¹⁵ Ali se Izrailj ugoji, pa se stade ritati; utio si, udebljao i zasalio; pa ostavi Boga koji ga je stvorio, i prezre stenu spasenja svog.

¹⁶ Na revnost razdražiše Ga tuđim bogovima, gadovima razgneviše Ga.

¹⁷ Prinosiše žrtve đavolima, ne Bogu, bogovima, kojih nisu znali, novim, koji iz bliza dođoše, kojih se nisu strašili oci vaši.

¹⁸ Stenu koja te je rodila zaboravio si; zaboravio si Boga Stvoritelja svog.

¹⁹ Kad to vide Gospod, razgnevi se na sinove svoje i na kćeri svoje,

²⁰ I reče: Sakriću od njih lice svoje, videću kakav će im biti posledak, jer su rod pokvaren, sinovi u kojima nema vere.

²¹ Oni me razdražiše na revnost onim što nije Bog, razgneviše svojim taštinama; i ja ću njih razdražiti na revnost onim koji nije narod, narodom ludim razljutiću ih.

²² Jer se oganj razgoreo u gnevu mom, i goreće do najdubljeg pakla; spaliće zemlju i rod njen, i popaliće temelje brdima.

²³ Zgrnuću na njih zla, strele svoje pobacaću na njih.

²⁴ Glad će ih cediti, vrućice i ljuti pomori proždiraće ih; i zube zverske poslaću na njih i jed zmija zemaljskih.

²⁵ Spolja će ih ubijati mač, a po kletima strah, i momka i devojku, dete na sisi i sedog čoveka.

²⁶ Rekao bih: Rasejaću ih po svim uglovima zemaljskim, učiniću da nestane spomen njihov između ljudi,

²⁷ Da mi nije do mržnje neprijateljeve, da se ne bi neprijatelji njihovi poneli i rekli: Ruka se naša uzvisila, a nije Gospod učinio sve ovo.

²⁸ Jer su narod koji propada sa svojih namera, i nema u njih razuma.

²⁹ Kamo da su pametni, da razumeju ovo, i gledaju na kraj svoj!

³⁰ Kako bi jedan gonio hiljadu a dvojica terala deset hiljada, da ih nije stena njihova prodala i Gospod ih predao?

³¹ Jer stena njihova nije kao naša Stena; neprijatelji naši neka budu sudije.

³² Jer je čokot njihov od čokota sodomskog i iz polja gomorskog; grožđe je njihovo grožđe otrovno, puca su mu gorka.

³³ Vino je njihovo otrov zmajevski, i ljuti jed aspidin.

³⁴ Nije li to sakriveno kod mene, zapečaćeno u riznicama mojim?

³⁵ Moja je osveta i plata, u svoje vreme popuznuće noga njihova, jer je blizu dan propasti njihove, i ide brzo šta će ih zadesiti.

³⁶ Sudiće Gospod narodu svom, i žao će mu biti sluga Njegovih, kad vidi da je prošla snaga i da nema ništa ni od uhvaćenog ni od ostavljenog.

³⁷ I reći će: Gde su bogovi njihovi? Stena u koju se uzdaše?

³⁸ Koji salo od žrtava njegovih jedoše i piše vino od naliva njihovih. Neka ustanu i pomognu vam, i neka vam budu zaklon.

³⁹ Vidite sada da sam ja, ja sam, i da nema Boga osim mene. Ja ubijam i oživljujem, ranim i isceljujem, i nema nikoga ko bi izbavio iz moje ruke.

⁴⁰ Jer podižem k nebu ruku svoju i kažem: Ja sam živ doveka.

⁴¹ Ako naoštrim sjajni mač svoj i uzmem u ruku sud, učiniću osvetu na neprijateljima svojim i vratiću onima koji mrze na me.

⁴² Opojiću strele svoje krvlju, i mač će se moj najesti mesa, krvlju isečenih i zarobljenih, kad počnem osvetu na neprijateljima.

