1
I uđe opet u zbornicu, i onde beše čovek sa suvom rukom.
2
I motrahu za Njim neće li ga u subotu isceliti da Ga okrive.
3
I reče čoveku sa suvom rukom: Stani na sredinu.
4
I reče im: Valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti? Dušu održati, ili pogubiti? A oni su ćutali.
5
I pogledavši na njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila, reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži; i posta ruka zdrava kao i druga.
6
I izašavši fariseji odmah učiniše za Njega veće s Irodovcima kako bi Ga pogubili.
7
A Isus ode s učenicima svojim k moru; i mnogi narod iz Galileje pođe za Njim i iz Judeje;
8
I iz Jerusalima i iz Idumeje i ispreko Jordana i od Tira i Sidona mnoštvo veliko čuvši šta On čini dođe k Njemu.
9
I reče učenicima svojim da bude lađa u Njega gotova zbog naroda, da Mu ne dosađuje.
10
Jer mnoge isceli tako da navaljivahu na Njega koji behu nakaženi bolestima da Ga se dotaknu.
11
I duhovi nečisti kad Ga viđahu, pripadahu k Njemu i vikahu govoreći: Ti si Sin Božji.
12
I mnogo im prećaše da Ga ne prokažu.
13
I iziđoše na goru, i dozva koje On hteše; i dođoše Mu.
14
I postavi dvanaestoricu da budu s Njim, i da ih pošalje da propovedaju,
15
I da imaju vlast da isceljuju od bolesti, i da izgone đavole:
16
Prvog Simona, i nadede mu ime Petar;
17
I Jakova Zevedejevog i Jovana brata Jakovljevog, i nadede im imena Voanerges, koje znači Sinovi groma;
18
I Andriju i Filipa i Vartolomija i Mateja i Tomu i Jakova Alfejevog i Tadiju i Simona Kananita,
19
I Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.
20
I dođoše u kuću, i sabra se opet narod da ne mogahu ni hleba jesti.
21
I čuvši to rod Njegov iziđoše da Ga uhvate; jer govorahu da je izvan sebe.
22
A književnici koji behu sišli iz Jerusalima govorahu: U njemu je Veelzevul. On pomoću kneza đavolskog izgoni đavole.
23
I dozvavši ih govoraše im u pričama: Kako može sotona sotonu izgoniti?
24
I ako se carstvo samo po sebi razdeli, ne može ostati carstvo ono;
25
I ako se dom sam po sebi razdeli, ne može ostati dom onaj;
26
I ako sotona ustane sam na se i razdeli se, ne može ostati, nego će propasti.
27
Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti ako najpre jakoga ne sveže: i onda će kuću njegovu opleniti.
28
Zaista vam kažem: svi gresi oprostiće se sinovima čovečjim, i huljenja na Boga, makar kakva bila:
29
A koji pohuli na Duha Svetog nema oproštenja vavek, nego je kriv večnom sudu.
30
Jer govorahu: U njemu je nečisti duh.
31
I dođe mati Njegova i braća Njegova, i stojeći napolju poslaše k Njemu da Ga zovu.
32
I seđaše narod oko Njega. I rekoše Mu: Eto mati Tvoja i braća Tvoja i sestre Tvoje napolju pitaju za Te.
33
I odgovori im govoreći: Ko je mati moja ili braća moja?
34
I pogledavši na narod koji seđaše reče: Evo mati moja i braća moja.
35
Jer ko izvrši volju Božju, onaj je brat moj i sestra moja i mati moja.
