¹ Ne zavidi zlim ljudima niti želi da si s njima.

² Jer o pogibli misli srce njihovo i usne njihove govore o muci.

³ Mudrošću se zida kuća i razumom utvrđuje se.

⁴ I znanjem se pune kleti svakog blaga i dragocena i mila.

⁵ Mudar je čovek jak, i razuman je čovek silan snagom.

⁶ Jer mudrim savetom ratovaćeš, i izbavljenje je u mnoštvu savetnika.

⁷ Visoke su bezumnome mudrosti; neće otvoriti usta svojih na vratima.

⁸ Ko misli zlo činiti zvaće se zlikovac.

⁹ Misao bezumnikova greh je, i podsmevač je gad ljudski.

¹⁰ Ako kloneš u nevolji, skratiće ti se sila.

¹¹ Izbavljaj pohvatane na smrt; i koje hoće da pogube, nemoj se ustegnuti od njih.

¹² Ako li kažeš: Gle, nismo znali za to; neće li razumeti Onaj koji ispituje srca, i koji čuva dušu tvoju neće li doznati i platiti svakome po delima njegovim?

¹³ Sine moj, jedi med, jer je dobar, i saće, jer je slatko grlu tvom.

¹⁴ Tako će biti poznanje mudrosti duši tvojoj, kad je nađeš; i biće plata, i nadanje tvoje neće se zatrti.

¹⁵ Bezbožniče, ne vrebaj oko stana pravednikovog, i ne kvari mu počivanje.

¹⁶ Jer ako i sedam puta padne pravednik, opet ustane, a bezbožnici propadaju u zlu.

¹⁷ Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati, i kad propadne, neka ne igra srce tvoje.

¹⁸ Jer bi video Gospod i ne bi Mu bilo milo, i obratio bi gnev svoj od njega na tebe.

¹⁹ Nemoj se žestiti radi nevaljalaca, nemoj zavideti bezbožnicima.

²⁰ Jer nema plate nevaljalcu, žižak će se bezbožnicima ugasiti.

²¹ Boj se Gospoda, sine moj, i cara, i ne mešaj se s nemirnicima.

²² Jer će se ujedanput podignuti pogibao njihova, a ko zna propast koja ide od obojice?

²³ I ovo je za mudrace: Gledati ko je ko na sudu nije dobro.

²⁴ Ko govori bezbožniku: Pravedan si, njega će proklinjati ljudi i mrziće na nj narodi.

²⁵ A koji ga karaju, oni će biti mili, i doći će na njih blagoslov dobrih.

²⁶ Ko govori reči istinite, u usta ljubi.

²⁷ Uredi svoj posao na polju, i svrši svoje na njivi, potom i kuću svoju zidaj.

²⁸ Ne budi svedok na bližnjeg svog bez razloga, i ne varaj usnama svojim.

²⁹ Ne govori: Kako je on meni učinio tako ću ja njemu učiniti; platiću ovom čoveku po delu njegovom.

³⁰ Iđah mimo njive čoveka lenjog i mimo vinograda čoveka bezumnog;

³¹ I gle, beše sve zaraslo u trnje i sve pokrio čkalj, i ograda im kamena razvaljena.

³² I videvši uzeh na um, i gledah i poučih se.

³³ Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ, dok malo sklopiš ruke da počineš,

³⁴ U tom će doći siromaštvo tvoje kao putnik, i oskudica tvoja kao oružan čovek.

¹ I ovo su priče Solomunove koje sabraše ljudi Jezekije cara Judinog.

² Slava je Božija skrivati stvar, a slava je carska istraživati stvar.

³ Visina nebu i dubina zemlji i srce carevima ne može se dosegnuti.

⁴ Uzmi od srebra trosku, i izaći će livcu zaklad.

⁵ Uzmi bezbožnika ispred cara, i utvrdiće se pravdom presto njegov.

⁶ Ne veličaj se pred carem i ne staj na mesto gde stoje vlastelji.

⁷ Jer je bolje da ti se kaže: Hodi gore, nego da te ponize pred knezom da vidiš svojim očima.

⁸ Ne idi odmah da se preš, gledaj šta bi činio naposletku ako bi te osramotio bližnji tvoj.

⁹ Raspravi stvar svoju s bližnjim svojim, ali tuđe tajne ne otkrivaj,

¹⁰ Da te ne bi psovao ko čuje, i sramota tvoja da ne bi ostala na tebi.

¹¹ Zlatne jabuke u srebrnim sudima jesu zgodne reči.

¹² Zlatna je grivna i nakit od najboljeg zlata mudri karač onome koji sluša.

¹³ Veran je poslanik kao studen snežna o žetvi onima koji ga pošalju, i rashlađuje dušu svojim gospodarima.

¹⁴ Ko se hvali darom lažnim, on je kao oblaci i vetar bez dažda.

¹⁵ Strpljenjem se ublažava knez, i mek jezik lomi kosti.

¹⁶ Kad nađeš med, jedi koliko ti je dosta, da ne bi najedavši ga se izbljuvao ga.

¹⁷ Retko neka ti noga stupa u kuću bližnjeg tvog, da ne bi nasitivši se tebe omrzao na te.

