1
Početak jevanđelja Isusa Hrista Sina Božjeg.
2
Kao što stoji u proroku: Evo ja šaljem anđela svog pred licem Tvojim, koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom.
3
Glas je onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnite staze Njegove.
4
Pojavi se Jovan krsteći u pustinji, i propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha.
5
I izlažaše k njemu sva judejska zemlja i Jerusalimljani; i krštavaše ih sve u Jordanu reci, i ispovedahu grehe svoje.
6
A Jovan beše obučen u kamilju dlaku, i imaše pojas kožan oko sebe; i jeđaše skakavce i med divlji.
7
I propovedaše govoreći: Ide za mnom jači od mene, pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remen na obući Njegovoj.
8
Ja vas krštavam vodom, a On će vas krstiti Duhom Svetim.
9
I u to vreme dođe Isus iz Nazareta galilejskog, i krsti Ga Jovan u Jordanu,
10
I odmah izlazeći iz vode vide nebo gde se otvori, i Duh kao golub siđe na Njega.
11
I glas dođe s neba: Ti si Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.
12
I odmah Duh izvede Ga u pustinju.
13
I bi onde u pustinji dana četrdeset, i kuša Ga sotona, i bi sa zverinjem, i anđeli služahu Mu.
14
A pošto predadoše Jovana, dođe Isus u Galileju propovedajući jevanđelje o carstvu Božjem
15
I govoreći: Izađe vreme i približi se carstvo Božje; pokajte se i verujte jevanđelje.
16
I hodeći pokraj mora vide Simona i Andriju, brata njegovog, gde bacaju mreže u more; jer behu ribari.
17
I reče im Isus: Hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudskim.
18
I odmah ostavivši mreže svoje pođoše za Njim.
19
I otišavši malo odande ugleda Jakova Zevedejevog, i Jovana brata njegovog kako u lađi krpljahu mreže;
20
I odmah pozva ih; i ostavivši oca svog Zevedeja u lađi s najamnicima, pođoše za Njim.
21
I dođoše u Kapernaum; i odmah u subotu ušavši u zbornicu učaše.
22
I diviše se nauci Njegovoj; jer ih učaše kao Onaj koji vlast ima, a ne kao književnici.
23
I beše u zbornici njihovoj čovek s duhom nečistim, i povika
24
Govoreći: Prođi se, šta je Tebi do nas, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš? Znam Te ko si, Svetac Božji.
25
I zapreti mu Isus govoreći: Umukni, i izađi iz njega.
26
I strese ga duh nečisti, i povika glasno, i izađe iz njega.
27
I uplašiše se svi tako da pitahu jedan drugog govoreći: Šta je ovo? I kakva je ovo nauka nova, da ima vlast da duhovima nečistim zapoveda, i slušaju Ga?
28
I ode glas o Njemu, odmah, po svoj okolini galilejskoj.
29
I odmah, izašavši iz zbornice, dođoše u dom Simonov i Andrijin s Jakovom i Jovanom.
30
A tašta Simonova ležaše od groznice; i odmah kazaše Mu za nju.
31
I pristupivši podiže je uzevši je za ruku i pusti je groznica odmah, i služaše im.
32
A kad bi pred veče, pošto sunce zađe, donošahu k Njemu sve bolesnike i besne.
33
I sav grad beše se sabrao k vratima.
34
I isceli mnoge bolesnike od različnih bolesti, i đavole mnoge istera, i ne dade đavolima da kazuju da Ga poznaju.
35
A ujutru, vrlo rano ustavši, izađe i ode nasamo, i onde se moljaše Bogu.
36
I za Njim potrčaše Simon i koji behu s njim.
37
I našavši Ga rekoše Mu: Traže Te svi.
38
I reče im: Hajdemo u obližnja sela i gradove da i tamo propovedim: jer sam ja na to došao.
39
I propoveda po zbornicama njihovim po svoj Galileji, i đavole izgoni.
40
I dođe k Njemu gubavac moleći Ga i na kolenima klečeći pred Njim i reče Mu: Ako hoćeš, možeš me očistiti.
41
A Isus, pošto se smilovao, pruži ruku, i dohvativši ga se reče mu: Hoću, očisti se.
42
I tek što mu to reče, a guba ode s njega, i osta čist.
43
I zapretivši mu odmah istera ga,
44
I reče mu: Gledaj da nikome ništa ne kažeš, nego idi te se pokaži svešteniku, i prinesi za očišćenje svoje šta je zapovedio Mojsije za svedočanstvo njima.
45
A on izašavši poče mnogo propovedati i kazivati šta je bilo tako da Isus ne može javno u grad ući, nego beše napolju u pustim mestima, i dolažahu k Njemu sa svih strana.
