¹ A ovo je pleme Isavovo, a on je Edom.

² Isav se oženi između kćeri hananejskih Adom kćerju Eloma Hetejina, i Olivemom kćerju Ane sina Sevegona Evejina,

³ I Vasematom kćerju Ismailovom, sestrom Naveotovom.

⁴ I rodi Ada Isavu Elifasa, a Vasemata rodi Raguila.

⁵ A Olivema rodi Jeusa i Jegloma i Koreja. To su sinovi Isavovi, koji mu se rodiše u zemlji hananskoj.

⁶ I Isav uze žene svoje i sinove svoje i kćeri svoje i sve domašnje svoje, i stada svoja i svu stoku svoju i sve blago svoje što beše stekao u zemlji hananskoj; pa otide u drugu zemlju daleko od Jakova brata svog.

⁷ Jer im blago beše vrlo veliko, te ne mogahu živeti zajedno; niti ih zemlja gde behu došljaci mogaše nositi od množine stoke njihove.

⁸ I Isav živeše na planini Siru Isav je Edom.

⁹ A ovo je pleme Isava oca Edomcima na planini Siru.

¹⁰ Ovo su imena sinova Isavovih: Elifas sin Ade žene Isavove, i Ratuilo sin Vasemate žene Isavove.

¹¹ A Elifasovi sinovi behu: Teman, Omar, Sofar, Gotom i Kenez.

¹² A Tamna beše inoča Elifasu sinu Isavovom, i rodi Elifasu Amalika. To su sinovi Ade žene Isavove.

¹³ A ovo su sinovi Raguilovi: Nahot, Zare, Some i Moze. To behu sinovi Vasemate, žene Isavove.

¹⁴ A ovo su sinovi Oliveme kćeri Ane sina Sevegonovog, žene Isavove. Ona rodi Isavu Jeusa i Jegloma i Koreja.

¹⁵ Ovo su starešine sinova Isavovih: sinovi Elifasa prvenca Isavovog: starešina Teman, starešina Omar, starešina Sofar, starešina Kenez,

¹⁶ Starešina Korej, starešina Gotim, starešina Amalik. To su starešine od Elifasa u zemlji edomskoj. To su sinovi Adini.

¹⁷ A sinovi Raguila sina Isavovog: starešina Nahot, starešina Zare, starešina Some, starešina Moze. To su starešine od Raguila u zemlji edomskoj. To su sinovi Vasemate žene Isavove.

¹⁸ A sinovi Oliveme žene Isavove: starešina Jeus, starešina Jeglom, starešina Korej: to su starešine od Oliveme kćeri Anine, žene Isavove.

¹⁹ To su sinovi Isavovi, i to su starešine njihove; a on je Edom.

²⁰ A ovo su sinovi Sira Horejina, koji živehu u onoj zemlji: Lotan i Soval i Sevegon i Ana,

²¹ I Dison i Asar i Rison. To su starešine Horejima, sinovi Sirovi u zemlji edomskoj.

²² A sinovi Lotanovi behu Horije i Emam, a sestra Lotanova beše Tamna.

²³ A ovo su sinovi Sovalovi: Golam i Manahat i Gevil i Sofar i Omar.

²⁴ A ovo su sinovi Sevegonovi: Aije i Ana. A taj je Ana koji pronađe tople izvore u pustinji pasući magarice Sevegona oca svog.

²⁵ A ovo su deca Anina: Dison i Olivema kći Anina.

²⁶ A ovo su sinovi Disonovi: Amada i Asvan i Itran i Haran.

²⁷ A ovo su sinovi Asarovi: Valam i Zavan i Akan.

²⁸ A ovo su sinovi Risonovi: Uz i Aran.

²⁹ I ovo su starešine Horejima: starešina Lotan, starešina Soval, starešina Sevegon, starešina Ana,

³⁰ Starešina Dison, starešina Asar, starešina Rison. To su starešine Horejima, kako im starešovahu u zemlji Siru.

³¹ A ovo su carevi koji carovaše u zemlji edomskoj pre nego se zacari car nad sinovima Izrailjevim.

³² Carova u edomskoj Valak sin Veorov, a gradu mu beše ime Denava.

³³ A kad umre Valak, zacari se na njegovo mesto Jovav sin Zarin od Vosore.

³⁴ A kad umre Jovav, zacari se na njegovo mesto Asom od zemlje temanovske.

