¹ U to vreme razbole se Avija, sin Jerovoamov.

² I Jerovoam reče ženi svojoj: Ustani i preobuci se da te ne poznadu da si žena Jerovoamova; pa idi u Silom. Eto, onde je Ahija prorok, koji mi je kazao da ću biti car nad ovim narodom.

³ I ponesi deset hlebova i kolača i žban meda, pa otidi k njemu; on će ti kazati šta će biti od deteta.

⁴ I učini tako žena Jerovoamova, i ustavši otide u Silom i uđe u kuću Ahijinu. Ahija, pak, ne mogaše videti, jer mu oči behu potamnele od starosti.

⁵ Ali Gospod reče Ahiji: Eto ide žena Jerovoamova da te pita za sina svog, jer je bolestan; ti joj kaži to i to; a kad ona dođe učiniće se da je druga.

⁶ I Ahija čuvši šuštanje nogu njenih kad uđe na vrata, reče: Hodi, ženo Jerovoamova; što se činiš da si druga? Ja sam poslan k tebi da ti zlo kažem.

⁷ Idi, reci Jerovoamu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Što sam te podigao između naroda i postavio te vođom narodu svom Izrailju,

⁸ I otrvši carstvo od doma Davidovog dadoh tebi, a ti ne bi kao sluga moj David, koji je držao zapovesti moje i hodio za mnom svim srcem svojim čineći samo što je pravo preda mnom;

⁹ Nego si radio gore od svih koji biše pre tebe, i otišao si i načinio sebi druge bogove i likove livene da bi me dražio, pa si me bacio na leđa svoja;

¹⁰ Zato, evo, ja ću pustiti zlo na dom Jerovoamov, i istrebiću Jerovoamu i ono što mokri uza zid, i uhvaćenog i ostavljenog u Izrailju, i dom ću Jerovoamov omesti kao što se mete da ga ne ostane ništa.

¹¹ Ko Jerovoamov pogine u gradu, izješće ga psi, a ko pogine u polju, izješće ga ptice nebeske; jer Gospod reče.

¹² A ti ustani, idi kući svojoj; i kad stupiš nogama svojim u grad, odmah će umreti dete.

¹³ I sav će Izrailj plakati za njim, i pogrepšće ga; jer će on sam od doma Jerovoamovog doći u grob, jer se na njemu samom u domu Jerovoamovom nađe nešto dobra pred Gospodom Bogom Izrailjevim.

¹⁴ A Gospod će podignuti sebi cara nad Izrailjem, koji će istrebiti dom Jerovoamov u onaj dan; da, šta? Sad već.

¹⁵ I udariće Gospod Izrailja da će se zaljuljati kao što se ljulja trska u vodi, i iščupaće Izrailja iz ove dobre zemlje, koji je dao ocima njihovim, i razasuće ih daleko preko reke zato što načiniše sebi lugove gneveći Gospoda.

¹⁶ I napustiće Izrailja za grehe Jerovoamove, kojima je grešio i na greh naveo Izrailja.

¹⁷ Tada usta žena Jerovoamova i otide i dođe u Tersu; i kad stupi na prag kućni umre dete.

¹⁸ I pogreboše ga i sav Izrailj plaka za njim po reči Gospodnjoj, koju reče preko sluge svog Ahije proroka.

¹⁹ A ostala dela Jerovoamova, kako je vojevao i kako je carovao, eno zapisana su u dnevniku careva Izrailjevih.

²⁰ A carova Jerovoam dvadeset i dve godine; i počinu kod otaca svojih, a Nadav, sin njegov zacari se na njegovo mesto.

²¹ A Rovoam, sin Solomunov, carovaše nad Judom; beše Rovoamu četrdeset i jedna godina kad poče carovati, i carova sedamnaest u Jerusalimu gradu, koji izabra Gospod između svih plemena Izrailjevih da onde namesti ime svoje. Materi njegovoj beše ime Nama Amonka.

²² I Juda činjaše što je zlo pred Gospodom; i gresima svojim kojim grešahu dražiše Ga većma nego oci njihovi svim što činiše.

²³ Jer i oni načiniše sebi visine i stupove i lugove na svakom visokom humu i pod svakim zelenim drvetom.

²⁴ A beše i adžuvana u zemlji, i činjahu sve gadove naroda koje beše isterao Gospod ispred sinova Izrailjevih.

²⁵ A pete godine carovanja Rovoamovog dođe Sisak, car misirski, na Jerusalim.

²⁶ I uze blago iz doma Gospodnjeg i blago iz doma carevog, sve to uze; i uze sve štitove zlatne koje je načinio Solomun.

