¹ Kad odeš na vojsku na neprijatelja svog i vidiš konje i kola i narod veći od sebe, nemoj se uplašiti od njih, jer je s tobom Gospod Bog tvoj, koji te je izveo iz zemlje misirske.

² I kad pođete da se pobijete, neka pristupi sveštenik i progovori narodu,

³ I neka im kaže: Slušaj Izrailju! Vi polazite danas u boj na neprijatelje svoje, neka ne trne srce vaše, ne bojte se i ne plašite se, niti se prepadajte od njih.

⁴ Jer Gospod Bog vaš ide s vama i biće se za vas s neprijateljima vašim da vas sačuva.

⁵ Potom i vojvode neka progovore narodu, i kažu: Ko je sagradio novu kuću a nije počeo sedeti u njoj? Neka ide nek se vrati kući svojoj, da ne bi poginuo u boju, i drugi počeo sedeti u njoj.

⁶ I ko je posadio vinograd a još ga nije brao? Neka ide, nek se vrati kući svojoj, da ne bi poginuo u boju, i drugi ga brao.

⁷ I ko je isprosio devojku a još je nije odveo? Neka ide, nek se vrati kući svojoj, da ne bi poginuo u boju, i drugi je odveo.

⁸ Još i ovo neka kažu vojvode narodu: Ko je strašljiv i trne mu srce? Neka ide, nek se vrati kući svojoj, da ne bi trnulo srce braći njegovoj kao njemu.

⁹ I kad vojvode izgovore narodu, onda neka nameste glavare od četa pred narod.

¹⁰ Kad dođeš pod koji grad da ga biješ, prvo ga ponudi mirom.

¹¹ Ako ti odgovori mirom i otvori ti vrata, sav narod koji se nađe u njemu neka ti plaća danak i bude ti pokoran.

¹² Ako li ne učini mira s tobom nego se stane biti s tobom tada ga bij.

¹³ I kad ga Gospod Bog tvoj preda u ruke tvoje, pobij sve muškinje u njemu mačem.

¹⁴ A žene i decu i stoku i šta god bude u gradu, sav plen u njemu, otmi, i jedi plen od neprijatelja svojih, koji ti da Gospod Bog tvoj.

¹⁵ Tako čini sa svim gradovima, koji su daleko od tebe i nisu od gradova ovih naroda.

¹⁶ A u gradovima ovih naroda, koje ti Gospod Bog tvoj daje u nasledstvo, ne ostavi u životu nijednu dušu živu.

¹⁷ Nego ih zatri sasvim, Heteje i Amoreje i Hananeje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje, kao što ti je zapovedio Gospod Bog tvoj.

¹⁸ Da vas ne nauče činiti gadna dela koja činiše bogovima svojim, i da ne zgrešite Gospodu Bogu svom.

¹⁹ Kad opkoliš kakav grad i budeš dugo pod njim bijući ga da bi ga uzeo, ne kvari drveta njegova sekirom; jer možeš s njih jesti, zato ih ne seci; jer drvo poljsko je li čovek da uđe u grad ispred tebe?

²⁰ Nego drveta koja znaš da im se rod ne jede, njih obaljuj i seci i gradi zaklon od grada koji se bije s tobom, dokle ne padne.

¹ Kad se nađe ubijen čovek u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj da je naslediš, gde leži u polju, a ne zna se ko ga je ubio,

² Tada neka iziđu starešine tvoje i sudije tvoje, i neka izmere od ubijenog do gradova koji su oko njega.

³ Pa koji grad bude najbliže ubijenome, starešine onog grada neka uzmu junicu iz goveda, na kojoj se još nije radilo, koja nije vukla u jarmu,

⁴ I neka odvedu starešine onog grada tu junicu u pustu dolinu gde se ne kopa ni seje, i neka zakolju junicu onde u dolini.

⁵ Potom neka pristupe sveštenici, sinovi Levijevi; jer njih izabra Gospod Bog tvoj da mu služe i da blagosiljaju u ime Gospodnje, i na njihovim rečima da ostaje svaka raspra i svaka šteta;

⁶ I sve starešine onog grada koji budu najbliže ubijenome neka operu ruke svoje nad zaklanom junicom u onoj dolini,

⁷ I tvrdeći neka kažu: Ruke naše nisu prolile ovu krv niti su oči naše videle;

⁸ Milostiv budi narodu svom Izrailju, koji si iskupio, Gospode, i ne meći pravu krv na narod svoj Izrailja. Tako će se očistiti od one krvi.

