7. Božansko nije u prostoru.
Da Božansko, a to je Bog, nije u prostoru, iako je sveprisutno i u svakom čoveku u svetu, i u svakom anđelu u nebu, i u svakom duhu pod nebom, to se ne može shvatiti prirodnom idejom, nego samo duhovnom idejom. Ne može se shvatiti prirodnom idejom zato što je prostor u prirodnoj ideji, jer je sačinjena od stvari koje su u svetu, i u svakoj od njih, kako se vide očima, postoji prostor. U svetu, sve i veliko i malo, je od prostora; sve što je dugo, široko, i visoko je od prostora; ukratko, svaka mera, figura i forma je od prostora. Zato je rečeno da se ne može shvatiti prirodnom idejom da Božansko nije u prostoru, kad se kaže da je svuda. Pa ipak, čovek može prirodnom idejom da ovo shvati, samo ako dozvoli da tu uđe malo duhovnog svetla. Iz toga razloga nešto de biti rečeno o duhovnoj ideji, i o misli koja je od nje. Duhovna ideja ne dobija ništa od prostora, nego sve dobija od stanja. Stanje se odnosi na ljubav, život, osedanja i radost iz ovih, uglavnom, od dobra i istine. Nijedna istinski duhovna ideja nema ništa zajedničko sa prostorom; ona je na visini, i gleda nadole na ideje prostora koje su ispod kao što Nebo gleda nadole prema Zemlji. Ali pošto anđeli i duhovi vide očima, isto kao i ljudi na svetu, i pošto se predmeti mogu videti samo u prostoru, stoga u duhovnom svetu anđelima i duhovima izgleda da postoji prostor kao što je prostor na svetu; no to nisu prostori, nego prividi (prostora), pošto nisu utvrđeni ili stalni kao što su prostori na svetu, jer oni mogu da se produže ili skrate; mogu da se promene ili da variraju.
Tako, pošto se u tome svetu (prostori) ne mogu odrediti merom, ne mogu se ni shvatiti prirodnom idejom, nego samo duhovnom idejom. Duhovna ideja razdaljina prostora je ista kao i (ideja) razdaljina dobra ili razdaljina istine, a to su privlačnosti i sličnosti prema stanjima dobrote i istinitosti.
