¹⁰ A kad prođe dvadeset godina, u koje sazida Solomun ova dva doma, dom Gospodnji i dom carski,

¹¹ A Hiram, car tirski dade Solomunu drva kedrovih i drva jelovih i zlata koliko mu god volja beše, tada car Solomun dade Hiramu dvadeset gradova u zemlji galilejskoj.

¹² I dođe Hiram iz Tira da vidi gradove koje mu dade Solomun, ali ne biše mu po volji.

¹³ Pa reče: Kakvi su to gradovi što si mi ih dao, brate? I nazva ih zemlja Kavul; i osta im to ime do danas.

¹⁴ A Hiram beše poslao caru sto i dvadeset talanata zlata.

¹⁵ I tako car Solomun odredi ljude, te sazida dom Gospodnji i dom svoj i Milon, i zidove oko Jerusalima, i Asor i Megidon i Gezer.

¹⁶ Jer Faraon, car misirski, iziđe i uze Gezer, i spali ga ognjem i pobi Hananeje koji življahu u gradu, i dade ga u prćiju kćeri svojoj, ženi Solomunovoj.

¹⁷ A Solomun sazida Gezer i Vet-Oron donji.

¹⁸ I Valat i Tadmor u pustinji u zemlji,

¹⁹ I sve gradove u kojima Solomun imaše žitnice, i gradove u kojima mu behu kola, i gradove u kojima mu behu konjici, i šta god Solomunu bi volja zidati u Jerusalimu i na Livanu i u svoj zemlji carstva svog.

²⁰ I sav narod koji beše ostao od Amoreja, Heteja, Ferezeja, Jeveja i Jevuseja, koji ne behu od sinova Izrailjevih,

²¹ Sinove njihove, koji behu ostali iza njih u zemlji kojih ne mogaše sinovi Izrailjevi istrebiti, njih Solomun nagna da plaćaju danak i robuju do današnjeg dana.

²² A od sinova Izrailjevih ne učini ni jednog robom, nego behu vojnici i sluge njegove i knezovi, vojvode njegove, i zapovednici nad kolima njegovim i nad konjicima njegovim.

²³ I beše glavnih nastojnika nad poslom Solomunovim pet stotina i pedeset, koji upravljahu narodom koji rađaše posao.

²⁴ A kći Faraonova preseli se iz grada Davidovog u dom svoj, koji joj sazida. Tada sazida i Milon.

²⁵ I Solomun prinošaše tri puta na godinu žrtve paljenice i žrtve zahvalne na oltaru koji načini Gospodu, i kađaše na oltaru koji beše pred Gospodom, kad svrši dom.

²⁶ I lađe načini car Solomun u Esion-Gaveru, koji je kod Elota na bregu crvenog mora u zemlji edomskoj.

²⁷ I posla Hiram na tim lađama sluge svoje, lađare vešte moru, sa slugama Solomunovim;

²⁸ I dođoše u Ofir, i uzeše odande zlata četiri stotine i dvadeset talanata, i donesoše caru Solomunu.

¹ A carica savska ču glas o Solomunu i o imenu Gospodnjem, i dođe da ga iskuša zagonetkama.

² I dođe u Jerusalim sa silnom pratnjom, s kamilama koje nošahu mirisa i zlata vrlo mnogo i dragog kamenja; i došavši k Solomunu govori s njim o svemu što joj beše u srcu.

³ I Solomun joj odgovori na sve reči njene; ne beše od cara sakriveno ništa da joj ne bi odgovorio.

⁴ A kad carica savska vide svu mudrost Solomunovu i dom koji beše sazidao,

⁵ I jela na stolu njegovom i stanove sluga njegovih i dvorbu dvorana njegovih i odelo njihovo, i peharnike njegove i žrtve njegove paljenice koje prinošaše u domu Gospodnjem, ona dođe izvan sebe;

⁶ Pa reče caru: Istina je šta sam čula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i o mudrosti tvojoj.