⁹ I ti ćeš skinuti pravu krv sa sebe kad učiniš šta je pravo pred Gospodom.

¹⁰ Kad otideš na vojsku na neprijatelje svoje, i preda ih Gospod Bog tvoj u ruke tvoje i zarobiš ih mnogo.

¹¹ I ugledaš u roblju lepu ženu, i omili ti da bi je hteo uzeti za ženu,

¹² Odvedi je kući svojoj; i neka obrije glavu svoju i sreže nokte svoje;

¹³ I neka skine sa sebe haljine svoje u kojima je zarobljena i neka sedi u kući tvojoj, i žali za ocem svojim i za materom svojom ceo mesec dana; potom lezi s njom, i budi joj muž i ona nek ti bude žena.

¹⁴ Ako ti posle ne bi bila po volji, pusti je neka ide kuda joj drago, ali nikako da je ne prodaš za novce ni da njom trguješ, jer si je osramotio.

¹⁵ Ko bi imao dve žene, jednu milu, a drugu nemilu, pa bi rodila sinove, i mila i nemila, i prvenac bi bio od nemile,

¹⁶ Onda kad dođe vreme da podeli sinovima svojim šta ima ne može prvencem učiniti sina od mile preko sina od nemile koji je prvenac;

¹⁷ Nego za prvenca neka prizna sina od nemile i dade mu dva dela od svega što ima, je je on početak sile njegove, njegovo je pravo prvenačko.

¹⁸ Ko bi imao sina samovoljnog i nepokornog, koji ne sluša oca svog ni matere svoje, i kog oni i karaše pa opet ne sluša,

¹⁹ Neka ga uzmu otac i mati, i neka ga dovedu k starešinama grada svog na vrata mesta svog,

²⁰ I neka kažu starešinama grada svog: Ovaj sin naš samovoljan je i nepokoran, na sluša nas, izjelica je i pijanica.

²¹ Tada svi ljudi onog mesta neka ga zaspu kamenjem da pogine; i tako izvadi zlo iz sebe, da sav Izrailj čuje i boji se.

²² Ko zgreši tako da zasluži smrt, te bude osuđen na smrt i obesiš ga na drvo,

²³ Neka ne prenoći telo njegovo na drvetu, nego ga isti dan pogrebi, jer je proklet pred Bogom ko je obešen; zato ne skvrni zemlje koju ti Gospod Bog tvoj daje u nasledstvo.

¹ Kad vidiš vola ili ovcu brata svog gde luta, nemoj proći mimo njih, nego ih odvedi bratu svom.

² Ako li ti brat tvoj nije blizu ili ga ne znaš, odvedi ih svojoj kući neka budu kod tebe dokle ih ne potraži brat tvoj, i tada mu ih vrati.

³ Tako učini i s magarcem njegovim i s haljinom njegovom; i tako učini sa svakom stvarju brata svog izgubljenom, kad je izgubi, a ti je nađeš, nemoj proći mimo nju.

⁴ Kad vidiš magarca ili vola brata svog gde je pao na putu, nemoj ih proći, nego ih podigni s njim.

⁵ Žena da ne nosi muško odelo niti čovek da se oblači u ženske haljine, jer je gad pred Gospodom Bogom tvojim ko god tako čini.

⁶ Kad naiđeš putem na gnezdo ptičije, na drvetu ili na zemlji, sa ptićima ili sa jajcima, a majka leži na ptićima ili na jajcima, nemoj uzeti majke s ptićima.

⁷ Nego pusti majku, a ptiće uzmi, da bi ti dobro bilo i da bi ti se produžili dani.

⁸ Kad gradiš novu kuću, načini ogradu oko strehe svoje, da ne bi navukao krv na dom svoj, kad bi ko pao s njega.

⁹ Ne sej u vinogradu svom drugo seme da ne bi oskvrnio i rod od semena koje poseješ i rod vinogradski.

¹⁰ Ne ori na volu i na magarcu zajedno.

¹¹ Ne oblači haljine tkane od vune i od lana zajedno.

¹² Načini sebi rese na četiri kraja od haljine koju oblačiš.

