1. Poglavlje 1.(Tvorac)
Ljubav je čovekov život
Čovek zna da ima nešto što je ljubav, ali ne zna šta je to. Zna da ljubav postoji iz običnoga govora, kao kad se kaže, on me voli, kralj voli svoje podanike, muž voli svoju ženu, podanici vole kralja, majka svoju decu i obratno; isto tako, da ovaj ili onaj vole svoju zemlju, sugrađane, susede, kao i stvari odvojeno od osoba, kao kad se kaže, ovaj voli ovo ili ono. No iako se reč ljubav svuda koristi, jedva da iko zna šta je ljubav. I pošto ljudi nisu u stanju da oblikuju neku određenu sliku o tome, kažu ili da to nije ništa, ili da je to nešto što izlazi iz vida, sluha, dodira, ili iz razgovora s drugima, što sve utiče na njih. Čovek nikako nije svestan da je ljubav sami njegov život; i to ne samo život njegovog celog tela, kao i život njegovih misli, nego i život svih pojedinih njegovih delova. Ovo razborit čovek može opaziti kad se kaže: Ako uklonite osedanje koje je od ljubavi, da li možete da mislite ili radite bilo šta? Zar se misao, govor i delo ne hlade u meri u kojoj se osedanje, koje je od ljubavi, hladi? I zar oni ne postaju topliji kada i osedanje postane toplije? Svaki pametan čovek može da opazi da je tako i kada ne zna da je ljubav čovekov život.
