne hteše pobiti; nego šta beše zlo i bez cene, ono pobiše.

¹⁰ Zato dođe reč Gospodnja k Samuilu govoreći:

¹¹ Kajem se što sam Saula postavio carem, jer je odstupio od mene, i nije izvršio moje reči. I rasrdi se Samuilo vrlo, i vikaše ka Gospodu svu noć.

¹² I ustavši rano Samuilo pođe pred Saula. I javiše Samuilu govoreći: Saul dođe u Karmil, i eno podiže sebi spomenik, pa se vrati odande i otide dalje i siđe u Galgal.

¹³ Kad Samuilo dođe k Saulu, reče mu Saul: Blagosloven da si Gospodu! Izvršio sam reč Gospodnju.

¹⁴ A Samuilo reče: Kakva je to bleka ovaca u ušima mojim? I rika volova koju čujem?

¹⁵ A Saul reče: Od Amalika dognaše ih; jer narod poštede najbolje ovce i najbolje volove da prinese na žrtvu Gospodu Bogu tvom; ostalo pak pobismo kao prokleto.

¹⁶ A Samuilo reče Saulu: Stani da ti kažem šta mi je rekao Gospod noćas. Reče mu: Govori.

¹⁷ Tada reče Samuilo: Nisi li bio mali sam u svojim očima, pak si postao glava plemenima Izrailjevim, i Gospod te pomaza za cara nad Izrailjem?

¹⁸ I Gospod te posla na ovaj put i reče: Idi, pobij grešne Amalike, i vojuj na njih dokle ih ne istrebite.

¹⁹ Zašto, dakle, ne posluša glas Gospodnji, nego se naklopi na plen, i učini zlo pred Gospodom?

²⁰ A Saul odgovori Samuilu: Ta poslušao sam glas Gospodnji, i išao sam putem kojim me posla Gospod, i doveo sam Agaga cara amaličkog, a Amalike sam istrebio.

²¹ Nego narod uze od plena ovce i volove, najbolje između prokletih stvari, da prinese na žrtvu Gospodu Bogu tvom u Galgalu.

²² Ali Samuilo reče: Zar su mile Gospodu žrtve paljenice i prinosi kao kad se sluša glas Njegov? Gle, poslušnost je bolja od žrtve i pokornost od pretiline ovnujske.

²³ Jer je neposlušnost kao greh od čaranja, i nepokornost kao sujeverstvo i idolopoklonstvo. Odbacio si reč Gospodnju, zato je i On tebe odbacio da ne budeš više car.

²⁴ Tada reče Saul Samuilu: Zgrešio sam što sam prestupio zapovest Gospodnju i tvoje reči; jer pobojah se naroda i poslušah glas njegov.

²⁵ Nego sada oprosti mi greh moj, i vrati se sa mnom da se poklonim Gospodu.

²⁶ A Samuilo reče Saulu: Neću se vratiti s tobom, jer si odbacio reč Gospodnju, i zato je tebe Gospod odbacio da ne budeš više car nad Izrailjem.

²⁷ I Samuilo se okrete da ide, ali ga Saul uhvati za skut od plašta njegovog, te se odadre.

²⁸ Tada mu reče Samuilo: Odadro je Gospod carstvo Izrailjevo od tebe danas, i dao ga bližnjem tvom, koji je bolji od tebe.

²⁹ I doista Junak Izrailjev neće slagati, niti će se raskajati; jer nije čovek da se kaje.

³⁰ A on reče: Zgrešio sam; ali mi sad učini čast pred starešinama naroda mog i pred Izrailjem, i vrati se sa mnom da se poklonim Gospodu Bogu tvom.

³¹ I vrativši se Samuilo otide za Saulom, i pokloni se Saul Gospodu.

³² Potom reče Samuilo: Dovedite mi Agaga, cara amaličkog. I dođe k njemu Agag veseo, jer govoraše Agag: Zaista, prošla je gorčina smrtna.

³³ Ali Samuilo reče: Kako je tvoj mač učinio te su žene ostale bez dece, tako će ostati bez dece tvoja majka među ženama. I iseče Samuilo Agaga pred Gospodom u Galgalu.

