¹¹ Eto, čekao sam da vi izgovorite, slušao sam razloge vaše dokle izviđaste besedu.

¹² Pazio sam, ali gle, ni jedan od vas ne sapre Jova, ne odgovori na njegove reči.

¹³ Može biti da ćete reći: Nađosmo mudrost, Bog će ga oboriti, ne čovek.

¹⁴ Nije na me upravio besede, ni ja mu neću odgovarati vašim rečima.

¹⁵ Smeli su se, ne odgovaraju više, nestalo im je reči.

¹⁶ Čekao sam, ali ne govore, stadoše, i više ne odgovaraju.

¹⁷ Odgovoriću i ja za se, kazaću i ja kako mislim.

¹⁸ Jer sam pun reči, tesno je duhu u meni.

¹⁹ Gle, trbuh je moj kao vino bez oduške, i raspukao bi se kao nov meh.

²⁰ Govoriću da odahnem, otvoriću usne svoje, i odgovoriću.

²¹ Neću gledati ko je ko, i čoveku ću govoriti bez laskanja.

²² Jer ne umem laskati; odmah bi me uzeo Tvorac moj.

¹ Čuj dakle, Jove, besedu moju, i slušaj sve reči moje.

² Evo, sad otvaram usta svoja; govori jezik moj u ustima mojim.

³ Po pravom srcu mom biće reči moje, i misao čistu izreći će usne moje.

⁴ Duh Božji stvorio me je, i dah Svemogućega dao mi je život.

⁵ Ako možeš, odgovori mi, pripravi se i stani mi na suprot.

⁶ Evo, ja ću biti mesto Boga, kao što si rekao; od kala sam načinjen i ja.

⁷ Eto, strah moj neće te strašiti, i ruka moja neće te tištati.

⁸ Rekao si, dakle, preda mnom, i čuo sam glas tvojih reči:

⁹ Čist sam, bez greha, prav sam i nema bezakonja na meni.

¹⁰ Evo, traži zadevicu sa mnom, drži me za svog neprijatelja.

¹¹ Meće u klade noge moje, vreba po svim stazama mojim.

¹² Eto, u tom nisi pravedan, odgovaram ti; jer je Bog veći od čoveka.

¹³ Zašto se preš s Njim, što za sva dela svoja ne odgovara?

¹⁴ Jedan put govori Bog i dva puta; ali čovek ne pazi.

¹⁵ U snu, u utvari noćnoj, kad tvrd san padne na ljude, kad spavaju u postelji,

¹⁶ Tada otvara uho ljudima i nauku im zapečaćava,

¹⁷ Da bi odvratio čoveka od dela njegovog, i zaklonio od njega oholost;

¹⁸ Da bi sačuvao dušu njegovu od jame, i život njegov da ne naiđe na mač.

¹⁹ I kara ga bolovima na postelji njegovoj, i sve kosti njegove teškom bolešću.

²⁰ Tako da se životu njegovom gadi hleb i duši njegovoj jelo najmilije;

²¹ Nestaje tela njegovog na očigled, i izmalaju se kosti njegove, koje se pre nisu videle,

²² I duša se njegova približava grobu, i život njegov smrti.

²³ Ako ima glasnika, tumača, jednog od hiljade, koji bi kazao čoveku dužnost njegovu,

²⁴ Tada će se smilovati na nj, i reći će: Izbavi ga da ne otide u grob; našao sam otkup.

²⁵ I podmladiće se telo njegovo kao u deteta, i povratiće se na dane mladosti svoje,

²⁶ Moliće se Bogu, i pomilovaće ga, i gledaće lice njegovo radujući se, i vratiće čoveku po pravdi njegovoj.

²⁷ Gledajući ljudi reći će: Bejah zgrešio, i šta je pravo izvrnuo, ali mi ne pomože.

²⁸ On izbavi dušu moju da ne otide u jamu, i život moj da gleda svetlost.

²⁹ Gle, sve ovo čini Bog dva puta i tri puta čoveku,

³⁰ Da bi povratio dušu njegovu od jame, da bi ga obasjavala svetlost živih.

³¹ Pazi, Jove, slušaj me, ćuti, da ja govorim.

³² Ako imaš šta reći, odgovori mi; govori, jer sam te rad opravdati;

³³ Ako li ne, slušaj ti mene; ćuti, i naučiću te mudrosti.

¹ Još govori Elijuj i reče:

² Čujte, mudri, besedu moju, i razumni poslušajte me.

³ Jer uho poznaje besedu kao što grlo kuša jelo.

⁴ Razaberimo šta je pravo, izvidimo među sobom šta je dobro.

⁵ Jer Jov reče: Pravedan sam, a Bog odbaci moju pravdu.