³⁵ A kad umre Asom, zacari se na njegovo mesto Adad sin Varadov, koji iseče Madijane u polju moavskom, a gradu mu beše ime Geten.

³⁶ A kad umre Adad, zacari se na njegovo mesto Samada, iz Masekasa.

³⁷ A kad umre Samada, zacari se na njegovo mesto Saul iz Rovota na reci.

³⁸ A kad umre Saul, zacari se na njegovo mesto Valenon sin Ahovorov.

³⁹ A kad umre Valenon sin Ahovorov, zacari se na njegovo mesto Adar, a grad mu se zvaše Fogor, a ženi mu beše ime Meteveila, koja beše kći Matraide kćeri Mezevove.

⁴⁰ I ovo su plemena starešinama od Isava po porodicama njihovim, po mestima njihovim, po imenima njihovim: starešina Tamna, starešina Gola, starešina Jeter,

⁴¹ Starešina Olivema, starešina Ila, starešina Finon,

⁴² Starešina Kenez, starešina Teman, starešina Mazar,

⁴³ Starešina Magedilo, starešina Zafoj: to su starešine edomske kako nastavahu u svojoj zemlji. Ovaj Isav bi otac Edomcima.

¹ A Jakov živeše u zemlji gde mu je otac bio došljak, u zemlji hananskoj.

² Ovo su događaji Jakovljevi. Josif kad beše momak od sedamnaest godina, pasaše stoku s braćom svojom, koju rodiše Vala i Zelfa žene oca njegovog; i donošaše Josif zle glasove o njima ocu svom.

³ A Izrailj ljubljaše Josifa najvećma izmeću svih sinova svojih, jer mu se rodio pod starost; i načini mu šarenu haljinu.

⁴ A braća videći gde ga otac ljubi najvećma između sve braće njegove, stadoše mrzeti na nj tako da mu ne mogahu lepu reč progovoriti.

⁵ Uz to usni Josif san i pripovedi braći svojoj, te oni još većma omrznu na nj.

⁶ Jer im reče: Da čujete san što sam snio:

⁷ Vezasmo snoplje u polju, pa moj snop usta i ispravi se, a vaši snopovi iđahu unaokolo i klanjahu se snopu mom.

⁸ Tada mu braća rekoše: Da nećeš još biti car nad nama i zapovedati nam? Stoga još većma stadoše mrzeti na nj radi snova njegovih i radi reči njegovih.

⁹ Posle opet usni drugi san, i pripovedi braći svojoj govoreći: Usnih opet san, a to se sunce i mesec i jedanaest zvezda klanjahu meni.

¹⁰ A pripovedi i ocu svom i braći svojoj; ali ga otac prekori i reče mu: Kakav je to san što si snio? Eda li ćemo doći ja i mati tvoja i braća tvoja da se klanjamo tebi do zemlje?

¹¹ I zaviđahu mu braća; ali otac njegov čuvaše ove reči.

¹² A kad braća njegova otidoše da pasu stoku oca svog kod Sihema,

¹³ Reče Izrailj Josifu: Ne pasu li braća tvoja stoku kod Sihema? Hajde da te pošaljem k njima. A on reče: Evo me.

¹⁴ A on mu reče: Idi, vidi kako su braća tvoja i kako je stoka, pa dođi da mi javiš. I opravi ga iz doline hevronske, i on otide put Sihema.

¹⁵ I čovek jedan nađe ga a on luta po polju; te ga zapita govoreći: Šta tražiš?

¹⁶ A on reče: Tražim braću svoju; kaži mi, molim te, gde su sa stokom?

¹⁷ A čovek reče: Otišli su odavde, jer čuh gde rekoše: Hajdemo u Dotaim. I otide Josif za braćom svojom, i nađe ih u Dotaimu.

¹⁸ A oni ga ugledaše iz daleka; i dok još ne dođe blizu njih, stadoše se dogovarati da ga ubiju,

¹⁹ I rekoše među sobom: Gle, evo onog što sne sanja.

²⁰ Hajde sada da ga ubijemo i da ga bacimo u koju od ovih jama, pa ćemo kazati: Ljuta ga je zverka izjela. Onda ćemo videti šta će biti od njegovih snova.

²¹ Ali Ruvim kad ču to, izbavi ga iz ruku njihovih rekavši: Nemojte da ga ubijemo.