³⁴ Potom otide Samuilo u Ramu, a Saul otide kući svojoj u Gavaju Saulovu.

³⁵ I Samuilo ne vide više Saula do svoje smrti, i plakaše Samuilo za Saulom, što se Gospod pokaja što je postavio Saula carem nad Izrailjem.

¹ A Gospod reče Samuilu: Dokle ćeš ti plakati za Saulom kad ga ja odbacih da ne caruje više nad Izrailjem? Napuni rog svoj ulja, i hodi da te pošaljem k Jeseju Vitlejemcu, jer između njegovih sinova izabrah sebi cara.

² A Samuilo reče: Kako da idem? Jer će čuti Saul, pa će me ubiti. A Gospod odgovori: Uzmi sa sobom junicu iz goveda, pa reci: Dođoh da prinesem žrtvu Gospodu.

³ I pozovi Jeseja na žrtvu, a ja ću ti pokazati šta ćeš činiti, i pomaži mi onog koga ti kažem.

⁴ I učini Samuilo kako mu kaza Gospod, i dođe u Vitlejem; a starešine gradske uplašivši se istrčaše preda nj, i rekoše mu: Jesi li došao dobro?

⁵ A on reče: Dobro; došao sam da prinesem žrtvu Gospodu; osveštajte se i hodite sa mnom na žrtvu. Pa osvešta i Jeseja i sinove njegove i pozva ih na žrtvu.

⁶ I kad dođoše videvši Elijava reče: Jamačno je pred Gospodom pomazanik Njegov.

⁷ Ali Gospod reče Samuilu: Ne gledaj na lice njegovo ni na visinu rasta njegovog, jer sam ga odbacio; jer ne gledam na šta čovek gleda: Čovek gleda šta je na očima, a Gospod gleda na srce.

⁸ I dozva Jesej Avinadava, i reče mu da ide pred Samuila. A on reče: Ni tog nije izabrao Gospod.

⁹ Potom Jesej reče Sami da ide. A on reče: Ni tog nije izabrao Gospod.

¹⁰ Tako reče Jesej te prođoše sedam sinova njegovih pred Samuila; a Samuilo reče Jeseju: Nije Gospod izabrao tih.

¹¹ Potom reče Samuilo Jeseju: Jesu li ti to svi sinovi? A on reče: Ostao je još najmlađi; eno ga, pase ovce. Tada reče Samuilo Jeseju: Pošlji, te ga dovedi, jer nećemo sedati za sto dokle on ne dođe.

¹² I posla, te ga dovede. A beše smeđ, lepih očiju i lepog stasa. I Gospod reče: Ustani, pomaži ga, jer je to.

¹³ Tada Samuilo uze rog sa uljem, i pomaza ga usred braće njegove; i siđe duh Gospodnji na Davida i osta na njemu od tog dana. Potom usta Samuilo i otide u Ramu.

¹⁴ A duh Gospodnji otide od Saula, i uznemiravaše ga zao duh od Gospoda.

¹⁵ I rekoše Saulu sluge njegove: Gle, sada te uznemiruje zli duh Božiji.

¹⁶ Neka gospodar naš zapovedi slugama svojim koje stoje pred tobom, da potraže čoveka koji zna udarati u gusle, pa kad te napadne zli duh Božji, neka udara rukom svojom, i odlakšaće ti.

¹⁷ I reče Saul slugama svojim: Potražite čoveka koji zna dobro udarati u gusle, i dovedite mi ga.

¹⁸ A jedan između sluga njegovih odgovori i reče: Evo, ja znam sina Jeseja Vitlejemca, koji ume dobro udarati u gusle, i hrabar je junak i ubojnik, i pametan je i lep, i Gospod je s njim.

¹⁹ I Saul posla ljude k Jeseju i poruči: Pošlji mi Davida sina svog koji je kod ovaca.

²⁰ A Jesej uze magarca i hleba i mešinu vina i jedno jare, i posla Saulu po Davidu, sinu svom.

²¹ I David dođe k Saulu i izađe preda nj, i omile Saulu veoma, te ga postavi da mu nosi oružje.

