1
Evo vam, ljubazni, većpišem drugu poslanicu u kojima budim napominjanjem vaš čisti razum,
2
Da se opominjete reči koje su napred kazali sveti proroci, i zapovesti svojih apostola od Gospoda i Spasa.
3
I ovo znajte najpre da će u poslednje dane doći rugači koji će živeti po svojim željama,
4
I govoriti: Gde je obećanje dolaska njegovog? Jer otkako oci pomreše sve stoji tako od početka stvorenja.
5
Jer navalice neće da znadu da su nebesa bila od pre i zemlja iz vode i usred vode Božijom reči.
6
Zato tadašnji svet bi vodom potopljen i pogibe.
7
A sadašnja nebesa i zemlja tom istom reči zadržana su te se čuvaju za dan strašnog suda i pogibli bezakonih ljudi.
8
Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, ljubazni, da je jedan dan pred Gospodom kao hiljadu godina, i hiljadu godina kao jedan dan.
9
Ne docni Gospod s obećanjem, kao što neki misle da docni, nego nas trpi, jer neće da ko pogine, nego svi da dođu u pokajanje.
10
Ali će doći dan Gospodnji kao lupež noću, u koji će nebesa s hukom proći, a stihije će se od vatre raspasti a zemlja i dela što su na njoj izgoreće.
11
Kad će se dakle ovo sve raskopati, kakvim treba vama biti u svetom življenju i pobožnosti,
12
Čekajući i želeći da bude skorije dolazak Božijeg dana, kog će se radi nebesa spaliti i raskopati, i stihije od vatre rastopiti?
13
Ali čekamo po obećanju Njegovu novo nebo i novu zemlju, gde pravda živi.
14
Zato, ljubazni, čekajući ovo starajte se da vas On nađe čiste i prave u miru.
15
I trpljenje Gospoda našeg držite za spasenje; kao što vam i ljubazni naš brat Pavle po danoj mu premudrosti pisa.
16
Kao što govori o ovome i u svima svojim poslanicama, u kojima imaju neke stvari teške razumeti, koje nenaučeni i neutvrđeni izvrću, kao i ostala pisma, na svoju pogibao.
17
A vi, dakle, ljubazni, znajući napred, čuvajte se da prevarom bezakonika ne budete odvedeni s njima, i ne otpadnete od svoje tvrđe;
18
Nego napredujte u blagodati i u poznanju Gospoda našeg i spasa Isusa Hrista. Njemu slava i sad i u večna vremena. Amin.