⁶ Hoću li lagati za svoju pravdu? Strela je moja smrtna, a bez krivice.

⁷ Koji je čovek kao Jov da kao vodu pije podsmeh?

⁸ I da se druži s onima koji čine bezakonje, i da hodi s bezbožnim ljudima?

⁹ Jer reče: Ne pomaže čoveku da ugađa Bogu.

¹⁰ Zato, ljudi razumni, poslušajte me; daleko je od Boga zloća i nepravda od Svemogućeg.

¹¹ Jer po delu plaća čoveku i daje svakom da nađe prema putu svom.

¹² Doista Bog ne radi zlo i Svemogući ne izvrće pravde.

¹³ Ko Mu je predao zemlju? I ko je uredio vasiljenu?

¹⁴ Kad bi na sebe okrenuo srce svoje, uzeo bi k sebi duh svoj i disanje svoje;

¹⁵ Izginulo bi svako telo, i čovek bi se vratio u prah.

¹⁶ Ako si, dakle, razuman, čuj ovo: slušaj glas reči mojih.

¹⁷ Može li vladati onaj koji mrzi na pravdu? Hoćeš li osuditi onog koji je najpravedniji?

¹⁸ Kaže li se caru: Nitkove! I knezovima: Bezbožnici?

¹⁹ A kamo li Onome koji ne gleda knezovima ko su, niti u Njega vredi više bogati od siromaha, jer su svi delo ruku Njegovih.

²⁰ Umiru za čas, i u po noći uskoleba se narod i propadne, i odnese se jaki bez ruke ljudske.

²¹ Jer su oči Njegove obraćene na puteve čovečije i vidi sve korake njegove.

²² Nema mraka ni sena smrtnoga gde bi se sakrili koji čine bezakonje.

²³ Jer nikome ne odgađa kad dođe da se sudi s Bogom.

²⁴ Satire jake nedokučivo, i postavlja druge na njihovo mesto.

²⁵ Jer zna dela njihova, i dok obrati noć, satru se.

²⁶ Kao bezbožne razbija ih na vidiku.

²⁷ Jer odstupiše od Njega i ne gledaše ni na koje puteve Njegove;

²⁸ Te dođe do Njega vika siromahova, i ču viku nevoljnih.

²⁹ Kad On umiri, ko će uznemiriti? I kad On sakrije lice, ko će Ga videti? I to biva i narodu i čoveku.

³⁰ Da ne bi carovao licemer, da ne bi bilo zamke narodu.

³¹ Zaista, treba kazati Bogu: Podnosio sam, neću više grešiti.

³² A šta ne vidim, Ti me nauči; ako sam činio nepravdu, neću više.

³³ Eda li će po tebi plaćati, jer tebi nije po volji, jer ti biraš a ne On? Ako znaš šta, govori.

³⁴ Ljudi će razumni sa mnom kazati, i mudar će čovek pristati,

³⁵ Da Jov ne govori razumno, i da reči njegove nisu mudre.

³⁶ Oče moj, neka se Jov iskuša do kraja, što odgovara kao zli ljudi.

³⁷ Jer domeće na greh svoj bezakonje, pljeska rukama među nama, i mnogo govori na Boga.

¹ Još govori Elijuj i reče:

² Misliš li da si pravo rekao: Moja je pravda veća od Božije?

³ Jer si rekao: Šta će mi pomoći, kakva će mi biti korist, da ne grešim?

⁴ Ja ću odgovoriti tebi i drugovima tvojim s tobom.

⁵ Pogledaj nebo, i vidi; pogledaj oblake, kako su viši od tebe.

⁶ Ako grešiš, šta ćeš Mu učiniti? Ili ako se umnože bezakonja tvoja, šta ćeš Mu nauditi?

⁷ Ako si pravedan, šta ćeš Mu dati? Ili šta će primiti iz ruke tvoje?

⁸ Čoveku kakav si može nauditi tvoja zloća, i sinu čovečijem pomoći tvoja pravda.

⁹ Vapiju od velikog nasilja kojima se čini, i viču na ruku silnih;

¹⁰ A ni jedan ne govori: Gde je Bog, Stvoritelj moj, koji daje pesmu noću;

¹¹ Koji čini te smo razumniji od zverja zemaljskog, i mudriji od ptica nebeskih.

¹² Tamo viču s oholosti zlih ljudi, ali ne bivaju uslišeni.

¹³ Jer Bog ne sluša taštinu, i Svemogući ne gleda na nju.

¹⁴ A kamoli kad kažeš: Ne vidiš to. Pred Njim je sud; čekaj Ga.

¹⁵ A sada čim te gnev pohodi, nije ništa, niti je gledao na sve što si učinio;

¹⁶ Zato Jov na prazno otvara usta svoja, i bezumno umnožava reči.