²² Potom posla Saul k Jeseju i poruči: Neka David ostane kod mene, jer je našao milost preda mnom.

²³ I kad bi duh Božji napao Saula, David uzevši gusle udarao bi rukom svojom, te bi Saul odahnuo i bilo bi mu bolje, jer bi zli duh otišao od njega.

¹ Tada Filisteji skupiše vojsku svoju da vojuju, i skupiše se u Sokotu Judinom, i stadoše u logor između Sokota i Azike na međi damimskoj.

² A Saul i Izrailjci skupiše se i stadoše u logor u dolini Ili, i uvrstaše se prema Filistejima.

³ I Filisteji stajahu na brdu odonuda a Izrailjci stajahu na brdu odovuda, a među njima beše dolina.

⁴ I izađe iz logora filistejskog jedan zatočnik po imenu Golijat iz Gata, visok šest lakata i ped.

⁵ I na glavi mu beše kapa od bronze, i oklop pločast na njemu od bronze; i beše oklop težak pet hiljada sikala.

⁶ I nogavice od bronze behu mu na nogama, i štit od bronze na ramenima.

⁷ A kopljača od koplja mu beše kao vratilo, a gvožđa u koplju mu beše šest stotina sikala; i koji mu oružje nošaše iđaše pred njim.

⁸ On stavši vikaše vojsku izrailjsku, i govoraše im: Što ste izašli uvrstavši se? Nisam li ja Filistejin a vi sluge Saulove? Izberite jednog između sebe, pa neka izađe k meni.

⁹ Ako me nadjača i pogubi me, mi ćemo vam biti sluge; ako li ja njega nadjačam i pogubim ga, onda ćete vi biti nama sluge, i služićete nam.

¹⁰ Još govoraše Filistejin: Ja osramotih danas vojsku izrailjsku: dajte mi čoveka da se bijemo.

¹¹ A kad Saul i sav Izrailj ču šta reče Filistejin, prepadoše se i uplašiše se vrlo.

¹² A beše David sin jednog Efraćanina, iz Vitlejema Judinog, kome ime beše Jesej, koji imaše osam sinova i beše u vreme Saulovo star i vremenit među ljudima.

¹³ I tri najstarija sina Jesejeva otidoše za Saulom na vojsku; a imena trojici sinova njegovih koji otidoše na vojsku behu prvencu Elijav a drugom Avinadav a trećem Sama.

¹⁴ A David beše najmlađi. I ona tri najstarija otidoše za Saulom.

¹⁵ A David otide od Saula i vrati se u Vitlejem da pase ovce oca svog.

¹⁶ A Filistejin izlažaše jutrom i večerom, i staja četrdeset dana.

¹⁷ A Jesej reče Davidu, sinu svom: Uzmi sada za braću svoju efu ovog prženog žita i ovih deset hlebova, i odnesi brže u logor braći svojoj.

¹⁸ A ovih deset mladih siraca odnesi hiljadniku, i vidi braću svoju kako su, i donesi od njih znak.

¹⁹ A Saul i oni i sav Izrailj behu u dolini Ili ratujući s Filistejima.

²⁰ I tako David usta rano i ostavi ovce na čuvaru; pa uze i otide kako mu zapovedi Jesej; i dođe na mesto gde beše logor, i vojska izlažaše da se vrsta za boj, i podizaše ubojnu viku.

²¹ I stajaše vojska izrailjska i filistejska jedna prema drugoj.

²² Tada ostavi David svoj prtljag kod čuvara koji čuvaše prtljag i otrča u vojsku, i dođe i zapita braću svoju za zdravlje.

²³ I dokle govoraše s njima, gle, onaj zatočnik po imenu Golijat Filistejin iz Gata, izađe iz vojske filistejske i govoraše kao pre, i David ču.

²⁴ A svi Izrailjci kad videše tog čoveka, uzbegoše od njega, i beše ih strah veoma.

²⁵ I govorahu Izrailjci: Videste li tog čoveka što izađe? Jer izađe da sramoti Izrailja. A ko bi ga pogubio, car bi mu dao silno blago, i kćer svoju dao bi mu; i oslobodio bi dom oca njegovog u Izrailju.