1
Zaista, zaista vam kažem: ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugom mestu on je lupež i hajduk;
2
A koji ulazi na vrata jeste pastir ovcama.
3
Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce zove po imenu, i izgoni ih;
4
I kad svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov.
5
A za tuđinom neće da idu, nego beže od njega, jer ne poznaju glas tuđi.
6
Ovu priču kaza im Isus, ali oni ne razumeše šta to beše što im kaza.
7
Tada im reče Isus opet: Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata k ovcama.
8
Svi koliko ih god dođe pre mene lupeži su i hajduci; ali ih ovce ne poslušaše.
9
Ja sam vrata; ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći.
10
Lupež ne dolazi nizašta drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja dođoh da imaju život i izobilje.
11
Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce.
12
A najamnik, koji nije pastir, kome nisu ovce svoje, vidi vuka gde ide, i ostavlja ovce, i beži: i vuk zgrabi ovce i raspudi ih;
13
A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce.
14
Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju.
15
Kao što mene zna Otac i ja znam Oca; i dušu svoju polažem za ovce.
16
I druge ovce imam koje nisu iz ovog tora, i one mi valja dovesti; i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.
17
Zato me Otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je opet uzmem.
18
Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti je i Vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovest primio od Oca svog.
19
Tada opet posta raspra među Jevrejima za ove reči.
20
Mnogi od njih govorahu: U njemu je đavo, i poludeo je; šta ga slušate?
21
Drugi govorahu: Ove reči nisu ludoga; zar može đavo slepima oči otvarati?
22
A beše tada praznik obnovljenja u Jerusalimu, i beše zima.
23
I hodaše Isus u crkvi po tremu Solomunovom.
24
A Jevreji Ga opkoliše, i govorahu Mu: Dokle ćeš mučiti duše naše? Ako si ti Hristos, kaži nam slobodno.
25
Isus im odgovori: Ja vam kazah, pa ne verujete. Dela koja tvorim ja u ime Oca svog ona svedoče za me.
26
Ali vi ne verujete; jer niste od mojih ovaca, kao što vam kazah.
27
Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu.
28
I ja ću im dati život večni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje.
29
Otac moj koji mi ih dade veći je od svih; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mog.
30
Ja i Otac jedno smo.
31
A Jevreji opet uzeše kamenje da Ga ubiju.
32
Isus im odgovori: Mnoga vam dobra dela javih od Oca svog; za koje od onih dela bacate kamenje na me?
33
Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog.
34
Isus im odgovori: Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi ste?
35
Ako one nazva bogovima kojima reč Božija bi, i pismo se ne može pokvariti;
36
Kako vi govorite Onome kog Otac posveti i posla na svet: Hulu na Boga govoriš, što rekoh: Ja sam Sin Božji?
37
Ako ne tvorim dela Oca svog ne verujte mi.
38
Ako li tvorim, ako meni i ne verujete, delima mojim verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u Njemu.
39
Tada opet gledahu da Ga uhvate; ali im se izmače iz ruku.
40
I otide opet preko Jordana na ono mesto gde Jovan pre krštavaše; i osta onde.
41
I mnogi dođoše k Njemu i govorahu: Jovan ne učini ni jednog čuda, ali sve što kaza Jovan za Ovog istina beše.
42
I mnogi verovaše Ga onde.
