¹ Potom reče Gospod Mojsiju govoreći:

² Reci sinovima Izrailjevim, i uzmi od njih po jednu palicu od svakog doma otaca njihovih, od svih knezova njihovih, po domovima otaca njihovih, dvanaest palica, i ime svakog napiši na palici njegovoj.

³ A na palici Levijevoj napiši ime Aronovo, jer je svaka palica za jednog poglavara od doma otaca njihovih.

⁴ I ostavi ih u šatoru od sastanka pred svedočanstvom, gde se sastajem s vama.

⁵ I koga izaberem, njegova će palica procvetati; tako ću utišati pred sobom viku sinova Izrailjevih što viču na vas.

⁶ Kad to reče Mojsije sinovima Izrailjevim, dadoše mu svi knezovi njihovi palice, svaki knez po palicu od doma oca svog, dvanaest palica, i palica Aronova beše među palicama njihovim.

⁷ I ostavi Mojsije palice pred Gospodom u šatoru od svedočanstva.

⁸ A sutradan dođe Mojsije u šator od svedočanstva, i gle, procvetala palica Aronova od doma Levijevog; beše napupila i cvetala, i bademi zreli na njoj.

⁹ I iznese Mojsije sve one palice ispred Gospoda k svim sinovima Izrailjevim, i razgledavši ih uzeše svaki svoju palicu.

¹⁰ A Gospod reče Mojsiju: Donesi opet palicu Aronovu pred svedočanstvo da se čuva za znak nepokornima, da prestane vika njihova na me, da ne izginu.

¹¹ I učini Mojsije, kako mu zapovedi Gospod tako učini.

¹² Tada rekoše sinovi Izrailjevi Mojsiju govoreći: Pomresmo, propadosmo, svi propadosmo.

¹³ Ko se god približi k šatoru Gospodnjem gine; hoćemo li svi izginuti?

¹ A Gospod reče Aronu: Ti i sinovi tvoji i dom oca tvog s tobom nosite grehe u svetinju; ti i sinovi tvoji s tobom nosite grehe sveštenstva svog.

² I braću svoju, pleme Levijevo, pleme oca svog uzmi k sebi da budu uza te i služe ti; a ti ćeš i sinovi tvoji s tobom služiti pred šatorom od sastanka.

³ Neka dobro slušaju zapovesti tvoje i rade šta treba u svem šatoru; ali k sudovima od svetinje k oltaru neka ne pristupaju, da ne izginu i oni i vi.

⁴ Neka budu, dakle, uza te i neka rade sve što treba u šatoru od sastanka u svakoj službi u njemu; ali niko drugi da ne pristupi s vama.

⁵ A vi radite šta treba u svetinji i šta treba na oltaru, da više ne dođe gnev na sinove Izrailjeve.

⁶ Jer evo, ja uzeh braću vašu Levite između sinova Izrailjevih, i vama su dani na dar za Gospoda, da vrše službu u šatoru od sastanka.

⁷ A ti i sinovi tvoji s tobom vršite svešteničku službu svoju u svemu što pripada k oltaru i šta biva iza zavesa, i služite; sveštenstvo darovah vam, zato ko bi drugi pristupio, da se pogubi.

⁸ Još reče Gospod Aronu: Evo, dajem ti i prinose svoje što se uvis podižu, između svih stvari koje posvećuju sinovi Izrailjevi dajem ih tebi radi pomazanja i sinovima tvojim zakonom večnim.

⁹ To neka je tvoje od stvari posvećenih, koje se ne sažižu; svaki prinos njihov između svih darova njihovih i između svih prinosa za greh i svih prinosa za krivicu, koje mi donesu, svetinja nad svetinjama da je tvoja i sinova tvojih.

¹⁰ U svetinji ga jedi, sve muškinje neka ga jede, sveta stvar da ti je.

¹¹ Tvoje su, dakle, žrtve darova njihovih koje se u vis podižu; i svaku žrtvu sinova Izrailjevih koja se obrće tebi dajem i sinovima tvojim i kćerima tvojim s tobom zakonom večnim; ko je god čist u domu tvom, neka jede.

¹² Najbolje od ulja i najbolje od vina i žita, prvine koje daju Gospodu, tebi dajem.

¹³ Prvine od svega što rodi u zemlji njihovoj, koje donesu Gospodu, tvoje neka budu; ko je god čist u domu tvom neka jede.

¹⁴ Sve zavetovano Bogu i Izrailju, tvoje neka je.

¹⁵ Šta god otvara matericu između svakog tela koje prinose Gospodu, i između ljudi i između stoke, tvoje da bude; ali prvenac čovečji neka se otkupljuje; i prvenac nečiste stoke neka se otkupljuje.

¹⁶ A otkup neka mu bude kad bude od meseca dana po tvojoj ceni pet sikala srebra, po siklu svetom; u njemu je dvadeset gera.

¹⁷ A prvenca od krave ili prvenca od ovce ili prvenca od koze ne daj da se otkupi; svete su stvari; krvlju njihovom pokropi oltar, i salo njihovo zapali, da bude žrtva ognjena za miris ugodni Gospodu.

¹⁸ A meso od njih da je tvoje, kao grudi što se obrću i kao pleće desno, da je tvoje.

¹⁹ Sve prinose što se podižu od posvećenih stvari, što prinose sinovi Izrailjevi Gospodu, dajem tebi i sinovima tvojim i kćerima tvojim s tobom zakonom večnim; to će biti zavet osoljen, večan pred Gospodom tebi i semenu tvom s tobom.

