Велике идеје

Од страна на New Christian Bible Study Staff (машина преведена во Srpski, Српски)
     
A girl gazes into a lighted globe, showing the solar system.

Ево нас у 21. веку. Знамо да је универзум огромно место. Само прштимо од научних сазнања. Али како стојимо са још већим идејама? Чини се да их наша људска друштва бришу или игноришу – можда мислимо да смо превише заузети за њих.

Овде на сајту за нове хришћанске библијске студије, ми ћемо се одрећи тренда. Желимо да истражимо велике идеје које нам дају оквир за бољи живот. Ево почетка на листи великих идеја из перспективе новог хришћанства. За сваку идеју постоји фуснота која наводи неке референце у Сведенборговим теолошким радовима:

1. Бог постоји. Само један Бог, који је створио и одржава читав универзум у свим његовим димензијама, духовним и физичким. 1

2. Божија суштина је сама љубав. То је сила која покреће све. 2

3. Божја суштина настаје, односно постоји, у и кроз стварање. 3

4. Постоје нивои, или степени, креације - у распону од оних духовних које не можемо да откријемо нашим физичким чулима или сензорима, до нивоа физичког универзума где је већина наше свести када смо живи овде. 4

5. Створени универзум еманира од Бога, и одржава га Бог, али је на важан начин одвојен од Бога. Он жели да буде одвојено, да би слобода могла да постоји. 5

6. Бог делује из љубави кроз мудрост – хтење добрих ствари и разумевање како да их оствари. 6

7. Физички ниво стварања постоји да би људима пружио могућност да у слободи, са рационалношћу, бирају да ли да признају и сарађују са Богом или не. 7

8. Бог даје свим људима свуда, без обзира на њихову религију, слободу да изаберу да живе животом љубави према Богу и према ближњем. 8

9. Бог воли свакога. Он зна да права срећа долази само када смо несебични; када смо истински мотивисани љубављу према Господу која је утемељена у љубави према ближњем. Он настоји да води свакога, али нас неће присиљавати да следимо против наше воље. 9

10. Бог нам не суди. Он нам говори шта је добро, а шта зло, и улива се у наш ум да нас води ка добру. Међутим, слободни смо да одбацимо његово вођство, и уместо тога одлучимо да највише волимо себе. Из дана у дан стварамо навике великодушности или себичности и живимо живот у складу са тим навикама. Те навике постају прави „ми“, наша владајућа љубав. 10

11. Наша физичка тела на крају умиру, али духовни део нашег ума наставља да иде. Већ делује на духовном плану, али наша свест се мења - тако да постајемо потпуно свесни духовне стварности. 11

Фусноти: