¹ Dajemo vam pak na znanje, braćo, blagodat Božiju koja je dana u crkvama makedonskim,

² Da u mnogom kušanju nevolja suvišak radosti njihove i puko siromaštvo njihovo izobilova u bogatstvu prostote njihove.

³ Jer po mogućstvu njihovom (ja sam svedok) i preko mogućstva dobrovoljni behu,

⁴ I s mnogim moljenjem moliše nas da primimo blagodat i zajednicu službe k svetima.

⁵ I ne kao što se nadasmo nego najpre sebe predaše Gospodu i nama, po volji Božjoj,

⁶ Da mi umolismo Tita da kao što je počeo onako i svrši i među vama blagodat ovu.

⁷ A vi kako ste u svemu izobilni, u veri, i u reči, i u razumu, i u svakom staranju, i u ljubavi svojoj k nama, da i u ovoj blagodati izobilujete.

⁸ Ne govorim po zapovesti, nego kad se drugi staraju, i vašu ljubav kušam je li istinita.

⁹ Jer znate blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista da, bogat budući, vas radi osiromaši, da se vi Njegovim siromaštvom obogatite.

¹⁰ I savet dajem u tom; jer je ovo na korist vama, koji ne samo činite nego i hteti počeste još od lanjske godine.

¹¹ A sad dovršite to i činiti, da kao što bi dobra volja hteti tako da bude i učiniti, od toga što imate.

¹² Jer ako ima ko dobru volju, mio je po onom što ima, a ne po onom što nema.

¹³ Jer se ne želi da drugima bude radost a vama žalost, nego jednako.

¹⁴ Da u sadašnje vreme vaš suvišak bude za njihov nedostatak, da i njihov suvišak bude za vaš nedostatak; da bude jednakost,

¹⁵ Kao što je pisano: Ko je mnogo skupio, nije mu preteklo; i ko je malo skupio, nije mu nedostalo.

¹⁶ A hvala Bogu, koji je dao takvo staranje za vas u srce Titovo.

¹⁷ Jer primi moljenje; a budući da se tako vrlo stara, svojevoljno otide k vama.

¹⁸ Poslasmo, pak, s njim i brata, kog je pohvala u jevanđelju po svim crkvama.

¹⁹ A ne samo to, nego je i izabran od crkava da ide s nama u ovu blagodat u kojoj mi služimo za samog Gospoda slavu i vašu dobru volju:

²⁰ Čuvajući se toga da nas ko ne pokudi za ovo obilje u kome mi služimo,

²¹ I promišljajući za dobro ne samo pred Bogom nego i pred ljudima.

²² A poslasmo s njima i brata svog, kog mnogo puta poznasmo u mnogim stvarima da je ustalac, a sad mnogo veći zbog velikog nadanja na vas.

²³ A za Tita, on je moj drug i pomagač među vama; a za braću našu, oni su poslanici crkveni i slava Hristova.

²⁴ Pokažite, dakle, na njima svedočanstvo svoje ljubavi i naše hvale vama i pred crkvama.

¹ Jer za takvu porezu koja se kupi svetima nije mi potrebno pisati vam;

² Jer poznajem vašu dobru volju, za koju se o vama hvalim Makedoncima da se Ahaja pripremi od prošle godine, i vaša revnost razdraži mnoge.

³ A braću poslah da se hvala naša vama ne isprazni u ovoj stvari, nego da budete prigotovljeni, kao što sam govorio;

⁴ Da se, ako dođu sa mnom Makedonci i među vas neprigotovljene, ne osramotimo mi (da ne kažem vi) u toj hvali.

⁵ Tako nađoh da je potrebno umoliti braću da napred idu k vama, i da priprave ovaj napred obrečeni vaš blagoslov, da bude gotov tako kao blagoslov, a ne kao lakomstvo.

⁶ Ovo pak velim: koji s tvrđom seje, s tvrđom će i požnjeti; a koji blagoslov seje, blagoslov će i požnjeti.

⁷ Svaki po volji svog srca, a ne sa žalošću ili od nevolje; jer Bog ljubi onog koji dragovoljno daje.