²⁰ Još reče Gospod Aronu: U zemlji njihovoj da nemaš nasledstvo, ni dela među njima da nemaš; ja sam deo tvoj i tvoje nasledstvo među sinovima Izrailjevim.

²¹ A sinovima Levijevim evo dajem u nasledstvo sve desetke od Izrailja za službu njihovu što služe u šatoru od sastanka.

²² A sinovi Izrailjevi neka više ne pristupaju k šatoru od sastanka, da se ne ogreše i ne izginu.

²³ Nego sami Leviti neka služe službu u šatoru od sastanka, i oni neka nose greh svoj zakonom večnim od kolena do kolena, pa da nemaju nasledstvo među sinovima Izrailjevim.

²⁴ Jer desetke sinova Izrailjevih, što će donositi Gospodu na žrtvu što se podiže, dajem Levitima u nasledstvo; toga radi rekoh za njih; među sinovima Izrailjevim da nemaju nasledstvo.

²⁵ Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

²⁶ Reci Levitima i kaži im: Kad uzmete od sinova Izrailjevih desetak koji vam dadoh od njih za nasledstvo vaše, onda prinesite od njega prinos što se podiže Gospodu, deseto od desetog.

²⁷ I primiće vam se prinos vaš kao žito s gumna i kao vino iz kace.

²⁸ Tako i vi prinosite prinos što se podiže Gospodu od svih desetaka svojih, koje ćete uzimati od sinova Izrailjevih, i dajite od njih prinos Gospodnji Aronu svešteniku.

²⁹ Od svega što vam se da prinosite svaki prinos što se podiže Gospodu, od svega što bude najbolje sveti deo.

³⁰ I reci im: Kad prinesete najbolje od toga, tada će se primiti Levitima kao dohodak od gumna i kao dohodak od kace.

³¹ A jesti možete to na svakom mestu i vi i porodice vaše, jer vam je plata za službu vašu u šatoru od sastanka.

³² I nećete zato navući na se greha, kad stanete prinositi šta je najbolje, i nećete oskvrniti svete stvari sinova Izrailjevih, i nećete izginuti.

¹ Još reče Gospod Mojsiju i Aronu govoreći:

² Ovo je uredba i zakon što zapovedi Gospod govoreći: Reci sinovima Izrailjevim neka ti dovedu junicu crvenu zdravu, na kojoj nema mane, i koja još nije bila u jarmu;

³ I podajte je Eleazaru svešteniku, a on neka je izvede napolje iz logora da je zakolju pred njim.

⁴ I uzevši Eleazar krvi njene na prst svoj neka pokropi krvlju prema šatoru od sastanka sedam puta.

⁵ Potom neka zapovedi da se spali junica pred njegovim očima; kožu njenu i meso njeno i krv njenu s balegom neka spale.

⁶ I sveštenik uzevši drveta kedrovog, isopa i crvca, neka baci u oganj gde gori junica.

⁷ Potom neka opere haljine svoje i opere telo svoje vodom, pa onda neka uđe u logor, i neka bude sveštenik nečist do večera.

⁸ Tako i ko je spali, neka opere haljine svoje vodom, i telo svoje neka opere vodom, i neka bude nečist do večera.

⁹ A čist čovek neka pokupi pepeo od junice i izruči ga iza logora na čisto mesto, da se čuva zboru sinova Izrailjevih za vodu očišćenja; to je žrtva za greh.

¹⁰ I onaj koji pokupi pepeo od junice neka opere haljine svoje, i neka bude nečist do večera. To neka je sinovima Izrailjevim i došljaku koji se bavi među njima večan zakon.

¹¹ Ko se dotakne mrtvog tela čovečijeg, da je nečist sedam dana.

¹² On neka se očisti onom vodom treći dan i sedmi dan, i biće čist; ako li se ne očisti treći dan i sedmi, neće biti čist.

¹³ Ko se dotakne mrtvog tela čovečijeg pa se ne očisti, onaj je oskrvnio šator Gospodnji; zato da se istrebi ona duša iz Izrailja; jer nije pokropljen vodom očišćenja, zato je nečist, i nečistota je njegova na njemu.

¹⁴ Ovo je zakon kad čovek umre u šatoru: Ko god uđe u onaj šator i ko god bude u šatoru, nečist da je sedam dana;

¹⁵ I svaki sud otkriven, koji ne bude dobro zaklopljen, nečist je.

¹⁶ I ko se god dotakne u polju posečenog mačem ili umrlog ili kosti čovečije ili groba, nečist da je sedam dana.

¹⁷ I neka za nečistog uzmu pepela od junice spaljene za greh, i neka naliju na nj vode žive u sud.

¹⁸ Potom neka uzme čist čovek isopa i zamoči u onu vodu, i pokropi njom šator i sve sude i ljude koji su u njemu bili; tako i onog koji bi se dotakao kosti ili čoveka posečenog ili umrla ili groba.

¹⁹ Čisti nečistog neka pokropi treći i sedmi dan; i kad ga očisti sedmi dan, neka opere haljine svoje i sebe neka opere vodom, i biće čist uveče.

²⁰ A ko bude nečist pa se ne očisti, da se istrebi ona duša iz zbora; jer je svetinju Gospodnju oskvrnio, a nije pokropljen vodom očišćenja; nečist je.

²¹ I ovo neka im je zakon večan: i koji pokropi vodom očišćenja, neka opere haljine svoje; i ko se god dotakne vode očišćenja, da je nečist do večera.

²² I čega se god dotakne ko je nečist, da je nečisto; i ko se njega dotakne, da je nečist do večera.