¹⁸ Ko god govori lažno svedočanstvo na bližnjeg svog, on je kao malj i mač i oštra strela.

¹⁹ Uzdanje je u nevernika u nevolji zub slomljen i noga uganuta.

²⁰ Ko peva pesme žalosnom srcu, on je kao onaj koji svlači haljinu na zimi, i kao ocat na salitru.

²¹ Ako je gladan nenavidnik tvoj, nahrani ga hleba, i ako je žedan napoj ga vode.

²² Jer ćeš živo ugljevlje zgrnuti na glavu njegovu, i Gospod će ti platiti.

²³ Severni vetar nosi dažd, a potajni jezik lice srdito.

²⁴ Bolje je sedeti u uglu od krova nego sa ženom svadljivom u kući zajedničkoj.

²⁵ Dobar je glas iz daleke zemlje kao studena voda žednoj duši.

²⁶ Pravednik koji pada pred bezbožnikom jeste kao izvor nogama zamućen i kao studenac pokvaren.

²⁷ Jesti mnogo meda nije dobro, i istraživati slavu nije slavno.

²⁸ Ko nema vlasti nad duhom svojim, on je grad razvaljen bez zidova.

¹ Kao sneg u leto i dažd o žetvi, tako ne dolikuje bezumnome čast.

² Kao vrabac kad prhne i lasta kad odleti, tako kletva nezaslužena neće doći.

³ Bič konju, uzda magarcu, a batina bezumnicima na leđa.

⁴ Ne odgovaraj bezumniku po bezumlju njegovom, da ne budeš i ti kao on.

⁵ Odgovori bezumniku prema bezumlju njegovom, da ne misli da je mudar.

⁶ Ko šalje bezumnika da mu šta svrši, on odseca sebi noge i pije nepravdu.

⁷ Kako hromi hramlje nogama svojim, takva je beseda u ustima bezumnih.

⁸ Kao da baca dragi kamen u gomilu kamenja, tako radi ko čini čast bezumnome.

⁹ Kao trn kad dođe u ruku pijanome, takva je beseda u ustima bezumnih.

¹⁰ Mnogo muke zadaje svima ko plaća bezumniku i ko plaća prestupnicima.

¹¹ Kao što se pas povraća na svoju bljuvotinu, tako bezumnik ponavlja svoje bezumlje.

¹² Jesi li video čoveka koji misli da je mudar? Više ima nadanja od bezumnoga nego od njega.

¹³ Lenjivac govori: Ljuti je lav na putu, lav je na ulicama.

¹⁴ Kao što se vrata obrću na čepovima svojim, tako lenivac na postelji svojoj.

¹⁵ Lenivac krije ruku svoju u nedra, teško mu je prineti je k ustima.

¹⁶ Lenivac misli da je mudriji od sedmorice koji odgovaraju razumno.

¹⁷ Psa za uši hvata ko se prolazeći žesti za tuđu raspru.

¹⁸ Kakav je bezumnik koji baca iskre i strele smrtne,

¹⁹ Takav je svaki koji prevari bližnjeg svog pa onda veli: Šalio sam se.

²⁰ Kad nestane drva, ugasi se oganj; tako kad nema opadača, prestaje raspra.

²¹ Ugalj je za žeravicu, drva za oganj, a čovek svadljivac da raspaljuje svađu.

²² Reči su opadačeve kao reči izbijenih, ali silaze unutra u trbuh.

²³ Kao srebrna pena kojom se obloži crep, takve su usne neprijateljske i zlo srce.

²⁴ Nenavidnik se pretvara ustima svojim, a u srcu slaže prevaru.

²⁵ Kad govori umiljatim glasom, ne veruj mu, jer mu je u srcu sedam gadova.

²⁶ Mržnja se pokriva lukavstvom, ali se zloća njena otkriva na zboru.

²⁷ Ko jamu kopa, u nju će pasti; i ko kamen valja, na njega će se prevaliti.

²⁸ Jezik lažan mrzi na one koje satire, i usta koja laskaju grade pogibao.

¹ Ne hvali se sutrašnjim danom, jer ne znaš šta će dan doneti.

² Neka te hvali drugi, a ne tvoja usta, tuđin, a ne tvoje usne.

³ Težak je kamen, i pesak je težak; ali je gnev bezumnikov teži od oboga.

⁴ Jarost je nemilostiva, i gnev je plah; ali ko će odoleti zavisti?

⁵ Bolji je javni ukor nego tajna ljubav.

⁶ Udarci od prijatelja istiniti su, a celivi nenavidnikovi lažni.

⁷ Duša sita gazi saće, a gladnoj duši slatko je sve što je gorko.

⁸ Kakva je ptica koja odleti iz svog gnezda, takav je čovek koji otide iz svog mesta.

⁹ Ulje i kad veseli srce, tako je prijatelj sladak savetom srdačnim.

¹⁰ Ne ostavljaj prijatelja svog ni prijatelja oca svog, i u kuću brata svog ne ulazi u nesreći svojoj: bolji je sused blizu nego brat daleko.