Истраживање значења Марка 5

Поглавље пето

Ми смо легија

---

1. И дођоше на ону страну мора, у земљу Гадаренску.

2. И кад изиђе из лађе, одмах Га срете из гробова један човек нечисти дух,

3. Који је имао [свој] стан у гробовима; и нико га није могао везати ланцима,

4. Пошто је често био везан оковима и ланцима, а ланце је он раздвојио и окови су се раскидали; и нико није имао снаге да га укроти.

5. И непрестано, ноћу и дању, бејаше по горама и у гробовима, вичући и секући се камењем.

6. Али видевши Исуса издалека, отрча и поклони му се.

7. И повикавши великим гласом рече: „Шта има мене и тебе, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Заклињем Те Богом, не мучи ме.”

8. Јер му рече: „Изађи, духе нечисти, из човека“.

9. И упита га: „Како ти је име?“ А он одговори говорећи: „Моје име је Легија; јер нас је много“.

10. И много Га преклињаше да их не пошаље ван земље.

11. И беше тамо према горама велико крдо свиња.

12. И мољаху Га сви демони говорећи: пошаљи нас у свиње да уђемо у њих.

13. И одмах им Исус допусти; и изишавши, нечисти духови уђоше у свиње. И стадо појури низ литицу у море; а било их је око две хиљаде; и угуше се у мору.

---

Пошто је смирио олују, Исус и Његови ученици прелазе на другу страну Галилејског мора у земљу Гадарена. Чим Исус изађе из чамца, дивљи човек опседнут демонима долази из гробова да га дочека. Као што је писало: „Живео је међу гробовима и нико га није могао обуздати, чак ни оковима и ланцима“ (Marka 5:4). Мучен нечистим духовима, гадаренски демон проводио је ноћи и дане лутајући брдима и гробницама, вичући из свег гласа и секући се камењем (Marka 5:5) ¹

До сада, ово је најсликовитији опис интензитета бола који су трпели они који су били опседнути нечистим духовима. Чини се да је „опседнут“ права реч, јер нико на земљи није могао да га контролише, нити он сам себе. Као што је написано: „Нико није имао снаге да га покори“ (Marka 5:5). Ово пружа слику природе поседовања у време Исусовог доласка на земљу. Пакао је нарастао до тачке у којој су били потпуно надмоћни људи, доминирајући појединцима до те тачке да та особа једва да је имала живот који би се могао назвати сопственим. У очима пакла, људи су били као ништа. Било је то време да зли духови у потпуности запоседну човекове мисли и телесне поступке. ²

Док се чини да је врста лудила коју показује Гадаренац данас мање распрострањена, постоје тренуци када се осећамо као да сила већа од нас настоји да преузме наше мисли, па чак и наше поступке. Људи говоре о томе да су у „неконтролисаном бесу“, или „савладани пожудом“, или „парализовани страхом“. Може се осетити да ове силе имају свој живот којем се не може одупрети. Ова осећања се понекад одражавају у изјави „ђаво ме је натерао да то урадим“.

У овоме има истине, барем у случају Гадаренског човека. Када је угледао Исуса далеко, потрчао је к Њему, поклонио се пред Њим и вриснуо: „Исусе, Сине Бога Свевишњега, молим те од Бога да ме не мучиш“ (Marka 5:6-7). Он је то рекао Исусу јер је Исус већ рекао: „Изиђи из овог човека, ти нечисти душе“ (Marka 5:8). Чини се да је јасно да Гадаренац не говори у своје име, већ да нечисти дух говори кроз њега. Зато се нечисти дух плаши да би га Исус могао мучити. Није да би Исус некога мучио, али са становишта злог духа, мучење је бити близу доброте и истине које је Исус оличавао. ³

У овом тренутку, Исус покушава да врати човеков идентитет. "Како се зовеш?" пита Исус. Али човек је толико потпуно идентификован са злим духовима који поседују његов ум и тело да све што може да каже је: „Моје име је Легија, јер нас је много“ (Marka 5:9-10). Треба напоменути да он себе назива „ми“, а не „ја“. Толико су га обузели зли духови да духови који говоре кроз њега говоре: „Ми смо Легија“, што је било име римског пука који се састојао од шест хиљада људи. То једноставно значи да је Гадаренац био опседнут многим, многим нечистим духовима - читава легија њих, и да им је преко потребна помоћ. И даље говорећи преко Гадаренског човека, нечисти духови моле Исуса да их не шаље из земље. Уместо тога, кажу: „Пошаљи нас свињама“ (Marka 5:11-12).

