13
I gle, dvojica od njih iđahu u onaj dan u selo koje beše daleko od Jerusalima šezdeset potrkališta i zvaše se Emaus.
14
A oni govorahu među sobom o svima ovim događajima.
15
I kad se oni razgovarahu i zapitkivahu jedan drugog, i Isus približi se, i iđaše s njima.
16
A oči im se držahu da Ga ne poznaše.
17
A On im reče: Kakav je to razgovor koji imate među sobom idući, i što ste neveseli?
18
A jedan, po imenu Kleopa, odgovarajući reče Mu: Zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nisi čuo šta je u njemu bilo ovih dana?
19
I reče im: Šta? A oni Mu rekoše: Za Isusa Nazarećanina, koji beše prorok, silan u delu i u reči pred Bogom i pred svim narodom;
20
Kako Ga predadoše glavari sveštenički i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše Ga?
21
A mi se nadasmo da je On Onaj koji će izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treći dan kako to bi.
22
A uplašiše nas i žene neke od naših koje su bile rano na grobu,
23
I ne našavši tela njegovog dođoše govoreći da su im se anđeli javili koji su kazali da je On živ.
24
I idoše jedni od naših na grob, i nađoše tako kao što i žene kazaše, ali Njega ne videše.
25
I On im reče: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci!
26
Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uđe u slavu svoju?
27
I počevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu.
28
I približiše se k selu u koje iđahu, i On činjaše se da hoće dalje da ide.
29
I oni Ga ustavljahu govoreći: Ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noć. I uđe s njima da noći.
30
I kad seđaše s njima za trpezom, uze hleb i blagoslovivši prelomi ga i dade im.
31
Tada se njima otvoriše oči i poznaše Ga. I Njega nestade.
32
I oni govorahu jedan drugom: Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo?
33
I ustavši onaj čas, vratiše se u Jerusalim, i nađoše u skupu jedanaestoricu i koji behu s njima,
34
Koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu.
35
I oni kazaše šta bi na putu, i kako Ga poznaše kad prelomi hleb.
