1
A pred praznik pashe znajući Isus da Mu dođe čas da pređe iz ovog sveta k Ocu, kako je ljubio svoje koji behu na svetu, do kraja ih ljubi.
2
I po večeri, kad većđavo beše metnuo u srce Judi Simonovu Iskariotskom da Ga izda,
3
Znajući Isus da Mu sve Otac dade u ruke, i da od Boga iziđe, i k Bogu ide,
4
Ustade od večere, i skide svoje haljine, i uze ubrus te se zapreže;
5
Potom usu vodu u umivaonicu, i poče prati noge učenicima i otirati ubrusom kojim beše zapregnut.
6
Onda dođe k Simonu Petru, i on Mu reče: Gospode! Zar Ti moje noge da opereš?
7
Isus odgovori i reče mu: Šta ja činim ti sad ne znaš, ali ćeš posle doznati.
8
Reče Mu Petar: Nikad Ti nećeš oprati moje noge. Isus mu odgovori: Ako te ne operem nemaš deo sa mnom.
9
Reče Mu Simon Petar: Gospode! Ne samo noge moje, nego i ruke i glavu.
10
Isus mu reče: Opranom ne treba do samo noge oprati, jer je sav čist; i vi ste čisti, ali ne svi.
11
Jer znaše izdajnika svog, zato reče: Niste svi čisti.
12
A kad im opra noge, uze haljine svoje, i sedavši opet za trpezu reče im: Znate li šta ja učinih vama?
13
Vi zovete mene učiteljem i Gospodom; i pravo velite: jer jesam.
14
Kad dakle ja oprah vama noge, Gospod i učitelj, i vi ste dužni jedan drugom prati noge.
15
Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih.
16
Zaista, zaista vam kažem: Nije sluga veći od gospodara svog, niti je poslanik veći od onog koji ga je poslao.
17
Kad ovo znate, blago vama ako ga izvršujete.
18
Ne govorim za sve vas, jer ja znam koje izabrah; nego da se zbude pismo: Koji sa mnom hleb jede podiže petu svoju na me.
19
Sad vam kažem pre nego se zbude, da kad se zbude, verujete da sam ja.
20
Zaista, zaista vam kažem: Koji prima onog koga pošaljem mene prima; a ko prima mene prima Onog koji me posla.
21
Rekavši ovo Isus posta žalostan u duhu, i posvedoči i reče: Zaista, zaista vam kažem: Jedan između vas izdaće me.
22
Onda se učenici zgledahu među sobom, i čuđahu se za koga govori.
23
A jedan od učenika Njegovih, kog Isus ljubljaše, seđaše za trpezom na krilu Isusovom.
24
Onda namaže na njega Simon Petar da zapita ko bi to bio za koga govori.
25
A on leže na prsi Isusove i reče Mu: Gospode! Ko je to?
26
Isus odgovori: Onaj je kome ja umočivši zalogaj dam. I umočivši zalogaj dade Judi Simonovom Iskariotskom.
27
I po zalogaju tada uđe u njega sotona. Onda mu reče Isus: Šta činiš čini brže.
28
A ovo ne razume niko od onih što seđahu za trpezom zašto mu reče.
29
A neki mišljahu, budući da u Jude beše kesa, da mu Isus reče: Kupi šta treba za praznik; ili da da šta siromašnima.
30
A on uzevši zalogaj odmah iziđe; a beše noć.
31
Kad on iziđe, onda Isus reče: Sad se proslavi Sin čovečiji i Bog se proslavi u Njemu.
32
Ako se Bog proslavi u Njemu, i Bog će Njega proslaviti u sebi, i odmah će Ga proslaviti.
33
Dečice! Još sam malo s vama; tražićete me, i kao što rekoh Judejcima: Kuda ja idem vi ne možete doći, i vama govorim sad.
34
Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugog, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite među sobom.
35
Po tome će svi poznati da ste moji učenici, ako budete imali ljubav među sobom.
36
Reče Mu Simon Petar: Gospode! Kuda ideš? Isus mu odgovori: Kuda ja idem ne možeš sad ići za mnom, ali ćeš posle poći za mnom.
37
Petar Mu reče: Gospode! Zašto sad ne mogu ići za Tobom? Dušu ću svoju položiti za Te.
38
Odgovori mu Isus: Dušu li ćeš svoju položiti za me? Zaista, zaista ti kažem: neće petao zapevati dok me se triput ne odrekneš.