²⁷ I na njihovo mesto načini car Rovoam štitove od bronze, i predade ih starešinama nad stražarima, koji čuvahu vrata doma carevog.

²⁸ I kad car iđaše u dom Gospodnji, nošahu ih stražari, a posle ih opet ostavljahu u riznicu svoju.

²⁹ A ostala dela Rovoamova, i sve što je činio, nije li zapisano u dnevniku careva Judinih?

³⁰ A beše rat između Rovoama i Jerovoama jednako.

³¹ I počinu Rovoam kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davidovom, A ime materi njegovoj beše Nama Amonka. A na mesto njegovo zacari se Avijam, sin njegov.

¹ A osamnaeste godine carovanja Jerovoama, sina Navatovog, zacari se Avijam nad Judom.

² I carova tri godine u Jerusalimu. A materi mu beše ime Maha, kći Avesalomova.

³ On hođaše u svim gresima oca svog, koje je činio pred njim, i ne beše srce njegovo celo prema Gospodu Bogu njegovom kao srce Davida, oca njegovog.

⁴ Ali radi Davida dade mu Gospod Bog njegov videlo u Jerusalimu podigavši sina njegovog nakon njega i utvrdivši Jerusalim;

⁵ Jer je David činio što je pravo pred Gospodom niti je odstupio od svega što mu je zapovedio svega veka svog osim stvari s Urijom Hetejinom.

⁶ A rat beše između Rovoama i Jerovoama do njegovog veka.

⁷ A ostala dela Avijamova i sve što je činio nije li zapisano u dnevniku careva Judinih? A beše rat između Avijama i Jerovoama.

⁸ I Avijam počinu kod otaca svojih, i pogreboše ga u gradu Davidovom, a na njegovo mesto zacari se Asa, sin njegov.

⁹ Godine dvadesete carovanja Jerovoama nad Izrailjem, zacari se Asa nad Judom.

¹⁰ Četrdeset i jednu godinu carova u Jerusalimu. A materi mu beše ime Maha, kći Avesalomova.

¹¹ I tvoraše Asa što je pravo pred Gospodom kao David otac mu.

¹² Jer istrebi adžuvane iz zemlje i ukinu sve gadne bogove koje behu načinili oci njegovi.

¹³ I mater svoju Mahu svrže s vlasti, jer ona načini idola u lugu; i Asa izlomi idola i sažeže na potoku Kedronu.

¹⁴ Ali visine ne biše oborene; ali srce Asino beše celo prema Gospodu svega veka njegovog.

¹⁵ I unese u dom Gospodnji šta beše posvetio otac njegov i šta on posveti, srebro i zlato i sudove.

¹⁶ I beše rat između Ase i Vase, cara Izrailjevog, svega veka njihovog.

¹⁷ Jer Vasa, car Izrailjev iziđe na Judu i stade zidati Ramu da ne da nikome otići k Asi, caru Judinom, ni od njega doći.

¹⁸ Ali Asa uzevši sve srebro i zlato što beše ostalo u riznici Gospodnjoj i u riznici doma carevog dade ga slugama svojim, i posla ih car Asa Ven-Adadu sinu Tavrimona sina Esionovog, caru sirskom, koji stanovaše u Damasku, i poruči:

¹⁹ Vera je između mene i tebe, između oca tvog i oca mog; evo šaljem ti dar, srebro i zlato; hajde, pokvari veru koju imaš sa Vasom carem Izrailjevim, eda bi otišao od mene.

²⁰ I posluša Ven-Adad cara Asu, i posla vojvode svoje na gradove Izrailjeve i pokori Ijon i Dan i Avel Vetmahu i sav Hinerot i svu zemlju Neftalimovu.

²¹ A kad Vasa to ču, presta zidati Ramu, i vrati se u Tersu.

²² Tada car Asa sazva sav narod Judin, nikoga ne izuzimajući; te odnesoše kamenje iz Rame i drva, čim zidaše Vasa, i od njega sazida car Asa Gevu Venijaminovu i Mispu.

²³ A ostala sva dela Asina i sva junaštva njegova, i šta je god činio i koje je gradove sagradio, nije li sve zapisano u dnevniku careva Judinih? Ali u starosti svojoj bolovaše od nogu.

²⁴ I Asa počinu kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davida, oca svog. A na njegovo mesto zacari se Josafat, sin njegov.

²⁵ A Nadav, sin Jerovoamov, poče carovati nad Izrailjem druge godine carovanja Asinog nad Judom; i carova nad Izrailjem dve godine.

²⁶ I činjaše što je zlo pred Gospodom hodeći putem oca svog i u grehu njegovom, kojim navede na greh Izrailja.

²⁷ I podiže na nj bunu Vasa, sin Ahijin od doma Isaharovog i ubi ga Vasa kod Givetona, koji beše filistejski, kad Nadav i sav Izrailj behu opkolili Giveton.

