Poslanica Rimljanima 1

Studie

   

1 Od Pavla, sluge Isusa Hrista, pozvanog apostola izabranog za jevanđelje Božije,

2 Koje Bog unapred obeća preko proroka svojih u svetim pismima

3 O sinu svom, koji je po telu rođen od semena Davidovog,

4 A posvedočen silno za Sina Božijeg Duhom svetinje po vaskrsenju iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu našem,

5 Preko kog primismo blagodat i apostolstvo, da pokorimo sve neznabošce veri imena Njegovog;

6 Među kojima ste i vi pozvani Isusu Hristu,

7 Svima koji su u Rimu, ljubaznima Bogu, i pozvanima svetima: blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista.

8 Prvo, dakle, zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista za sve vas što se vera vaša glasi po svemu svetu.

9 Jer mi je svedok Bog, kome služim duhom svojim u jevanđelju Sina njegovog, da vas se opominjem bez prestanka,

10 Moleći se svagda Bogu u molitvama svojim da bi mi kad Božija volja pomogla da dođem k vama;

11 Jer želim videti vas, da vam dam kakav duhovni dar za vaše utvrđenje,

12 To jest, da se s vama utešim verom opštom, i vašom i mojom.

13 Ali vam neću zatajiti, braćo, da sam mnogo puta hteo da vam dođem, pa bih zadržan dosle, da i među vama imam kakav plod, kao i među ostalim neznabošcima.

14 Dužan sam i Grcima i divljacima, i mudrima i nerazumnima.

15 Zato, od moje strane, gotov sam i vama u Rimu propovedati jevanđelje.

16 Jer se ne stidim jevanđelja Hristovog; jer je sila Božija na spasenje svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu i Grku.

17 Jer se u Njemu javlja pravda Božija iz vere u veru, kao što je napisano: Pravednik će od vere živ biti.

18 Jer se otkriva gnev Božji s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi koji drže istinu u nepravdi.

19 Jer šta se može doznati za Boga poznato je njima: jer im je Bog javio;

20 Jer šta se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i božanstvo, da nemaju izgovora.

21 Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše Ga kao Boga niti Mu zahvališe, nego zaludeše u svojim mislima, i potamne nerazumno srce njihovo.

22 Kad se građahu mudri, poludeše,

23 I pretvoriše slavu večnog Boga u obličje smrtnog čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i gadova.

24 Zato ih predade Bog u željama njihovih srca u nečistotu, da se pogane telesa njihova među njima samima;

25 Koji pretvoriše istinu Božiju u laž, i većma poštovaše i poslužiše tvar nego Tvorca, koji je blagosloven va vek. Amin.

26 Zato ih predade Bog u sramne slasti; jer žene njihove pretvoriše putno upotrebljavanje u besputno.

27 Tako i ljudi ostavivši putno upotrebljavanje ženskog roda, raspališe se željom svojom jedan na drugog, i ljudi s ljudima činjahu sram, i platu koja trebaše za prevaru njihovu primahu na sebi.

28 I kao što ne marahu da poznadu Boga, zato ih Bog predade u pokvaren um da čine šta ne valja,

29 Da budu napunjeni svake nepravde, kurvarstva, zloće, lakomstva, pakosti; puni zavisti, ubistva, svađe lukavstva, zloćudnosti;

30 Šaptači, opadači, bogomrsci, siledžije, hvališe, ponositi, izmišljači zala, nepokorni roditeljima,

31 Nerazumni, nevere, neljubavni, neprimirljivi, nemilostivi.

32 A neki pravdu Božiju poznavši da koji to čine zaslužuju smrt, ne samo to čine, nego pristaju na to i onima koji čine.