1
Toga radi valja nam većma paziti na reči koje slušamo, da kako ne otpadnemo.
2
Jer ako je ono što je govoreno preko anđela utvrđeno, i svaki prestupak i oglušak pravednu platu primio:
3
Kako ćemo pobeći na marivši za toliko spasenje? Koje poče Gospod propovedati, i oni koji su čuli potvrdiše među nama,
4
Kad i Bog posvedoči i znacima i čudesima i različitim silama, i Duha Svetog razdeljivanjem po svojoj volji.
5
Jer Bog ne pokori anđelima vasioni svet, koji ide i o kome govorimo.
6
Ali neko posvedoči negde govoreći: Šta je čovek da ga se opomeneš, ili sin čovečiji da ga obiđeš?
7
Umalio si ga malim nečim od anđela, slavom i časti venčao si ga, i postavio si ga nad delima ruku svojih:
8
Sve si pokorio pod noge Njegove. A kad Mu pokori sve, ništa ne ostavi Njemu nepokoreno; ali sad još ne vidimo da Mu je sve pokoreno.
9
A umanjenog malim čim od anđela vidimo Isusa, koji je za smrt što podnese venčan slavom i časti, da bi po blagodati Božijoj za sve okusio smrt.
10
Jer prilikovaše Njemu za kog je sve i kroz kog je sve, koji dovede mnoge sinove u slavu, da dovrši Poglavara spasenja njihovog stradanjem.
11
Jer i Onaj koji osvećuje, i oni koji se osvećuju, svi su od Jednog; zaradi tog uzroka ne stidi se nazvati ih braćom
12
Govoreći: Objaviću ime Tvoje braći svojoj, i posred crkve zapevaću Te.
13
I opet: Ja ću se u Njega uzdati. I opet: Evo ja i deca moja koju mi je dao Bog.
14
Budući, pak, da deca imaju telo i krv, tako i On uze deo u tome, da smrću satre onog koji ima državu smrti, to jest đavola;
15
I da izbavi one koji god od straha smrti u svemu životu biše robovi.
16
Jer se zaista ne primaju anđeli, nego se prima seme Avraamovo.
17
Zato beše dužan u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i veran poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grehe narodne.
18
Jer u čemu postrada i iskušan bi u onome može pomoći i onima koji se iskušavaju.