²² I još im reče Ruvim: Nemojte krv prolivati; bacite ga u ovu jamu u pustinji, a ne dižite ruke na nj. A on ga htede izbaviti iz ruku njihovih i odvesti k ocu.

²³ I kad Josif dođe k braći svojoj, svukoše s njega haljinu njegovu, haljinu šarenu, koju imaše na sebi.

²⁴ I uhvativši ga baciše ga u jamu; a jama beše prazna, ne beše vode u njoj.

²⁵ Posle sedoše da jedu. I podigavši oči ugledaše, a to gomila Ismailjaca iđaše od Galada s kamilama natovarenim mirisavog korenja i tamjana i smirne, te nošahu u Misir.

²⁶ I reče Juda braći svojoj: Kakva će biti korist što ćemo ubiti brata svog i zatajiti krv njegovu?

²⁷ Hajde da ga prodamo ovim Ismailjcima pa da ne dižemo ruke svoje na nj, jer nam je brat, naše je telo. I poslušaše ga braća njegova.

²⁸ Pa kad trgovci madijanski behu pored njih, oni izvukoše i izvadiše Josifa iz jame, i prodadoše Josifa Ismailjcima za dvadeset srebrnika; i oni odvedoše Josifa u Misir.

²⁹ A kad se Ruvim vrati k jami, a to nema Josifa u jami; tada razdre haljine svoje,

³⁰ Pa se vrati k braći svojoj, i reče: Nema deteta; a ja kuda ću?

³¹ Tada uzeše haljinu Josifovu, i zaklavši jare zamočiše haljinu u krv,

³² Pa onda poslaše šarenu haljinu ocu njegovom poručivši: Nađosmo ovu haljinu, vidi je li haljina sina tvog ili nije.

³³ A on je pozna i reče: Sina je mog haljina; ljuta ga je zverka izjela; Josif je doista raskinut.

³⁴ I razdre Jakov haljine svoje, i veza kostret oko sebe, i tužaše za sinom svojim dugo vremena.

³⁵ I svi sinovi njegovi i sve kćeri njegove ustadoše oko njega tešeći ga, ali se on ne dade utešiti, nego govoraše: S tugom ću u grob leći za sinom svojim. Pa i njegov otac plakaše za njim.

³⁶ A Madijani prodadoše ga u Misir Petefriju, dvoraninu Faraonovom, zapovedniku stražarskom.

¹ A u to vreme dogodi se, te Juda otide od braće svoje i uvrati se kod nekog Odolamejca, kome ime beše Iras.

² I onde vide Juda kćer nekog Hananejca, kome ime beše Sava, i uze je i leže s njom;

³ I ona zatrudne i rodi sina, kome nadede ime Ir.

⁴ I opet zatrudnevši rodi sina, kome nadede ime Avnan.

⁵ I opet rodi sina, i nadede mu ime Silom; a Juda beše u Hasvi kad ona toga rodi.

⁶ I Juda oženi prvenca svog Ira devojkom po imenu Tamara.

⁷ Ali Ir prvenac Judin beše nevaljao pred Gospodom, i ubi ga Gospod.

⁸ A Juda reče Avnanu: Uđi k ženi brata svog i oženi se njom na ime bratovo, da podigneš seme bratu svom.

⁹ A Avnan, znajući da neće biti njegov porod, kad leže sa ženom brata svog prosipaše na zemlju, da ne rodi dece bratu svom.

¹⁰ Ali Gospodu ne bi milo što činjaše, te ubi i njega.

¹¹ I Juda reče Tamari snasi svojoj: Ostani udovicom u kući oca svog dokle odraste Silom sin moj. Jer govoraše: Da ne umre i on kao braća mu. I otide Tamara, i živeše u kući oca svog.

¹² A kad prođe mnogo vremena, umre kći Savina, žena Judina. I kad se Juda uteši, pođe u Tamnu k ljudima što mu strižahu ovce, sam s Irasom prijateljem svojim Odolamejcem.

¹³ I javiše Tamari govoreći: Eto svekar tvoj ide u Tamnu da striže ovce svoje.

¹⁴ A ona skide sa sebe udovičko ruho svoje, i uze pokrivalo i pokri lice, i sede na raskršće na putu koji ide u Tamnu. Jer vide da je Silom odrastao, a nju još ne udaše za nj.

¹⁵ A Juda kada vide, pomisli da je kurva, jer beše pokrila lice svoje.