Исус пристаје на њихов захтев и шаље нечисте духове у свиње баш као што су они инсистирали, али постоји изненађујући резултат. До тада је око две хиљаде свиња удобно пасло у близини планина. Међутим, када су нечисти духови ушли у њих, свиње су сјуриле низ стрму обалу и урониле у море где су се удавиле (Marka 5:11-13). Када су то видели они који су чували свиње, побегли су да испричају шта се догодило у граду, а када су се вратили са грађанима, видели су Гадаренца „који је био опседнут легијом демона, како седи у свом здравог ума" (Marka 5:14-15).

Све ово је симболичан начин описивања природе злих духова, посебно њихове љубави да доминирају над људима, њиховог страха од Исуса и њиховог осећаја да су „код куће“ међу свињама које уживају да се ваљају у балегу, најпрљавијој ствари коју животиње урадити. На више унутрашњем нивоу, међутим, уклањање свиња од Гадаренског човека представља уклањање нечистих жеља и прљавих мисли од људских бића; у овом случају то није била само једна нечиста жеља, или неколико прљавих мисли, већ читава легија њих. Као резултат тога, Гадаренац је био враћен у „здрав ум“. ⁴

Пошто се испраћај свиња одвија у трену, могло би се закључити да се људи на сличан начин ослобађају од нечистих жеља и прљавих мисли истог тренутка. Али треба имати на уму да је ова прича дата као парабола која садржи више унутрашње истине. Прича представља моћ божанске истине. У претходној епизоди Исус је показао своју умирујућу моћ над ветром и таласима изговарајући речи: „Мир, буди миран“. Ово је био приказ моћи над силама природе. У овој следећој епизоди, Исус каже: „Изађи из овог човека, ти нечисти душе“, и Он је у стању да баци легију духова у две хиљаде свиња. Овога пута, Исус не само да показује да Његове речи заповедају побеснелим морем, већ такође имају контролу над бесним силама зла.

Зато је, ако се озбиљно бавимо унутрашњим духовним радом, апсолутно неопходно да Реч Божију сматрамо толико светом да може да истера зло, не одједном, већ постојано. Може да га отера толико далеко од нас да као да не само да је ушао у крдо свиња, него је и пренео преко литице и у море где се утопио. Ово је слика онога што се може догодити у нама кад год искористимо моћ божанске истине. ⁵

Иди реци својим пријатељима

---

14. А они који су пали свиње побјегоше и објавише у граду и по пољима; и изиђоше да виде шта се догодило.

15. И дођу до Исуса, и виде њега који је био опседнут и имао легију, седи, у одећи, и здрав; и плашили су се.

16. А они који виде рекоше им како беше опседнутом и о свињама.

17. И стадоше га молити да оде из њихових граница.

18. И када је ступио у лађу, онај који је био опседнут замоли Га да буде с Њим.

19. Али Исус му не допусти, него му каже: „Иди својој кући, својима, и јави им колико је Господ учинио за тебе и помиловао те.

20. И отиде, и стаде проповедати у Декапољу колико му Исус учини; и сви су се чудили.

---

Као што је поменуто у претходној епизоди, када су мештани чули за изгон нечистих духова, пожурили су на лице места да се увере. Наравно, Гадаренац је мирно седео при здравој памети, враћен у разум, али свиње су полуделе. У самоубилачком лудилу прегазили су литицу у море, где су се удавили. То није била добра вест за власнике свиња који су доживели велики финансијски губитак, па су молили Исуса да напусти регион. На више унутрашњем нивоу, понекад смо више заинтересовани за финансијске успоне и падове свакодневног живота него за чуда духовног раста. Када се Исус приближи да покаже своју моћ да изгони нечисте духове, то понекад повлачи за собом губитак нижих задовољстава, које представља свиња. Пошто нисмо спремни за овакво покајање, молимо Га да оде, као што су то урадили свињари.

Међутим, Гадаренац, коме је враћен разум, има сасвим другачији одговор. Док се Исус враћа у чамац, Гадаренац моли Исуса да му дозволи да уђе у чамац. Он жели да путује са Исусом. Али Исус одговара: „Идите кући својим пријатељима и реците им шта је Господ учинио за вас и како се смиловао на вас“ (Marka 5:19).

