1
Prve godine Kira, cara persijskog, da bi se ispunila reč Gospodnja, koju reče na usta Jeremijina, podiže Gospod duh Kira, cara persijskog, te oglasi po svemu carstvu svom i raspisa govoreći:
2
Ovako veli Kir, car persijski: Sva carstva zemaljska dao mi je Gospod Bog nebeski, i On mi je zapovedio da Mu sazidam dom u Jerusalimu u Judeji.
3
Ko je između vas od svega naroda Njegovog? Bog nebeski neka bude s njim, pa nek ide u Jerusalim u Judeji, i neka zida dom Gospoda Boga Izrailjevog, Boga koji je u Jerusalimu.
4
A ko bi ostao u kome god mestu gde se bavi, neka ga ljudi onog mesta potpomognu srebrom i zlatom i imanjem i stokom osim dragovoljnog priloga na dom Božji u Jerusalimu.
5
Tada ustaše glavari porodica otačkih od Jude i Venijamina, i sveštenici i Leviti i svi kojima Bog podiže duh da idu da zidaju dom Gospodnji u Jerusalimu.
6
I potpomogoše ih svi koji behu oko njih sudovima srebrnim i zlatnim, imanjem i stokom i stvarima skupocenim osim svega što dragovoljno priložiše.
7
I car Kir izdade sudove doma Gospodnjeg koje beše odneo iz Jerusalima car Navuhodonosor i metnuo u dom svojih bogova;
8
A izdade ih Kir, car persijski, preko Mitridata rizničara, koji ih izbroja Sasavasaru, knezu judejskom.
9
A ovo im je broj: zdela zlatnih trideset, zdela srebrnih hiljada, noževa dvadeset i devet,
10
Čaša zlatnih trideset, drugih čaša srebrnih četiri stotine i deset, drugih sudova hiljadu;
11
Svega sudova zlatnih i srebrnih pet hiljada i četiri stotine; sve to ponese Sasavasar kad se vrati iz Vavilona u Jerusalim.