¹³ Ko se oženi, pa mu žena omrzne pošto legne s njom,

¹⁴ Pa da priliku da se govori o njoj i prospe rđav glas o njoj govoreći: Oženih se ovom, ali legavši s njom ne nađoh u nje devojaštva;

¹⁵ Tada otac devojčin i mati neka uzmu i donesu znake devojaštva njenog pred starešine grada svog na vrata,

¹⁶ I neka kaže otac devojčin starešinama: Ovu kćer svoju dadoh ovom čoveku za ženu, a on mrzi na nju,

¹⁷ I dade priliku da se govori o njoj rekavši: Ne nađoh u tvoje kćeri devojaštva; a evo znaka devojaštva kćeri moje. I neka razastru haljinu pred starešinama gradskim.

¹⁸ Tada starešine grada onog neka uzmu muža njenog i nakaraju ga,

¹⁹ I neka ga oglobe sto sikala srebra, koje neka daju ocu devojčinom zato što je izneo rđav glas na devojku Izrailjku, i neka mu bude žena; da je ne može pustiti dok je živ.

²⁰ Ali ako bude istina, da se nije našlo devojaštvo u devojke,

²¹ Tada neka izvedu devojku na vrata oca njenog, i neka je zaspu kamenjem ljudi onog mesta da pogine, zato što učini sramotu u Izrailju kurvavši se u domu oca svog. Tako izvadi zlo iz sebe.

²² Ako se ko uhvati gde leži sa ženom udatom, neka se pogube oboje, čovek koji je ležao sa ženom i žena. Tako izvadi zlo iz Izrailja.

²³ Kad devojka bude isprošena za koga, pa je nađe kogod u mestu i obleži je,

²⁴ Izvedite ih oboje na vrata onog mesta, i zaspite ih kamenjem da poginu, devojku što nije vikala u mestu, a čoveka što je osramotio ženu bližnjeg svog. Tako izvadi zlo iz sebe.

²⁵ Ako li u polju nađe čovek devojku isprošenu, i silom je obleži, tada da se pogubi samo čovek koji je obleža;

²⁶ A devojci ne čini ništa, nije učinila greh koji zaslužuje smrt, jer kao kad ko skoči na bližnjeg svog i ubije ga takva je i ta stvar;

²⁷ Jer nađe je u polju, i devojka isprošena vika, ali ne bi nikoga da je odbrani.

²⁸ Ako ko nađe devojku koja nije isprošena i uhvati je i legne s njom, i zateku se,

²⁹ Tada čovek onaj koji je legao s njom da da ocu devojčinom pedeset sikala srebra, i neka mu ona bude žena zato što je osramoti; da je ne može pustiti dok je živ.

³⁰ Niko da se ne ženi ženom oca svog, ni da otkrije skuta oca svog.

¹ U sabor Gospodnji da ne ulazi ni utučen ni uškopljen.

² U sabor Gospodnji da ne ulazi kopile, ni deseto koleno njegovo da ne ulazi u sabor Gospodnji.

³ Ni Amonac ni Moavac da ne ulazi u sabor Gospodnji, ni deseto koleno njihovo, da ne ulazi u sabor Gospodnji doveka.

⁴ Zato što ne iziđoše pred vas s hlebom i vodom na putu kad ste išli iz Misira, i što najmiše za novce na vas Valama, sina Veorovog iz Fetore u Mesopotamiji da te prokune,

⁵ Premda ne hte Gospod Bog tvoj slušati Valama, nego ti Gospod Bog tvoj obrati prokletstvo u blagoslov, jer te milova Gospod Bog tvoj.

⁶ Ne traži mir njihov ni dobro njihovo nikada za svog veka.

⁷ Nemoj se gaditi na Idumejca, jer ti je brat; nemoj se gaditi na Misirca, jer si bio došljak u zemlji njegovoj.

⁸ Sinovi koji se rode od njih u trećem koljenu neka dolaze u sabor Gospodnji.

⁹ Kad otideš na vojsku na neprijatelje svoje, tada se čuvaj od svake zle stvari.

¹⁰ Ako se ko među vama oskvrni od čega što mu se noću dogodi, neka iziđe iz logora i ne ulazi u logor.

¹¹ A pred veče neka se opere vodom, pa kad sunce zađe neka uđe u logor.

¹² I imaj mesto iza logora gde ćeš izlaziti napolje.

¹³ I imaj lopaticu u opravi svojoj, pa kad iziđeš napolje, zakopaj njom, a kad pođeš natrag, zagrni nečist svoju.

¹⁴ Jer Gospod Bog tvoj ide usred logora tvog da te izbavi i da ti preda neprijatelje tvoje; zato neka je logor tvoj svet, da ne vidi u tebe nikakve nečistote, da se ne bi odvratio od tebe.