Све до ове тачке у Јеванђељу по Марку, Исус је често био тајанствен око многих својих исцељења. На пример, рекао је нечистим духовима да „ћуте“ (Marka 1:25), Он „није дозволио демонима да говоре“ (Marka 1:34), Рекао је губавцу „да ником ништа не говори“ (Marka 1:44), и строго је заповедио нечистим духовима да „не објављују Га“ (Marka 3:12). Понекад, као у лечењу паралитичара (Marka 2:9) и човек са усахлом руком (Marka 3:15), Исус ништа није рекао о томе да ли људи треба да ћуте или да шире вест. Али у овом случају, када су хиљаде нечистих духова истеране из Гадаренца опсједнутог демонима, Исус је сасвим јасан шта треба учинити: „Идите кући својим пријатељима“, каже Исус, „и „кажите им“.

Другим речима, овај очишћени човек, из кога је Исус истерао хиљаде демона, добио је налог да објављује јеванђеље. Његово посебно задужење ће имати неки облик ових речи: „Идите кући својим пријатељима и реците им које велике ствари је Господ учинио за вас и како се сажалио на вас.

У светлу ових речи, размотримо како се очишћени човек припрема да објави добру вест. Прво, Исус каже: „Идите кући својим пријатељима. Грчка реч преведена као „дом“ у овом одломку је οικον (оикон) што значи „место становања“. А грчка реч која је у овом одломку преведена као „пријатељи“ је σους (соус), лична посесивна заменица која значи „свој“. Буквално, Исус му говори: „Иди у своје пребивалиште“ или, другачије речено, „Пренеси ово искуство у своје пребивалиште. Имајте то на уму. Задржи се на томе. Сетите се шта вам се догодило. Пустите да уђе, дубоко.” Ово је, наравно, увек прва и најважнија ствар коју треба да урадимо када доживимо чудесну промену у нашем начину живота. Само пусти да уђе.

Следеће долази стварност да то Господ чини. Као што је написано у хебрејским списима: „Ово је Господње дело. То је чудесно у нашим очима.” (Psalam 118:23). “Реци им које велике ствари је Господ учинио за тебе“, каже Исус, „и како се сажалио на тебе“. Исус не каже: „Реци им шта сам ти учинио великана“, већ радије: „Реци им шта је Господ учинио за тебе и како се смиловао на тебе“. Другим речима, Исус приписује чудесни лек Ономе од кога долази сва моћ. Довољно је веровати да ова моћ делује преко Исуса, а не да долази директно од Њега.

Исус је дефинитивно учинио велике ствари за Гадаренца. Када га је Исус први пут срео, Гадаренац је био опседнут мноштвом демона који су га натерали да живи међу гробницама, посекао се камењем и вриштао унаоколо. Пошто је био потпуно под контролом демонских сила, нико није могао да га контролише, нити је могао да контролише себе. Било је потребно велико чудо избављења да га поврати разум. Заиста, Господ је учинио велике ствари за њега.

Како се ова епизода ближи крају, треба напоменути да Исус не дозвољава Гадаренцу да уђе са Њим у чамац. На језику светог писма, чамци и бродови одговарају делу ума који садржи или носи доктринарно разумевање. Баш као што је Нојева барка безбедно носила Ноја и његову породицу кроз потоп, добро изграђен систем веровања нас води кроз олује живота. Међутим, ако у нашем чамцу има рупа, сигурно ћемо потонути. Стога је од виталног значаја да Господ и истине Речи буду део нашег система веровања, односно наше доктринарне основе. То би требало да буде снажно, поморско пловило које ће бити непропусно и издржати олује док нас носи кроз животне струје. ⁶

Према томе, када Исус не дозвољава Гадаренцу да уђе са Њим „у чамац“, то значи да ово није време за доктрину; време је за сведочење. То важи и за сваког од нас. Када доживимо велико ослобођење од зла и лажи због којих смо били затворени, није време за доктрину. Време је да пустимо да се чудо како нас је Господ избавио утоне, да се задржимо на томе, а затим да одемо кући и кажемо нашим пријатељима које велике ствари је Господ учинио за нас и како се сажалио на нас. Време је да поделимо добру вест јеванђеља. Биће, наравно, времена за даљи развој нашег разумевања доктрине. Али не сада. Ово је време да дубоко схватимо ово искуство, размислимо о Господњој величини и саосећању, а затим поделимо нашу причу са другима.

Очигледно, Гадаренац разуме. У завршним речима епизоде читамо да је „почео да објављује у Декапољу све што је Исус учинио за њега“ (Marka 5:20).

