Jevanðelje po Luki 11

¹ I kad se moljaše Bogu na jednom mestu pa presta, reče Mu neki od učenika Njegovih: Gospode! Nauči nas moliti se Bogu, kao što i Jovan nauči svoje učenike.

² A On im reče: Kad se molite Bogu govorite: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje; da dođe carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu;

³ Hleb naš potrebni daj nam svaki dan;

⁴ I oprosti nam grehe naše, jer i mi opraštamo svakom dužniku svom; i ne navedi nas u napast; nego nas izbavi oda zla.

⁵ I reče im: Koji od vas ima prijatelja, i otide mu u ponoći i reče mu: Prijatelju! Daj mi tri hleba u zajam;

⁶ Jer mi dođe prijatelj s puta, i nemam mu šta postaviti;

⁷ A on iznutra odgovarajući da reče: Ne uznemiravaj me; većsu vrata zatvorena i deca su moja sa mnom u postelji, i ne mogu ustati da ti dam.

⁸ I kažem vam: ako i ne ustane da mu da zato što mu je prijatelj, ali za njegovo bezobrazno iskanje ustaće i daće mu koliko treba.

⁹ I ja vama kažem: ištite i daće vam se: tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se.

¹⁰ Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvara mu se.

¹¹ Koji je među vama otac u koga ako sin zaište hleba da mu da kamen? Ili ako zaište ribe da mu da mesto ribe zmiju?

¹² Ili ako zaište jaje da mu da skorpiju?

¹³ Kad dakle vi, zli budući, umete dobre dare davati deci svojoj, koliko će više Otac nebeski dati Duha Svetog onima koji ištu u Njega?

¹⁴ I jednom izgna đavola koji beše nem; kad đavo iziđe progovori nemi; i diviše se ljudi.

¹⁵ A neki od njih rekoše: Pomoću Veelzevula kneza đavolskog izgoni đavole.

¹⁶ A drugi kušajući Ga iskahu od Njega znak s neba.

¹⁷ A On znajući pomisli njihove reče im: Svako carstvo koje se razdeli samo po sebi, opusteće, i dom koji se razdeli sam po sebi, propašće.

¹⁸ Tako i sotona ako se razdeli sam po sebi, kako će ostati njegovo carstvo? Kao što kažete da pomoću Veelzevula izgonim đavole.

¹⁹ Ako li ja pomoću Veelzevula izgonim đavole, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Zato će vam oni biti sudije.

²⁰ A ako li ja prstom Božijim izgonim đavole, dakle je došlo k vama carstvo Božije.

²¹ Kad se jaki naoruža i čuva svoj dvor, imanje je njegovo na miru;

²² A kad dođe jači od njega i nadvlada ga, uzme sve oružje njegovo u koje se uzdao, i razdeli šta otme od njega.

²³ Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji sa mnom ne sabira, prosipa.

²⁴ Kad nečisti duh iziđe iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne našavši reče: Da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao;

²⁵ I došavši nađe pometen i ukrašen.

²⁶ Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši žive onde; i bude potonje čoveku onom gore od prvog.

²⁷ A kad to govoraše, podiže glas jedna žena iz naroda i reče Mu: Blago utrobi koja te je nosila, i sisama koje si sao!

²⁸ A On reče: Blago i onima koji slušaju reč Božiju, i drže je.

²⁹ A narodu koji se skupljaše stade govoriti: Rod je ovaj zao; ište znak, i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka;

³⁰ Jer kao što Jona bi znak Ninevljanima, tako će i Sin čovečiji biti rodu ovom.

³¹ Carica južna izići će na sud s ljudima roda ovog, i osudiće ih; jer ona dođe s kraja zemlje da sluša premudrost Solomunovu: a gle, ovde je veći od Solomuna.

³² Ninevljani izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše poučenjem Joninim: a gle, ovde je veći od Jone.

³³ Niko ne meće zapaljenu sveću na sakriveno mesto, niti pod sud, nego na svećnjak, da vide svetlost koji ulaze.

³⁴ Sveća je telu oko. Ako dakle oko tvoje bude zdravo, sve će telo tvoje biti svetlo; ako li oko tvoje bude kvarno, i telo je tvoje tamno.

³⁵ Gledaj dakle da videlo koje je u tebi ne bude tama.

³⁶ Jer, ako je sve telo tvoje svetlo da nema nikakvog uda tamnog, biće svetlo kao kad te sveća obasjava svetlošću.

³⁷ A kad govoraše, moljaše Ga nekakav farisej da obeduje u njega. A On ušavši sede za trpezu.

³⁸ A farisej se začudi kad vide da se najpre ne umi pre obeda.

³⁹ A Gospod reče mu: Sad vi fariseji spolja čistite čašu i zdelu, a iznutra vam je puno grabeža i zlobe.

⁴⁰ Bezumni! Nije li onaj načinio i iznutra koji je spolja načinio?

⁴¹ Ali dajte milostinju od onog što je unutra; i gle, sve će vam biti čisto.

⁴² Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i od rute i od svakog povrća, a prolazite pravdu i ljubav Božiju: ovo je trebalo činiti, i ono ne ostavljati.

⁴³ Teško vama farisejima što tražite začelja po zbornicama i da vam se klanja po ulicama.

⁴⁴ Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao sakriveni grobovi po kojima ljudi idu i ne znadu ih.

⁴⁵ A neki od zakonika odgovarajući reče: Učitelju! Govoreći to i nas sramotiš.

⁴⁶ A On reče: Teško i vama zakonicima što tovarite na ljude bremena preteška za nošenje, a vi jednim prstom svojim nećete da ih prihvatite.

⁴⁷ Teško vama što zidate grobove prorocima, a vaši su ih očevi pobili.

⁴⁸ Vi dakle svedočite i odobravate dela otaca svojih; jer ih oni pobiše, a vi im grobove zidate.

⁴⁹ Zato i premudrost Božija reče: Poslaću im proroke i apostole, i od njih će jedne pobiti, a druge proterati;

⁵⁰ Da se ište od roda ovog krv svih proroka koja je prolivena od postanja sveta,

⁵¹ Od krvi Aveljeve sve do krvi Zarijine, koji pogibe među oltarom i crkvom. Da, kažem vam, iskaće se od roda ovog.

⁵² Teško vama zakonici što uzeste ključ od znanja: sami ne uđoste, a koji hteše da uđu, zabraniste im.

⁵³ A kad im On ovo govoraše, počeše književnici i fariseji vrlo navaljivati k Njemu i mnogim pitanjem zbunjivati Ga,

⁵⁴ Vrebajući i pazeći na Njega ne bi li šta ulovili iz usta Njegovih da Ga okrive.