⁸ Gospode! Vodi me u pravdi svojoj; radi neprijatelja mojih poravni preda mnom put svoj.

⁹ Jer nema u ustima njihovim istine; u njima je nevaljalstvo; grlo im je grob otvoren; na jeziku im je dvoličenje.

¹⁰ Bože! Ne daj im napretka, neka se razbiju pomisli njihove. Za mnoga nevaljalstva njihova obori ih, jer se pobuniše na Tebe.

¹¹ Pa će se radovati svi koji se u Te uzdaju; doveka će se veseliti koje Ti zaklanjaš; dičiće se koji ljube ime Tvoje.

¹² Jer Ti, Gospode, blagosiljaš pravednika, kao štitom zaklanjaš ga milošću svojom.

¹ Gospode! Nemoj me pokarati u jarosti svojoj, niti me u gnevu svom nakaziti.

² Smiluj se na me, Gospode, jer sam iznemogao; isceli me, jer su kosti moje ustreptale,

³ I duša se moja vrlo uzdrhtala. A Ti, Gospode, dokle ćeš.

⁴ Obrati se, Gospode, izbavi dušu moju, pomozi mi radi milosti svoje.

⁵ Jer mrtvi ne spominju Tebe; u grobu ko će Te slaviti?

⁶ Iznemogoh uzdišući; svaku noćkvasim odar svoj, suzama svojim natapam postelju svoju.

⁷ Usahnu od žalosti oko moje, postara se od množine neprijatelja mojih.

⁸ Idite od mene svi koji činite bezakonje, jer Gospod ču plač moj.

⁹ Ču Gospod molbu moju, Gospod molitvu moju primi.

¹⁰ Nek se postide i prepadnu svi neprijatelji moji, neka se povrate i postide odmah.

¹ Gospode, Bože moj! U Tebe se uzdam, sačuvaj me od svih koji me gone, i izbavi me.

² Da mi neprijatelj ne iščupa dušu kao lav. Čupa, a nema ko da izbavi.

³ Gospode, Bože moj! Ako sam to učinio, ako je nepravda u rukama mojim,

⁴ Ako sam zlo vratio prijatelju svom, ili krivo učinio onima koji na me na pravdi napadahu;

⁵ Neka goni neprijatelj dušu moju, i neka je stigne, i pogazi na zemlju život moj i slavu moju u prah obrati.

⁶ Ustani, Gospode, u gnevu svom; digni se na žestinu neprijatelja mojih; probudi se meni na pomoć, i otvori sud.

⁷ I ljudstvo će se sleći oko Tebe; iznad njega izađi u visinu.

⁸ Gospod sudi narodima. sudi mi, Gospode, po pravdi mojoj, i po bezazlenosti mojoj neka mi bude.

⁹ Nek se prekine zloća bezbožnička, a pravednika potpomozi, jer Ti ispituješ srca i utrobe, Bože pravedni!

¹⁰ Štit je meni u Boga, koji čuva one koji su pravog srca.

¹¹ Bog je pravedan sudija, i Bog je svaki dan gotov na gnev.

¹² Ako se neće bezbožnik da obrati, On oštri mač svoj, nateže luk svoj, i naperuje ga;

¹³ I zapinje smrtnu strelu, čini strele svoje da pale.

¹⁴ Gle, bezbožnik zače nepravdu, trudan beše zločinstvom, i rodi sebi prevaru.

¹⁵ Kopa jamu i iskopa, i pade u jamu koju je načinio.

¹⁶ Zloba njegova obrati se na njegovu glavu, i zločinstvo njegovo pade na teme njegovo.

¹⁷ Hvalim Gospoda za pravdu Njegovu, i pevam imenu Gospoda Višnjeg.

¹ Gospode, Gospode naš! Kako je veličanstveno ime Tvoje po svoj zemlji! Podigao si slavu svoju više nebesa.

² U ustima male dece i koja sisaju činiš sebi hvalu nasuprot neprijateljima svojim, da bi učinio da zamukne neprijatelj i nemirnik.

³ Kad pogledam nebesa Tvoja, delo prsta Tvojih, mesec i zvezde, koje si Ti postavio;

⁴ Šta je čovek, te ga se opominješ, ili sin čovečji, te ga polaziš?

⁵ Učinio si ga malo manjeg od anđela, slavom i čašću venčao si ga;

⁶ Postavio si ga gospodarem nad delima ruku svojih, sve si metnuo pod noge njegove,

⁷ Ovce i volove sve, i divlje zverinje,

⁸ Ptice nebeske i ribe morske, šta god ide morskim putevima.