Исус му је рекао да оде кући и каже својим пријатељима које велике ствари је Господ учинио за њега. Али Гадаренац је отишао кући и рекао својим пријатељима шта је Исус учинио за њега. Очигледно, у уму Гадаренца, нема разлике; Господ је Исус, а Исус је Господ.

„И сав се народ чудио“ (Marka 5:20).

Лечење Јаирове кћери

---

21. А кад Исус опет пређе лађом на другу страну, скупи се к Њему мноштво многих; а Он је био крај мора.

22. И гле, долази један од главара синагоге, по имену Јаир; и видевши Га, пада пред ноге Његове,

23. И много Га преклињаше говорећи: Моја кћерка лежи на самрти; дођи, стави руке своје на њу, да се спасе, и оживеће.”

24. И отиде с њим; и мноштво мноштво ишло је за Њим и нагрнуло Га.

25. И једна жена, која је имала крвопролиће дванаест година,

26. И много је претрпела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа није имала, него се погоршала,

27. Кад је чула за Исуса, дође у народу позади и дотаче се хаљине Његове.

28. Јер она рече: [Ако] само дотакнем хаљине Његове, бићу спасен.

29. И одмах пресуши извор крви њене, и знаде по телу да је исцељена од бича.

30. И одмах Исус, знајући у Себи да је сила изишла из Њега, окренувши се у гомили, рече: Ко се дотаче моје хаљине?

31. И рекоше Му ученици Његови: „Видиш народ како Тебе гомила, и говориш: Ко се дотаче Мене?“

32. И погледа око себе да види њу која је то учинила.

33. А жена у страху и трепету, знајући шта јој се учини, приђе и паде пред Њим и каза Му сву истину.

34. Али Он јој рече: „Кћери, твоја вера те је спасла; иди у мир, и буди [почињен] од бича своје“.

35. Док још говори, долазе [неки] од старешине синагоге говорећи: кћи твоја умрла је; зашто још узнемираваш Учитеља?"

36. Али Исус одмах, чувши речену реч, рече старешини синагоге: Не бој се, само веруј.

37. И никоме не даде да иде с Њим, осим Петра и Јакова и Јована, брата Јаковљева.

38. И дође у дом старешине синагоге, и види галаму, оне који плачу и вичу много.

39. И ушавши, рече им: „Што дижете галаму и плачете? Дете није мртво, већ спава.”

40. И насмејаше Му се; али Он их све напоље узима са собом и оца малог детета и мајку, и оне са њим, и улази тамо где беше дете.

41. И пошто [ухвати] детету за руку, рече јој: „Талитха, цуми“, што је у преводу: „Девојко, кажем ти, устани“.

42. И одмах дјевојка устаде и прохода, јер је имала дванаест година; и зачудише се великим чуђењем.

43. И заповједи им много да то нико не зна; и Он је рекао [да јој нешто] треба дати да једе.

---

Након исцељења Гадаренца, Исус се враћа у чамац и враћа се на страну где је оставио мноштво. Тамо Га сусреће један од владара синагоге, човек по имену Јаир. Јуривши ка Исусу, Јаир повиче: „Моја ћерка лежи на месту смрти. Дођи и положи руке на њу да оздрави и оживеће“ (Marka 5:23).

Као религиозни вођа, Јаир представља онај део нас самих који се није у потпуности затворио од идеје да би Исус могао бити божански, Син Божији, или чак и сам Бог у људском облику. У најмању руку, постоји признање да постоји нешто посебно у вези са Исусом, јер Он није налик било којој другој особи и поседује изузетну моћ. То је оно што помаже Јаиру да се уздигне изнад верски исправног гледишта у то време, да је Исус био варалица, или поремећен човек, или чак у савезу са ђаволом. ⁷

Али Јаирова ћерка умире. Он је очајан човек који нема коме да се обрати осим Исусу. И тако, он виче на начин који показује пуну веру у Исусову исцелитељску моћ. „Моја ћерка је на месту смрти“, каже он. „Хајде, ставите руке на њу да оздрави и да живи. Јаир је уверен да Исус има чудесну моћ. За разлику од других верских вођа, он има веру. Због тога верује да његова ћерка може бити излечена ако Исус дође и положи руке на његову ћерку.