¹⁶ Pa svrnu s puta k njoj i reče joj: Pusti da legnem s tobom. Jer nije poznao da mu je snaha. A ona reče: Šta ćeš mi dati da legneš sa mnom?

¹⁷ A on reče: Poslaću ti jare iz stada. A ona reče: Ali da mi daš zalog dokle ga ne pošalješ.

¹⁸ A on reče: Kakav zalog da ti dam? A ona reče: Eto, prsten i rubac, i štap što ti je u ruci. I on joj dade, te leže s njom, i ona zatrudne od njega.

¹⁹ Posle ustavši Tamara otide i skide pokrivalo sa sebe i obuče udovičko ruho.

²⁰ A Juda posla jare po prijatelju svom Odolamejcu da mu donese natrag od žene zalog. Ali je on ne nađe.

²¹ Pa pitaše ljude po onom mestu gde je ona bila govoreći: Gde je ona kurva što je bila na raskršću na ovom putu? A oni rekoše: Nije ovde bilo kurve.

²² I vrati se k Judi i reče: Ne nađoh je, nego još rekoše meštani: Nije ovde bilo kurve.

²³ A Juda reče: Neka joj, da se ne sramotimo; ja sam slao jare, ali je ti ne nađe.

²⁴ A kad prođe do tri meseca dana, javiše Judi govoreći: Tamara snaha tvoja učini preljubu, i evo zatrudne od preljube. A Juda reče: Izvedite je da se spali.

²⁵ A kad je povedoše, posla k svekru svom i poruči: S čovekom čije je ovo zatrudnela sam. I reče: Traži čiji je ovaj prsten i rubac i štap.

²⁶ A Juda pozna i reče: Pravija je od mene, jer je ne dadoh sinu svom Silomu. I više ne leže s njom.

²⁷ A kad dođe vreme da rodi, a to blizanci u utrobi njenoj.

²⁸ I kad se porađaše, jedno dete pomoli ruku, a babica uze i veza mu crven konac oko ruke govoreći: Ovaj je prvi.

²⁹ Ali on uvuče ruku, i gle izađe brat njegov, a ona reče: Kako prodre? Prodiranje neka ti bude. I nadeše mu ime Fares.

³⁰ A posle izađe brat mu, kome oko ruke beše crveni konac, i nadeše mu ime Zara.

¹ A Josifa odvedoše u Misir; i Petefrije dvoranin Faraonov, zapovednik stražarski, čovek Misirac, kupi ga od Ismailjaca, koji ga odvedoše onamo.

² I Gospod beše s Josifom, te bi srećan, i živeše u kući gospodara svog Misirca.

³ I gospodar njegov vide da je Gospod s njim i da sve što radi Gospod vodi u napredak u ruci njegovoj.

⁴ I Josif steče milost u njega, i dvoraše ga; a najposle postavi ga nad celim domom svojim, i šta god imaše njemu dade u ruke.

⁵ A kad ga postavi nad domom svojim i nad svim što imaše, od tada Gospod blagoslovi dom toga Misirca radi Josifa; i blagoslov Gospodnji beše na svemu što imaše u kući i u polju.

⁶ I ostavi u Josifovim rukama sve što imaše, i ne razbiraše nizašta osim jela koje jeđaše. A Josif beše lepog stasa i lepog lica.

⁷ I dogodi se posle, te se žena gospodara njegovog zagleda u Josifa, i reče: Lezi sa mnom.

⁸ A on ne hte, nego reče ženi gospodara svog: Eto gospodar moj ne razbira nizašta šta je u kući, nego šta god ima dade meni u ruke.

⁹ Ni sam nije veći od mene u ovoj kući, i ništa ne krije od mene osim tebe, jer si mu žena; pa kako bih učinio tako grdno zlo i Bogu zgrešio?

¹⁰ I ona govoraše takve reči Josifu svaki dan, ali je ne posluša da legne s njom ni da se bavi kod nje.

¹¹ A jedan dan kad dođe Josif u kuću da radi svoj posao, a ne beše nikoga od domašnjih u kući,

¹² Ona ga uhvati za haljinu govoreći: Lezi sa mnom. Ali on ostavivši joj u rukama haljinu svoju pobeže i otide.

