5. No da bi se ovo bolje razumelo, potrebno je pouzdano znati da je Gospod, pošto je on ljubav u njenoj suštini, da je on i Božanska ljubav, i da se pokazuje pred anđelima u Nebu kao Sunce, i da toplina i svetlo dolaze od toga sunca; da je toplina u svojoj suštini ljubav, a svetlo, koje od njega dolazi, da je u svojoj suštini mudrost, i da su anđeli, onoliko koliko su prijemnici te duhovne topline i te duhovne svetlosti, toliko u ljubavi i mudrosti od sebe, ali iz Gospoda. Ta duhovna toplina i ta duhovna svetlost ne ulivaju se samo u anđele i ne deluju samo na njih, nego se one tako isto ulivaju i u ljude i utiču na njih u onoj meri u kojoj su i oni prijemnici; a postaju prijemnici onoliko koliko vole Gospoda i bližnjega. To sunce samo, to jest Božanska ljubav preko topline i svetla, ne može stvoriti nikoga neposredno od sebe, jer niko tako stvoren ne bi bio sama ljubav, koja ljubav je sam Gospod; ali (sama ljubav) stvara forme od supstanci i materija tako oblikovanih, da su one (te forme) u stanju da primaju i samu toplinu i samu svetlost; to treba da se uporedi sa suncem na svetu, koje ne može neposredno učiniti da semenje klija u zemlji, nego samo preko zemaljskih materija u kojima može biti prisutno kroz toplinu i svetlost, i tako biti uzrok klijanja. U Duhovnom svetu Božanska ljubav Gospodova pokazuje se kao sunce, a od njega potiču duhovna toplina i duhovna svetlost od koje anđeli primaju ljubav i mudrost, kao što se može videti iz dela o Nebu i Paklu, n. 116-140.