Умирање Јаирове ћерке представља начин на који свако од нас понекад доживљава скору смрт нечега што волимо и ценимо. Попут Јаира, ми приступамо Исусу, верујући да Он може да исцели оно што је у нама на смртној тачки. Можда је то љубавна веза која је захладнела; то може бити посао који смо некада волели, али за који више немамо никакву страст; то може бити љубав према Богу која опада и чини се да је на тачки смрти. Духовно, ово су примери неке наклоности у нама (духовној „кћи“) која умире. Све што нам треба, све што тражимо је да се Исус приближи, уђе у нашу кућу (наш ум) и положи руке на (оснажи) оно што у нама представља „ћерку која умире“. 8

Жена у којој тече крв

Исус пристаје да изврши исцељење, али на путу до Јаирове куће, велика гомила људи га прати, притискајући се са свих страна. Једна од људи у гомили је жена која већ дванаест година пати од континуираног губитка крви. Иако је била код бројних лекара, није јој ништа боље. У ствари, њено стање се погоршавало. Као и Јаир, и она је очајна. Ако само додирнем Његов огртач, мисли она, оздравићу. Чим је то учинила, „крв је престала и одмах је оздравила“ (Marka 5:29).

Када Исус постане свестан да је „из Њега изашла сила“, погледа око себе тражећи особу која је примила исцељење и пита: „Ко се дотакао мог огртача?“ (Marka 5:30). Иако је гомила велика, и многи људи су се сигурно притискали против Њега, само једна особа излази да призна да је она та која је дотакла Његову одећу. Као што је написано: „Дође му жена, дрхтећи од страха, и каза Му сву истину“ (Marka 5:33). А Исус јој рече: „Кћери, твоја вера те је оздравила“ (Marka 5:34).

Ово је диван тренутак за ову жену. После дванаест година, она је коначно излечена. Али шта је са остатком људи у великој гомили? Многи од њих су се притискали на Исуса, али је само једна особа била излечена. Из Њега је изашла сила, али је само једна особа примила. Зашто? Да бисмо одговорили на ова питања, потребно је само да се сетимо да сила непрестано излази из Речи Господње, као што светлост и топлота непрестано излазе из сунца. Иако многи људи читају Реч, само неки примају исцељујућу моћ која произилази из ње. То није зато што је сила која долази из Речи испрекидана, већ пре зато што нисмо увек у стању вере које је у стању да прими ту моћ. Жена која је излечена од крварења представља део нас који чита Реч у стању вере. То је вера да нам Бог говори кроз своју Реч; то је вера да моћ исцељења долази до нас кроз Реч. Кад год читамо Реч, верујући и чинећи оно што Бог каже, сигурно ћемо доживети чудесна духовна исцељења. ⁹

С тим у вези, треба напоменути да је ова жена веровала у исцељење које ће се догодити у њој ако само дотакне спољну ивицу Исусове хаљине. Грчка реч која се понекад преводи као „одећа, одећа или огртач“ је ιματιων (химатион). Ово се односи на дугу, лепршаву горњу одећу, можда тогу. Језиком светих списа, дакле, жеља да се додирне Исусово горње одело представља веровање да у дословном учењу Речи постоји моћ исцељења. Попут спољашњег слоја одеће, дословне истине светог писма су најудаљеније место где можемо да додирнемо Бога, а заузврат, да нас Он додирне. То је зато што дословне приче и параболе садрже унутрашње истине које су истовремено присутне у писму. То је слично начину на који спољашњи слој одеће у себи садржи тело, ум и душу особе која носи одећу. ¹⁰

Ова жена је имала велику веру у Исуса. „Кћери“, каже јој Исус, „вера те твоја оздравила. Чак и док Исус изговара ове речи, људи долазе из Јаирове куће да објаве да је Јаирова ћерка мртва. Две ћерке. Један је управо излечен, а један је, очигледно, управо умро. „Твоја ћерка је мртва“, кажу Јаиру. „Зашто више узнемиравати Учитеља?“ (Marka 5:35).

Исус је чуо вест о Јаировој кћери, али није убеђен. Окрећући се Јаиру, Он каже: „Не бој се; само веруј" (Marka 5:36). Као што смо раније споменули, у светом писму израз „ћерка“ представља љубазну страну наше природе — ствари које волимо, ценимо и до којих нам је стало. Такође смо рекли да постоје тренуци када се чини да су ове нежне наклоности на тачки смрти, или чак потпуно мртве. Истина нас не дотиче, нити осећамо саосећање. Наш живот је празан и без духа. Ствари религије нас више не занимају; Чини се да је Реч изгубила моћ да нас покреће; а живот као да је лишен духовног смисла. Чини се да је наша „мала ћерка“, која је била „на месту смрти“, сада мртва.