¹³ A kad ona vide gde joj ostavi u rukama haljinu svoju i pobeže,

¹⁴ Viknu čeljad svoju, i reče im govoreći: Gledajte, doveo nam je čoveka Jevrejina da nas sramoti; dođe k meni da legne sa mnom, a ja povikah glasno;

¹⁵ A on kad ču gde vičem, ostavi haljinu svoju kod mene i pobeže i otide.

¹⁶ I ona ostavi haljinu njegovu kod sebe dok mu gospodar dođe kući.

¹⁷ A tada mu reče ovako govoreći: Sluga Jevrejin, koga si nam doveo, dođe k meni da me osramoti;

¹⁸ A ja povikah glasno, te on ostavi haljinu svoju kod mene i pobeže.

¹⁹ A kad gospodar njegov ču reči žene svoje gde mu reče: To mi je učinio sluga tvoj, razgnevi se vrlo.

²⁰ I gospodar Josifov uhvati ga, i baci ga u tamnicu, gde ležahu sužnji carski: i bi onde u tamnici.

²¹ Ali Gospod beše s Josifom i raširi milost svoju nad njim i učini te omile tamničaru.

²² I poveri tamničar Josifu sve sužnje u tamnici, i šta je god trebalo onde činiti on uređivaše.

²³ I tamničar ne nadgledaše ništa što beše u Josifovoj ruci, jer Gospod beše s njim; i šta god činjaše, Gospod vođaše u napredak.

¹ Posle toga dogodi se, te peharnik cara misirskog i hlebar skriviše gospodaru svom, caru misirskom.

² I Faraon se razgnevi na ta dva dvoranina, na starešinu nad peharnicima i na starešinu nad hlebarima;

³ I baci ih u tamnicu u kući zapovednika stražarskog, gde Josif beše sužanj.

⁴ A zapovednik stražarski odredi im Josifa da ih služi; i behu dugo u tamnici.

⁵ I usniše san obojica u jednu noć, svaki po značenju svog sna za sebe, i peharnik i hlebar cara misirskog, koji behu sužnji u tamnici.

⁶ I sutradan kad dođe Josif k njima, pogleda ih, a oni behu vrlo neveseli.

⁷ Pa zapita dvorane Faraonove, koji behu sužnji s njim u kući gospodara njegovog, i reče: Što ste danas lica neveselog?

⁸ A oni mu rekoše: San usnismo obojica, a nema ko da nam kaže šta znače. A Josif im reče: Šta znače, nije li u Boga? Ali pripovedite mi.

⁹ I starešina nad peharnicima pripovedi san svoj Josifu govoreći: Snih, a preda mnom čokot;

¹⁰ I na čokotu behu tri loze, i napupi i procvate, i grožđe na njemu uzre;

¹¹ A u ruci mi beše čaša Faraonova, te pobrah zrelo grožđe i iscedih ga u čašu Faraonovu, i dodadoh čašu Faraonu.

¹² A Josif mu reče: Ovo znači: tri su loze tri dana.

¹³ Još tri dana, i Faraon brojeći svoje dvorane uzeće i tebe, i opet te postaviti u pređašnju službu, i opet ćeš mu dodavati čašu kao i pre dok si mu bio peharnik.

¹⁴ Ali nemoj zaboraviti mene kad budeš u dobru, učini milost i pomeni za me Faraonu, i izvedi me iz ove kuće.

¹⁵ Jer su me ukrali iz zemlje jevrejske, a ovde nisam ništa učinio da me bace u ovu jamu.

¹⁶ A kad vide starešina nad hlebarima kako lepo kaza san, reče Josifu: i ja snih, a meni na glavi tri kotarice bele;

¹⁷ I u najgornjoj kotarici beše svakojakih kolača za Faraona, i ptice jeđahu iz kotarice na mojoj glavi.

¹⁸ A Josif odgovori i reče: Ovo znači: tri kotarice tri su dana.

¹⁹ Još tri dana, i Faraon brojeći dvorane svoje izbaciće te i obesiće te na vešala, i ptice će jesti s tebe meso.

²⁰ I kad dođe treći dan, to beše dan u koji se rodio Faraon, i učini Faraon gozbu svim slugama svojim, i naiđe među slugama svojim na starešinu nad peharnicima i na starešinu nad hlebarima;

²¹ I povrati starešinu nad peharnicima u službu da dodaje čašu Faraonu;

²² A starešinu nad hlebarima obesi, kao što kaza Josif.

²³ I starešina nad peharnicima ne opomenu se Josifa, nego ga zaboravi.