1
Od starešine Gaju ljubaznom, kog ja ljubim va istinu.
2
Ljubazni! Molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro.
3
Obradovah se vrlo kad dođoše braća i posvedočiše tvoju istinu, kako ti u istini živiš.
4
Nemam veće radosti od ove da čujem moja deca u istini da hode.
5
Ljubazni! Verno radiš što činiš braći i gostima,
6
Koji posvedočiše tvoju ljubav pred crkvom; i dobro ćeš učiniti ako ih spremiš kao što treba pred Bogom.
7
Jer imena Njegovog radi iziđoše ne primivši ništa od neznabožaca.
8
Mi smo, dakle, dužni primati takve, da budemo pomagači istini.
9
Ja pisah crkvi; ali Diotref, koji želi da bude najstariji među nama, ne prima nas.
10
Zato, ako dođem, spomenuću njegova dela koja tvori ružeći nas zlim rečima; i nije mu to dosta, nego sam braće ne prima, i zabranjuje onima koji bi hteli da ih primaju, i izgoni ih iz crkve.
11
Ljubazni! Ne ugledaj se na zlo, nego na dobro: koji dobro čini od Boga je, a koji zlo čini ne vide Boga.
12
Dimitriju svedočiše svi, i sama istina; a i mi svedočimo; i znate da je svedočanstvo naše istinito.
13
Mnogo imadoh da pišem; ali neću mastilom i perom da ti pišem;
14
Nego se nadam da ću te skoro videti; i iz usta govoriti.
15
Mir ti! Pozdravljaju te prijatelji. Pozdravi prijatelje po imenu. Amin.