⁷ Ali ne hteh verovati šta se govoraše dokle ne dođe i vidim svojim očima; a gle, ni pola mi nije kazano; tvoja mudrost i dobrota nadvišuje glas koji sam slušala.

⁸ Blago ljudima tvojim, blago slugama tvojim, koji jednako stoje pred tobom i slušaju mudrost tvoju.

⁹ Da je blagosloven Gospod Bog tvoj kome si omileo, te te posadi na presto Izrailjev; jer Gospod ljubi Izrailja uvek, i postavi te carem da sudiš i deliš pravicu.

¹⁰ Potom dade caru sto i dvadeset talanata zlata i vrlo mnogo mirisa i dragog kamenja: nikada više ne dođe toliko takvih mirisa koliko dade carica savska caru Solomunu.

¹¹ I lađe Hiramove, koje donošahu zlato iz Ofira, donesoše iz Ofira vrlo mnogo drveta almugima i dragog kamenja.

¹² I načini car od tog drveta almugima zagradu u domu Gospodnjem i u domu carskom i harfe i psaltire za pevače; nikada se više nije dovezlo takvog drveta almugima niti se videlo do današnjeg dana.

¹³ A car Solomun dade carici savskoj šta god zažele i zaiska osim onog šta joj dade sam po mogućstvu cara Solomuna. Po tom ona otide i vrati se u zemlju svoju sa slugama svojim.

¹⁴ A zlata što dohođaše Solomunu svake godine, beše šest stotina i šezdeset i šest talanata,

¹⁵ Osim onog što dohođaše od trgovaca i onih koji prodavahu mirise i od svih careva arapskih i upravitelja zemaljskih.

¹⁶ I car Solomun načini dvesta štitova od kovanog zlata, šest stotina sikala zlata dajući na jedan štit:

¹⁷ I tri stotine malih štitova od kovanog zlata, po tri mine zlata dajući na svaki štitić; i ostavi ih car u domu od šume livanske.

¹⁸ I načini car velik presto od slonove kosti, i obloži ga čistim zlatom.

¹⁹ Šest basamaka beše u prestola, i vrh okrugao beše ozad na prestolu i ručice behu s obe strane sedišta, i dva lava stajahu pokraj tih ručica.

²⁰ I dvanaest lavova stajahu na šest basamaka otud i odovud. Ne bi takav načinjen ni u kome carstvu.

²¹ I svi sudovi iz kojih pijaše car Solomun behu zlatni, i svi sudovi u domu od šume livanske behu od čistog zlata; od srebra ne beše ništa; srebro beše ništa za vremena Solomunovog.

²² Jer car imaše lađe tarsiske na moru s lađama Hiramovim: jedan put u tri godine vraćahu se lađe tarsiske donoseći zlato i srebro, slonove kosti, majmune i paune.

²³ Tako car Solomun beše veći od svih careva zemaljskih bogatstvom i mudrošću.

²⁴ I iz cele zemlje tražahu da vide Solomuna, da čuju mudrost njegovu, koju mu dade Gospod u srce.

²⁵ I donošahu mu svi dare, sudove srebrne i sudove zlatne, i haljine i oružje i mirise i konje i mazge, svake godine.

²⁶ Tako nakupi Solomun kola i konjika, i imaše hiljadu i četiri stotine kola i dvanaest hiljada konjika, koje razredi po gradovima, gde mu behu kola, i kod sebe u Jerusalimu.

²⁷ I učini car, te u Jerusalimu beše srebra kao kamenja, i kedrovih drva kao divljih smokava koje rastu po polju, tako mnogo.

²⁸ I dovođahu Solomunu konje iz Misira i svakojaki trg, jer trgovci carevi uzimahu trg različan za cenu.

²⁹ I dolažahu kola iz Misira po šest stotina sikala srebra, a konj po sto i pedeset. I tako svi carevi hetejski i carevi sirski dobijahu konje preko njih.