⁴³ Veselite se narodi s narodom Njegovim, jer će pokajati krv sluga svojih, i osvetiće se neprijateljima svojim, i očistiće zemlju svoju i narod svoj.

⁴⁴ I dođe Mojsije i izgovori sve reči pesme ove narodu, on i Isus, sin Navin.

⁴⁵ A kad izgovori Mojsije sve reči ove svemu Izrailju,

⁴⁶ Reče im: Privijte srce svoje k svim rečima koje vam ja danas zasvedočavam, i kazujte ih sinovima svojim da bi držali sve reči ovog zakona i tvorili ih.

⁴⁷ Jer nije prazna reč da za nju ne marite, nego je život vaš; i tom ćete rečju produžiti dane svoje na zemlji, u koju idete preko Jordana da je nasledite.

⁴⁸ U isti dan reče Gospod Mojsiju govoreći:

⁴⁹ Iziđi na ovu goru avarimsku, na goru Navav, koja je u zemlji moavskoj prema Jerihonu, i vidi zemlju hanansku koju dajem sinovima Izrailjevim u državu.

⁵⁰ I umri na gori na koju iziđeš, i priberi s k rodu svom, kao što je umro Aron, brat tvoj na gori Oru i pribrao se k rodu svom.

⁵¹ Jer mi zgrešiste među sinovima Izrailjevim na vodi od svađe u Kadisu u pustinji Sinu, što me ne proslaviste među sinovima Izrailjevim.

⁵² Pred sobom ćeš videti zemlju, ali nećeš u nju ući, u zemlju koju dajem sinovima Izrailjevim.

¹ A ovo je blagoslov kojim blagoslovi Mojsije, čovek Božji sinove Izrailjeve pred smrt svoju.

² I reče: Gospod iziđe sa Sinaja, i pokaza im se sa Sira; zasja s gore Faranske, i dođe s mnoštvom hiljada svetaca, a u desnici mu zakon ognjeni za njih.

³ Doista ljubi narode; svi su sveti Njegovi u ruci Tvojoj; i oni se slegoše k nogama Tvojim da prime reči Tvoje.

⁴ Mojsije nam dade zakon, nasledstvo zboru Jakovljevom.

⁵ Jer beše car u Izrailju, kad se sabirahu knezovi narodni, plemena Izrailjeva.

⁶ Da živi Ruvim i ne umre, a ljudi njegovih da bude malo!

⁷ A za Judu reče: Usliši Gospode glas Judin, i dovedi ga opet k narodu njegovom; ruke njegove neka vojuju na nj, a Ti mu pomaži protiv neprijatelja njegovih.

⁸ I za Levija reče: Tvoj Tumim i Tvoj Urim neka budu u čoveka Tvog svetog, kog si okušao u Masi i s kojim si se prepirao na vodi Merivi;

⁹ Koji kaže ocu svom i materi svojoj: Ne gledam na vas; koji ne poznaje braću svoju i za sinove svoje ne zna, jer drži reči Tvoje i zavet Tvoj čuva.

¹⁰ Oni uče uredbama Tvojim Jakova i zakonu Tvom Izrailja, i meću kad pod nozdrve Tvoje i žrtvu što se sažiže na oltar Tvoj.

¹¹ Blagoslovi, Gospode, vojsku njegovu, i neka Ti milo bude delo ruku njegovih; polomi bedre onima koji ustaju na nj i koji mrze na nj, da ne ustanu.

¹² Za Venijamina reče: Mili Gospodu nastavaće bez straha s Njim; zaklanjaće ga svaki dan, i među plećima Njegovim nastavaće.

¹³ I za Josifa reče: Blagoslovena je zemlja njegova od Gospoda blagom s neba, rosom i iz dubine odozdo,

¹⁴ I blagom koje dolazi od sunca, i blagom koje dolazi od meseca.

¹⁵ I blagom starih brda i blagom večnih humova.

¹⁶ I blagom na zemlji i obiljem njenim, i milošću onog koji stoji u kupini. Neka to dođe ne glavu Josifu i na teme odvojenome između braće svoje.

¹⁷ Krasota je njegova kao u prvenca teleta, i rogovi njegovi kao rogovi u jednoroga; njima će bosti narode sve do kraja zemlje; to je mnoštvo hiljada Jefremovih i hiljade Manasijine.

¹⁸ A za Zavulona reče: Veseli se Zavulone izlaskom svojim, i Isahare šatorima svojim.

¹⁹ Narode će sazvati na goru, onde će prineti žrtve pravedne; jer će obilje morsko sisati i skriveno blago u pesku.

²⁰ A za Gada reče: Blagosloven je koji širi Gada; on nastava kao lav, i kida ruku i glavu.

²¹ Izabra sebi prvo, jer onde dobi deo od Onog koji dade zakon; zato će ići s knezovima narodnim, i izvršavati pravdu Gospodnju i sudove Njegove s Izrailjem.

²² A za Dana reče: Dan je lavić, koji će iskakati iz Vasana.

²³ I za Neftalima reče: Neftalime, siti milosti i puni blagoslova Gospodnjeg, zapad i jug uzmi.

²⁴ I za Asira reče: Asir će biti blagoslov mimo druge sinove, biće mio braći svojoj, zamakaće u ulje nogu svoju.

²⁵ Gvožđe i bronza biće pod obućom tvojom; i dokle traju dani tvoji trajaće snaga tvoja.

²⁶ Izrailju! Niko nije kao Bog, koji ide po nebu tebi u pomoć, i u veličanstvu svom na oblacima.

²⁷ Zaklon je Bog večni i pod mišicom večnom; On će odagnati ispred tebe neprijatelje tvoje, i reći će: Zatri!

²⁸ Da bi nastavao Izrailj sam bezbrižno, izvor Jakovljev, u zemlji obilnoj žitom i vinom; i nebo će njegovo pokropiti rosom.

²⁹ Blago tebi narode Izrailju! Ko je kao ti, narod kog je sačuvao Gospod, štit pomoći tvoje, i mač slave tvoje? Neprijatelji će se tvoji poniziti, a ti ćeš gaziti visine njihove.

¹ Tada iziđe Mojsije iz polja moavskog na goru Nava, na vrh Fazge, koja je prema Jerihonu; i pokaza mu Gospod svu zemlju od Galada do Dana;

² I svu zemlju Neftalimovu; i zemlju Jefremovu i Manasijinu, i svu zemlju Judinu do mora zapadnog,

³ I južnu stranu, i ravnicu, dolinu pod Jerihonom mestom gde ima mnogo palmovih drveta do Sigora.

⁴ I reče mu Gospod: Ovo je zemlja, za koju sam se zakleo Avramu, Isaku i Jakovu govoreći: Semenu tvom daću je. Pokazah ti da je vidiš očima svojim, ali u nju nećeš ući.

⁵ I umre onde Mojsije, sluga Gospodnji u zemlji moavskoj po reči Gospodnjoj.

⁶ A pogrebe ga Gospod u dolini u zemlji moavskoj prema Vet-Fegoru; i niko ne dozna za grob njegov do današnjeg dana.

⁷ I beše Mojsiju sto i dvadeset godina kad umre, i ne behu potamnele oči njegove niti ga snaga izdala.

⁸ I plakaše sinovi Izrailjevi za Mojsijem u polju moavskom trideset dana; i prođoše plačni dani žalosti za Mojsijem.

⁹ A Isus sin Navin beše pun duha mudrosti, jer Mojsije beše metnuo na nj ruke svoje. I slušaše ga sinovi Izrailjevi, i tvoriše kao što zapovedi Gospod preko Mojsija.

¹⁰ Ali ne usta više prorok u Izrailju kao Mojsije, kog Gospod pozna licem k licu,

¹¹ U svim znacima i čudesima, za koja posla Gospod da ih učini u zemlji misirskoj na Faraonu i na svim slugama njegovim i na svoj zemlji njegovoj,

¹² I u svim delima krepke ruke i u svim strahotama velikim, koje učini Mojsije pred svim Izrailjem.