⁸ A Bog je kadar učiniti da je među vama izobilna svaka blagodat, da u svemu svagda svako dovoljstvo imajući izobilujete za svako dobro delo;

⁹ Kao što je pisano: Prosu, dade siromasima; pravda njegova ostaje vavek.

¹⁰ A koji daje seme sejaču, daće i hleb za jelo: i umnožiće seme vaše, i daće da uzrastu žita pravde vaše;

¹¹ Da se u svemu obogatite za svaku prostotu koja kroz nas čini hvalu Bogu.

¹² Jer služba ove poreze ne ispunjuje samo nedostatak svetih, nego čini te se i mnoge hvale daju Bogu,

¹³ Ogledom poreze ove hvaleći Boga za vaše pokorno priznanje jevanđelja Hristovog, i za prostotu podele k njima i k svima,

¹⁴ I da se mole Bogu za vas i da čeznu za vama za premnogu blagodat Božju na vama.

¹⁵ A hvala Bogu na Njegovom neiskazanom daru.

¹ A sam ja, Pavle, molim vas krotosti radi i tišine Hristove, koji sam pred vama ponižen prema vama, a kad nisam kod vas, slobodan sam prema vama.

² Molim pak da mi ne bude potrebno kad budem kod vas, onako slobodan biti kao što mislim da smem protiv nekih koji misle za nas da po telu živimo;

³ Jer ako i živimo po telu, ne borimo se po telu.

⁴ Jer oružje našeg vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli

⁵ I svaku visinu koja se podiže na poznanje Božije, i robimo svaki razum za pokornost Hristu,

⁶ I u pripravnosti imamo osvetu za svaku nepokornost, kad se izvrši vaša pokornost.

⁷ Gledate li na ono što vam je pred očima? Ako se ko uzda da je Hristov neka misli opet u sebi da kako je on Hristov tako smo i mi Hristovi.

⁸ Jer ako se šta i više pohvalim vlašću našom koju nam dade Gospod na popravljanje, a ne na kvarenje vaše, neću se postideti.

⁹ Ali da se ne pokažem kao da vas plašim poslanicama;

¹⁰ Jer su poslanice, veli, teške i jake, a kad je telom pred nama, slab je, i reč njegova ne valja ništa.

¹¹ Ovo neka pomisli takav da kakvi smo u reči po poslanicama kad nismo kod vas, takvi smo i u delu kad smo tu.

¹² Jer ne smemo sebe mešati ili se porediti s drugima koji hvale sami sebe; ali kad sami po sebi sebe mere i porede sami sebe sa sobom, ne razumevaju.

¹³ A mi se nećemo hvaliti preko mere, nego po meri pravila kog nam Bog meru razdeli da dopremo i do vas.

¹⁴ Jer se mi daleko ne prostiremo, kao da ne dosežemo do vas; jer dopresmo i do vas s jevanđeljem Hristovim,

¹⁵ Ne hvaleći se preko mere u tuđim poslovima, imajući pak nadu kad uzraste vera vaša da ćemo se u vama veličati po pravilu svom izobilno,

¹⁶ Da u dalekim stranama od vas propovedimo jevanđelje, i da se ne pohvalimo onim što je po tuđem pravilu urađeno.

¹⁷ A koji se hvali, Gospodom neka se hvali.

¹⁸ Jer onaj nije valjan koji se sam hvali, nego kog Gospod hvali.

¹ O da biste malo potrpeli moje bezumlje! No i potrpite me.

² Jer revnujem za vas Božjom revnosti, jer vas obrekoh mužu jednom, da devojku čistu izvedem pred Hrista.

³ Ali se bojim da kako kao što zmija Evu prevari lukavstvom svojim tako i razumi vaši da se ne odvrate od prostote koja je u Hristu.

⁴ Jer ako onaj koji dolazi drugog Isusa propoveda kog mi ne propovedasmo, ili drugog Duha primite kog ne primiste, ili drugo jevanđelje koje ne primiste, dobro biste potrpeli.

⁵ Jer mislim da ni u čemu nisam manji od prevelikih apostola.

⁶ Jer ako sam i prostak u reči, ali u razumu nisam. No u svemu smo poznati među vama.

⁷ Ili greh učinih ponižujući se da se vi povisite? Jer vam zabadava Božije jevanđelje propovedih.

⁸ Od drugih crkava oteh uzevši platu za služenje vama; i došavši k vama, i bivši u sirotinji, i ne dosadih nikome.

⁹ Jer moju sirotinju popuniše braća koja dođoše iz Makedonije, i u svemu bez dosade vama sebe držah i držaću.

¹⁰ Kao što je istina Hristova u meni tako se hvala ova neće uzeti od mene u ahajskim krajevima.

¹¹ Zašto? Što vas ne ljubim? Bog zna. A šta činim i činiću,

¹² Da odsečem uzrok onima koji traže uzrok, da bi u onome čime se hvale našli se kao i mi.

¹³ Jer takvi lažni apostoli i prevarljivi poslenici pretvaraju se u apostole Hristove.

¹⁴ I nije čudo, jer se sam sotona pretvara u anđela svetla.

¹⁵ Nije dakle ništa veliko ako se i sluge njegove pretvaraju kao sluge pravde, kojima će svršetak biti po delima njihovim.

¹⁶ Opet velim da niko ne pomisli da sam ja bezuman; ako li ne, a ono barem kao bezumnog primite me, da se i ja šta pohvalim.

¹⁷ A šta govorim ne govorim po Gospodu, nego kao u bezumlju, u ovoj struci hvale.

¹⁸ Budući da se mnogi hvale po telu, i ja ću da se hvalim.

¹⁹ Jer ljubazno primate bezumne kad ste sami mudri.

²⁰ Jer primate ako vas ko natera da budete sluge, ako vas ko jede, ako ko uzme, ako vas ko po obrazu bije, ako se ko veliča.

²¹ Na sramotu govorim, jer kao da mi oslabismo. Na šta je ko slobodan (po bezumlju govorim), i ja sam slobodan.

²² Jesu li Jevreji? I ja sam; Jesu li Izrailjci? I ja sam? Jesu li seme Avraamovo? I ja sam;

²³ Jesu li sluge Hristove? (Ne govorim po mudrosti) ja sam još više. Više sam se trudio, više sam boja podneo, više puta sam bio u tamnici, mnogo puta sam dolazio do straha smrtnog;

²⁴ Od Jevreja primio sam pet puta četrdeset manje jedan udarac;

²⁵ Triput sam bio šiban, jednom su kamenje bacali na me, tri puta se lađa sa mnom razbijala, noći dan proveo sam u dubini morskoj.

²⁶ Mnogo puta sam putovao, bio sam u strahu na vodama, u strahu od hajduka, u strahu od rodbine, u strahu od neznabožaca, u strahu u gradovima, u strahu u pustinji, u strahu na moru, u strahu među lažnom braćom;

²⁷ U trudu i poslu, u mnogom nespavanju, u gladovanju i žeđi, u mnogom pošćenju, u zimi i golotinji;

²⁸ Osim što je spolja, navaljivanje ljudi svaki dan, i briga za sve crkve.

²⁹ Ko oslabi, i ja da ne oslabim? Ko se sablazni, i ja da se ne raspalim?

³⁰ Ako mi se valja hvaliti, svojom ću se slabošću hvaliti.

³¹ Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je blagosloven vavek, zna da ne lažem.

³² U Damasku neznabožački knez cara Arete čuvaše grad Damask i htede da me uhvati; i kroz prozor spustiše me u kotarici preko zida, i izbegoh iz njegovih ruku.

¹ Ali mi se ne pomaže hvaliti, jer ću doći na viđenja i otkrivenja Gospodnja.

² Znam čoveka u Hristu koji pre četrnaest godina (ili u telu ne znam; ili osmi tela, ne znam: Bog zna) bi odnesen do trećeg neba.

³ I znam za takvog čoveka (ili u telu, ili osim tela, ne znam: Bog zna)

⁴ Da bi odnesen u raj, i ču neiskazane reči kojih čoveku nije slobodno govoriti.

⁵ Tim ću se hvaliti, a sobom se neću hvaliti, većako slabostima svojim.

⁶ Jer kad bih se i hteo hvaliti, ne bih bio bezuman, jer bih istinu kazao; ali štedim da ne bi ko više pomislio za mene nego što me vidi ili čuje šta od mene.

⁷ I da se ne bih poneo za premnoga otkrivenja, dade mi se žalac u meso, anđeo sotonin, da me ćuša da se ne ponosim.

⁸ Zato triput Gospoda molih da odstupi od mene.

⁹ I reče mi: Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. Dakle ću se najslađe hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova.

¹⁰ Zato sam dobre volje u slabostima, u ruženju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista: jer kad sam slab onda sam silan.

¹¹ Postadoh bezuman hvaleći se: vi me nateraste; jer je trebalo da me vi hvalite; jer ni u čemu nisam manji od prevelikih apostola, ako i jesam ništa.

¹² Jer znaci apostolovi učiniše se među vama u svakom trpljenju, u znacima i čudesima i silama.

¹³ Jer šta je u čemu ste manji od ostalih crkava, osim samo što vam ja sam ne dosadih? Bacite na mene ovu krivicu.

¹⁴ Evo sam gotov treći put da vam dođem, i ne dosađujem vam; jer ne tražim šta je vaše nego vas. Jer deca nisu dužna roditeljima imanja teći nego roditelji deci.

¹⁵ A ja dragovoljno potrošiću i biću potrošen za duše vaše, ako i ljubim ja vas odviše, a vi mene manje ljubite.

¹⁶ Ali neka bude, ja ne dosadih vama, nego lukav budući dobih vas prevarom.

¹⁷ Eda li vas šta zakidoh preko koga od onih koje slah k vama?

¹⁸ Umolih Tita, i s njim poslah brata: eda li vas Tit šta zakide? Ne hodismo li jednim duhom? Ne jednim li stopama?

¹⁹ Mislite li opet da vam se odgovaramo? Pred Bogom u Hristu govorimo, a sve je, ljubazni, za vaše popravljanje.

²⁰ Jer se bojim da kad po čem dođem neću vas naći kakve hoću, i ja ću se naći vama kakva me nećete: da kako ne budu svađe, zavisti, srdnje, prkosi, opadanja, šaptanja, nadimanja, bune:

²¹ Da me opet kad dođem ne ponizi Bog moj u vas, i ne usplačem za mnogima koji su pre sagrešili i nisu se pokajali za nečistotu i kurvarstvo i sramotu, što počiniše.

¹ Ovo treći put idem ka vama; u ustima dva ili tri svedoka ostaće svaka reč.

² Napred kazah i napred govorim kako u vas bivši drugi put, i sad ne budući kod vas pišem onima koji su pre sagrešili i svima ostalima da ako dođem opet neću poštedeti.

³ Jer tražite da iskušate Hrista što u meni govori, koji među vama nije slab, nego je silan među vama.

⁴ Jer ako i raspet bi po slabosti, ali je živ po sili Božijoj; jer smo i mi slabi u Njemu, ali ćemo biti živi s njim silom Božijom među vama.

⁵ Sami sebe okušajte jeste li u veri, sami sebe ogledajte. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Većako da u čemu niste valjani.

⁶ A nadam se da ćete poznati da mi nismo nevaljani.

⁷ A molimo se Bogu da vi ne činite nikakvo zlo, ne da se mi valjani pokažemo, nego da vi dobro činite, a mi kao nevaljani da budemo.

⁸ Jer ništa ne možemo na istinu nego za istinu.

⁹ Jer se radujemo kad mi slabimo, a vi jačate. A zato se i molimo Bogu, za vaše savršenstvo.

¹⁰ Zato, ne budući kod vas, pišem ovo da kad dođem ne učinim bez šteđenja po vlasti koju mi je Gospod dao na popravljanje, a ne na raskopavanje.

¹¹ A dalje, braćo, radujte se, savršujte se, utešavajte se, jednako mislite, mir imajte: i Bog ljubavi i mira biće s vama.

¹² Pozdravite jedan drugog celivom svetim. Pozdravljaju vas svi sveti.

¹³ Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista i ljubav Boga i Oca i zajednica Svetog Duha sa svima vama. Amin.