¹ Ali car Solomun ljubljaše mnoge žene tuđinke osim kćeri Faraonove, Moavke, Amonke, Edomke, Sidonke i Hetejke,

² Od ovih naroda za koje beše rekao Gospod sinovima Izrailjevim: Ne idite k njima i oni da ne dolaze k vama, jer će zaneti srce vaše za svojim bogovima. Za njih prionu Solomun ljubeći ih.

³ Te imaše žena carica sedam stotina, i tri stotina inoča; i žene njegove zanesoše srce njegovo.

⁴ I kad ostare Solomun, žene zanesoše srce njegovo za tuđim bogovima; i srce njegovo ne bi celo prema Gospodu Bogu njegovom kao što je bilo srce Davida, oca njegovog.

⁵ I Solomun hođaše za Astarotom, boginjom sidonskom, i za Melhomom, gadom amonskim.

⁶ I činjaše Solomun šta beše zlo pred Gospodom, i ne hođaše sasvim za Gospodom kao David, otac njegov.

⁷ Tada sagradi Solomun visinu Hemosu, gadu moavskom, na gori prema Jerusalimu, i Molohu gadu amonskom.

⁸ Tako učini svim ženama tuđinkama, te kađahu i prinošahu žrtve svojim bogovima.

⁹ A Gospod se razgnevi na Solomuna što se odvrati srce njegovo od Gospoda Boga Izrailjevog, koji mu se beše javio dva puta,

¹⁰ I beše mu zapovedio da ne ide za drugim bogovima, a on ne održa šta mu Gospod zapovedi.

¹¹ I reče Gospod Solomunu: Što se to nađe na tebi, i nisi držao zavet moj ni uredbe moje, koje sam ti zapovedio, zato ću otrgnuti od tebe carstvo i daću ga sluzi tvom.

¹² Ali za tvog veka neću to učiniti radi Davida oca tvog; nego ću ga otrgnuti iz ruke sina tvog.

¹³ Ali neću otrgnuti svo carstvo; jedno ću pleme dati sinu tvom radi Davida sluge svog i radi Jerusalima, koji izabrah.

¹⁴ I podiže Gospod protivnika Solomunu, Adada Idumejca, koji beše od carskog roda u Idumeji.

¹⁵ Jer kad David beše u Idumeji i Joav vojvoda dođe da pokopa pobijene, pobi sve muškinje u Idumeji.

¹⁶ Jer Joav osta onde šest meseci sa svim Izrailjem dokle ne pobi sve muškinje u Idumeji.

¹⁷ Tada uteče Adad s nekoliko Idumejaca, sluga oca svog, i otide u Misir; a Adad beše tada dete.

¹⁸ I otišavši iz Madijana dođoše u Faran; i uzevši sa sobom ljudi iz Farana dođoše u Misir k Faraonu, caru misirskom, koji mu dade kuću i odredi mu hranu, i dade mu i zemlje.

¹⁹ I Adad nađe veliku milost u Faraona, te ga oženi sestrom žene svoje, sestrom carice Tahpenese.

²⁰ I sestra Tahpenesina rodi mu sina Genuvata, kog othrani Tahpenesa na dvoru Faraonovom, i beše Genuvat na dvoru Faraonovom među sinovima Faraonovim.

²¹ A kad Adad ču u Misiru da je David počinuo kod otaca svojih i da je umro Joav vojvoda, reče Adad Faraonu: Pusti me da idem u svoju zemlju.

²² A Faraon mu reče: A šta ti je malo kod mene, te hoćeš da ideš u svoju zemlju? A on reče: Ništa; ali me pusti.

²³ Podiže mu Bog još jednog protivnika, Rezona sina Elijadinog, koji beše pobegao od gospodara svog Adad-Ezera, cara sovskog.

²⁴ I skupivši k sebi ljude posta starešina od čete kad ih David ubi; potom otišavši u Damask ostaše onde i ovladaše Damaskom.

²⁵ I beše protivnik Izrailjev svega veka Solomunovog, i to osim zla koje činjaše Adad; i mržaše na Izrailja carujući u Siriji.