Али не треба да се плашимо. Можемо веровати да Исус има моћ да васкрсне умирућу љубав. Он може да васкрсне „Јаирову ћерку“ у нама. Ово је приказано Исусовим уласком у Јаирову кућу са тројицом његових ученика: Петром, који представља веру; Џејмс, који представља доброчинство; и Јован, који представља љубав на делу. Да бисмо се поново осећали живима, потребна су нам сва три ова квалитета. ¹¹

Када је ушао, Исус проналази кућу пуну гомиле људи који плачу, кукају и праве велики метеж. Ови ожалошћени представљају гомилу унутрашњих притужби и притужби које стварају тако страшну пометњу у нашим умовима. Управо ова смртоносна сфера негативности може да угуши, и скоро да убије наше нежне наклоности, доводећи нас до онога што се осећа као тачке духовне смрти.

Али када замолимо Исуса да се приближи, као што то чини Јаир, Он укорава бучне гласове жалбе. Он каже: „Зашто правити овај метеж и плакати?“ Исус зна да иако наше најдубље наклоности могу изгледати као мртве, оне само спавају. Стога, Он каже: „Дете није мртво, него спава“ (Marka 5:39). А ако само спава, може се и пробудити. Међутим, ожалошћени се ругају Исусу због онога што им се чини као лудост. Зли духови би више волели да држе људе закључане у негативности, плачући и нарицајући због својих губитака. Ово је „свакодневна храна“ за зле духове. Ако ће доћи до васкрсења у нови живот, ако ће се дете пробудити и оживети, ожалошћени, кроз које делују зли духови, прво ће морати да буду избачени. И то је управо оно што Исус чини. Као што је написано: „Све их је ставио напоље“ (Marka 5:40). ¹²

Затим, Исус узима девојчицу за руку и каже јој: „Талита, куми“, што значи: „Девојчице, кажем ти, устани“ (Marka 5:41). Девојчица је одмах „устала и прошетала“ (Marka 5:42). То је велико чудо и величанствен тренутак, али Исус им је „строго заповедио да то нико не зна“ (Marka 5:43).

Исцељење Јаирове ћерке, дакле, представља оно што је неопходно за оживљавање духовног живота у нама. Било да се ради о повратку љубави коју смо осећали у вези, радости коју смо осећали у корисној служби или наклоности коју смо осећали када смо били близу Господа, духовно препород се увек може десити. Али, пре свега, морамо веровати. Затим, уз Исусову помоћ, ожалошћени морају бити отерани. Коначно, морамо устати, почети ходати и узети неку духовну храну. Као што Исус каже, у завршним речима ове епизоде, „Дај јој нешто да једе“ (Marka 5:43). ¹³

Повезивање Матеја и Марка

Матеј, као што смо рекли, говори о постепеном откривењу Исусовог божанства, откривењу које постепено напредује од Његовог људског рођења до спознаје да је Он Син Божији. Ово је први корак који морамо предузети ако желимо да напредујемо у свом духовном животу. Следећи корак је веровање да је Исусу дата „сва власт на небу и на земљи“ (Марко 28:18). Овде завршава Матеј и почиње Марко.

Као што смо већ напоменули, прве речи из Марка су: „Почетак јеванђеља Исуса Христа, Сина Божијег“ (Marka 1:1). Ово „јеванђеље“ је Божја Реч која садржи моћ коју Исус користи да изгони демоне, исцели духовне болести и подигне људе из духовне смрти у духовни живот. Ово је „добра вест“.

И код Матеја и код Марка, прича о излечењу Јаирове ћерке садржи већину истих детаља. Међутим, у Марку, на крају ове приче, Исус заповеда посматрачима да никоме ништа не говоре о чуду које су управо видели. Овај детаљ се не помиње у Матеју. До сада, Марко је често описивао Исуса како говори људима да „не говоре ништа“, или да „ћуте“ или „не говоре никоме“. Проглашење добре вести (причати или не рећи), што је споредна тема у Матеју, сада је главна тема у Марку.

Као што ћемо видети у следећој епизоди, веза између виђења Исуса као Сина Божијег и истеривања демона је важна. Када се мало верује у Његову моћ, Он мало може учинити за нас. А тамо где постоји велико веровање у Његову моћ, Он може учинити велике ствари у нама и кроз нас — ствари које нас квалификују да „иди и кажи“.

Фусноте: