1
A kad bi ujutru, učiniše veće svi glavari sveštenički i starešine narodne za Isusa da Ga pogube.
2
I svezavši Ga odvedoše, i predaše Ga Pontiju Pilatu, sudiji.
3
Tada videvši Juda izdajnik Njegov da Ga osudiše raskaja se, i vrati trideset srebrnika glavarima svešteničkim i starešinama
4
Govoreći: Ja sagreših što izdadoh krv pravu. A oni rekoše: Šta mi marimo za to? Ti ćeš videti.
5
I bacivši srebrnike u crkvi iziđe, i otide te se obesi.
6
A glavari sveštenički uzevši srebrnike rekoše: Ne valja ih metnuti u crkvenu haznu, jer je uzeto za krv.
7
Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje gostima.
8
Od toga se i prozva ona njiva krvna njiva i do danas.
9
Tada se izvrši šta je kazao prorok Jeremija govoreći: I uzeše trideset srebrnika, cenu cenjenoga koga su cenili sinovi Izrailjevi;
10
I dadoše ih za njivu lončarevu, kao što mi kaza Gospod.
11
A Isus stade pred sudijom, i zapita Ga sudija govoreći: Ti li si car judejski? A Isus reče mu: Ti kažeš.
12
I kad Ga tužahu glavari sveštenički i starešine, ništa ne odgovori.
13
Tada reče mi Pilat: Čuješ li šta na tebe svedoče?
14
I ne odgovori mu ni jednu reč tako da se sudija divljaše vrlo.
15
A o svakom prazniku pashe beše običaj u sudije da pusti narodu po jednog sužnja koga oni hoće.
16
A tada imahu znatnog sužnja po imenu Varava.
17
I kad se sabraše, reče im Pilat: Koga hoćete da vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanog Hrista?
18
Jer znaše da su Ga iz zavisti predali.
19
A kad seđaše u sudu, poruči mu žena njegova govoreći: Nemoj se ti ništa mešati u sud tog pravednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi.
20
A glavari sveštenički i starešine nagovoriše narod da ištu Varavu, a Isusa da pogube.
21
A sudija odgovarajući reče im: Koga hoćete od ove dvojice da vam pustim? A oni rekoše: Varavu.
22
Reče im Pilat: A šta ću činiti s Isusom prozvanim Hristom? Rekoše mu svi: Da se razapne.
23
Sudija pak reče: A kakvo je zlo učinio? A oni glasno povikaše govoreći: Da se razapne.
24
A kad vide Pilat da ništa ne pomaže nego još veća buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreći: Ja nisam kriv u krvi ovog pravednika: vi ćete videti.
25
I odgovarajući sav narod reče: Krv njegova na nas i na decu našu.
26
Tada pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da se razapne.
27
Tada vojnici sudijini uzeše Isusa u sudnicu i skupiše na Nj svu četu vojnika.
28
I svukavši Ga obukoše Mu skerletnu kabanicu.
29
I opletavši venac od trnja metnuše Mu na glavu, i dadoše Mu trsku u desnicu; i kleknuvši na kolena pred Njim rugahu Mu se govoreći: Zdravo, care judejski!
30
I pljunuvši na Nj uzeše trsku i biše Ga po glavi.
31
I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega kabanicu, i obukoše Ga u haljine Njegove, i povedoše Ga da Ga razapnu.
32
I izlazeći nađoše čoveka iz Kirine po imenu Simona i nateraše ga da Mu ponese krst.
33
I došavši na mesto koje se zove Golgota, to jest kosturnica,
34
Dadoše Mu da pije sirće pomešano sa žuči, i okusivši ne hte da pije.
35
A kad Ga razapeše, razdeliše haljine Njegove bacivši kocke;
36
I seđahu onde te Ga čuvahu.
37
I metnuše Mu više glave krivicu Njegovu napisanu: Ovo je Isus car judejski.
38
Tada raspeše s Njime dva hajduka, jednog s desne a jednog s leve strane.
39
A koji prolažahu huljahu na Nj mašući glavama svojim.
40
I govoreći: Ti koji crkvu razvaljuješ i za tri dana načinjaš pomozi sam sebi; ako si sin Božji, siđi s krsta.
41
A tako i glavari sveštenički s književnicima i starešinama podsmevajući se govorahu:
42
Drugima pomože, a sebi ne može pomoći. Ako je car Izrailjev, neka siđe sad s krsta pa ćemo ga verovati.
43
On se uzdao u Boga: neka mu pomogne sad, ako mu je po volji, jer govoraše: Ja sam sin Božji.
44
Tako isto i hajduci razapeti s Njim rugahu Mu se.
45
A od šestog sata bi tama po svoj zemlji do sata devetog.
46
A oko devetog sata povika Isus glasno govoreći: Ili! Ili! Lama savahtani? To jest: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?
47
A neki od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: Ovaj zove Iliju.
48
I odmah otrča jedan od njih te uze sunđer, i napuni octa, pa natače na trsku, te Ga pojaše.
49
A ostali govorahu: Stani da vidimo hoće li doći Ilija da mu pomogne.
50
A Isus opet povika glasno i ispusti dušu.
51
I gle, zavesa crkvena razdre se nadvoje od gornjeg kraja do donjeg; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade;
52
I grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli;
53
I izašavši iz grobova, po vaskrsenju Njegovom, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.
54
A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši da se zemlja trese i šta bi, poplašiše se vrlo govoreći: Zaista ovaj beše Sin Božji.
55
I onde behu i gledahu izdaleka mnoge žene koje su išle za Isusom iz Galileje i služile Mu.
56
Među kojima beše Marija Magdalina i Marija mati Jakovljeva i Josijina i mati sinova Zevedejevih.
57
A kad bi uveče, dođe čovek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takođe bio učenik Isusov.
58
Ovaj pristupivši k Pilatu zamoli ga za telo Isusovo. Tada Pilat zapovedi da mu dadu telo.
59
I uzevši Josif telo zavi Ga u platno čisto;
60
I metnu Ga u novi svoj grob što je bio isekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide.
61
A onde beše Marija Magdalina i druga Marija, i seđahu prema grobu.
62
Sutradan pak po petku sabraše se glavari sveštenički i fariseji kod Pilata,
63
I rekoše: Gospodaru! Mi se opomenusmo da ovaj laža kaza još za života: Posle tri dana ustaću.
64
Zato zapovedi da se utvrdi grob do trećeg dana da ne dođu kako učenici njegovi noću i da ga ne ukradu i ne kažu narodu: Usta iz mrtvih; i biće poslednja prevara gora od prve.
65
Reče im Pilat: Evo vam straže, pa idite te utvrdite kako znate.
66
A oni otišavši sa stražom utvrdiše grob, i zapečatiše kamen.
