23
Zato je carstvo nebesko kao čovek car koji namisli da se proračuna sa svojim slugama.
24
I kad se poče računati, dovedoše mu jednog dužnika od deset hiljada talanata.
25
I budući da nemaše čim platiti, zapovedi gospodar njegov da ga prodadu, i ženu njegovu i decu, i sve što ima; i da mu se plati.
26
No sluga taj pade i klanjaše mu se govoreći: Gospodaru! Pričekaj me, i sve ću ti platiti.
27
A gospodaru se sažali za tim slugom, pusti ga i dug oprosti mu.
28
A kad iziđe sluga taj, nađe jednog od svojih drugara koji mu je dužan sto groša, i uhvativši ga davljaše ga govoreći: Daj mi šta si dužan.
29
Pade drugar njegov pred noge njegove i moljaše ga govoreći: Pričekaj me, i sve ću ti platiti.
30
A on ne hte, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne plati duga.
31
Videvši pak drugari njegovi taj događaj žao im bi vrlo, i otišavši kazaše gospodaru svom sav događaj.
32
Tada ga dozva gospodar njegov, i reče mu: Zli slugo! Sav dug ovaj oprostih tebi, jer si me molio.
33
Nije li trebalo da se i ti smiluješ na svog drugara, kao i ja na te što se smilovah?
34
I razgnevi se gospodar njegov, i predade ga mučiteljima dok ne plati sav dug svoj.
35
Tako će i Otac moj nebeski učiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svom od srca svojih.