⁹ Gospode, Gospode naš! Kako je veličanstveno ime Tvoje po svoj zemlji!

¹ Hvalim Te, Gospode, iz svega srca svog, kazujem sva čudesa Tvoja.

² Radujem se i veselim se o Tebi, pevam imenu Tvom, Višnji!

³ Neprijatelji se moji vratiše natrag, spotakoše se i nesta ih ispred lica Tvog;

⁴ Jer si svršio sud moj i odbranio me; seo si na presto, sudija pravedni.

⁵ Rasrdio si se na narode i ubio bezbožnika, ime si im zatro doveka, za svagda.

⁶ Neprijatelju nesta mačeva sasvim; gradove Ti si razvalio; pogibe spomen njihov.

⁷ Ali Gospod uvek živi; spremio je za sud presto svoj.

⁸ On će suditi vasionom svetu po pravdi, usudiće narodima pravo.

⁹ Gospod je utočište ubogome, utočište u nevolji.

¹⁰ U Tebe se uzdaju koji znaju ime Tvoje, jer ne ostavljaš onih koji Te traže, Gospode!

¹¹ Pojte Gospodu, koji živi na Sionu; kazujte narodu dela Njegova;

¹² Jer On osvećuje krv, pamti je; ne zaboravlja jauk nevoljnih.

¹³ Smiluj se na me, Gospode; pogledaj kako stradam od neprijatelja svojih, Ti, koji me podižeš od vrata smrtnih,

¹⁴ Da bih kazivao sve hvale Tvoje na vratima kćeri Sionove, i slavio spasenje Tvoje.

¹⁵ Popadoše narodi u jamu, koju su iskopali; u zamku, koju su sami namestili, uhvati se noga njihova.

¹⁶ Poznaše Gospoda; On je sudio; u dela ruku svojih zaplete se bezbožnik.

¹⁷ Vratiće se u pakao bezbožnici, svi narodi koji zaboravljaju Boga;

¹⁸ Jer neće svagda biti zaboravljen ubogi, i nada nevoljnicima neće nikad poginuti.

¹⁹ Ustani, Gospode, da se ne posili čovek, i da prime narodi sud pred Tobom.

²⁰ Pusti, Gospode, strah na njih; neka poznaju narodi da su ljudi.

¹ Zašto, Gospode, stojiš daleko, kriješ se kad je nevolja?

² S oholosti bezbožnikove muči se ubogi; hvataju se ubogi prevarom koju izmišljaju bezbožnici.

³ Jer se bezbožnik diči željom duše svoje, grabljivca pohvaljuje.

⁴ Bezbožnik u obesti svojoj ne mari za Gospoda: "On ne vidi." Nema Boga u mislima njegovim.

⁵ Svagda su putevi njegovi krivi; za sudove Tvoje ne zna; na neprijatelje svoje neće ni da gleda.

⁶ U srcu svom kaže: Neću posrnuti; zlo neće doći nikad.

⁷ Usta su mu puna nevaljalih reči, prevare i uvrede, pod jezikom je njegovim muka i pogibao.

⁸ Sedi u zasedi iza kuće; u potaji ubija pravoga; oči njegove vrebaju ubogoga.

⁹ Sedi u potaji kao lav u pećini; sedi u zasedi da uhvati ubogoga; hvata ubogoga uvukavši ga u mrežu svoju.

¹⁰ Pritaji se, prilegne, i ubogi padaju u jake nokte njegove.

¹¹ Kaže u srcu svom: "Bog je zaboravio, okrenuo je lice svoje, neće videti nikad."

¹² Ustani Gospode! Digni ruku svoju, ne zaboravi nevoljnih.

¹³ Zašto bezbožnik da ne mari za Boga govoreći u srcu svom da Ti nećeš videti?

¹⁴ Ti vidiš; jer gledaš uvrede i muke i pišeš ih na ruci. Tebi predaje sebe ubogi; siroti Ti si pomoćnik.

¹⁵ Satri mišicu bezbožnom i zlom, da se traži i ne nađe bezbožnost njegova.

¹⁶ Gospod je car svagda, doveka, nestaće neznabožaca sa zemlje njegove.

¹⁷ Gospode! Ti čuješ želje ništih; utvrdi srce njihovo; otvori uho svoje,

¹⁸ Da daš sud siroti i nevoljniku, da prestanu goniti čoveka sa zemlje.