²⁸ I tako ga ubi Vasa treće godine carovanja Asinog nad Judom, i zacari se na njegovo mesto.

²⁹ A kad se zacari, pobi sav dom Jerovoamov, i ne ostavi ni jedne dušu od roda Jerovoamovog dokle sve ne istrebi po reči Gospodnjoj, koju reče preko sluge svog Ahije Silomljanina.

³⁰ Za grehe Jerovoamove, kojima je grešio i kojima je na greh naveo Izrailja, i za draženje kojim je dražio Gospoda Boga Izrailjevog.

³¹ A ostala dela Nadavova i sve što je činio, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?

³² I beše rat između Ase i Vase cara Izrailjevog svega veka njihovog.

³³ Treće godine carovanja Asinog nad Judom zacari se Vasa, sin Ahijin nad svim Izrailjem u Tersi, i carova dvadeset i četiri godine.

³⁴ I činjaše što je zlo pred Gospodom hodeći putem Jerovoamovim i u grehu njegovom, kojim navede na greh Izrailja.

¹ I dođe reč Gospodnja Juju, sinu Ananijevom za Vasu govoreći:

² Što te podigoh iz praha i postavih vođom narodu svom Izrailju, a ti ideš putem Jerovoamovim i navodiš na greh narod moj Izrailja da me gnevi gresima svojim,

³ Evo, ja ću zatrti nasleđe Vasino i nasleđe doma njegovog, i učiniću s domom tvojim kao s domom Jerovoama, sina Navatovog.

⁴ Ko Vasin pogine u gradu, izješće ga psi, a ko pogine u polju, izješće ga ptice nebeske.

⁵ A ostala dela Vasina i šta je činio, i junaštvo njegovo, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?

⁶ I počinu Vasa kod otaca svojih, i bi pogreben u Tersi; a na njegovo mesto zacari se Ila, sin njegov.

⁷ I tako preko proroka Juja, sina Ananijevog dođe reč Gospodnja protiv Vase i doma njegovog za sve zlo što učini pred Gospodom gneveći Ga delima svojih ruku, te bi kao dom Jerovoamov, i zato što ga pobi.

⁸ Dvadeset šeste godine carovanja Asinog nad Judom zacari se Ila, sin Vasin nad Izrailjem, i carova dve godine u Tersi.

⁹ A sluga njegov Zimrije, starešina nad polovinom kola, diže bunu na Ilu, kad pijaše u Tersi i opi se u kući Arse, koji upravljaše domom njegovim u Tersi.

¹⁰ I dođe Zimrije i ubi ga i pogubi ga dvadeset osme godine carovanja Asinog nad Judom, i zacari se na njegovo mesto.

¹¹ A čim se zacari i sede na presto svoj, pobi sav dom Vasin, ne ostavi mu ni što uza zid mokri, i rodbinu njegovu i prijatelje njegove.

¹² Tako Zimrije zatre sav dom Vasin po reči Gospodnjoj koju reče za Vasu preko Juja proroka,

¹³ Za sve grehe Vasine i za grehe Ile, sina njegovog, kojima grešiše i kojima na greh navodiše Izrailja gneveći Gospoda Boga Izrailjevog taštinama svojim.

¹⁴ A ostala dela Ilina i sve što je činio, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?

¹⁵ Godine dvadeset sedme carovanja Asinog nad Judom zacari se Zimrije, i carova sedam dana u Tersi; a narod tada stajaše u logoru kod Givetona, koji beše filistejski.

¹⁶ I narod što beše u logoru kad ču da je Zimrije digao bunu i cara ubio, isti dan sav Izrailj u logoru postavi carem nad Izrailjem Amrija vojvodu.

¹⁷ I Amrije i sav Izrailj s njim otidoše od Givetona i opkoliše Tersu.

¹⁸ A Zimrije kad vide gde osvojiše grad, otide u dvor carski, i zapali nad sobom dvor carski, te pogibe,

¹⁹ Za grehe svoje kojima je grešio čineći što je zlo pred Gospodom, hodeći putem Jerovoamovim i u grehu njegovom, kojim je grešio navodeći na greh Izrailja.

²⁰ A ostala dela Zimrijeva i buna koju podiže, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?

²¹ Tada se razdeli narod Izrailjev na dvoje: Polovina naroda prista za Tivnijom, sinom Ginatovim da ga učini carem, a druga polovina prista za Amrijem.

²² Ali narod koji prista za Amrijem bi jači od naroda koji prista za Tivnijom sinom Gonatovim. I umre Tivnija, a carova Amrije.

²³ Trideset prve godine carovanja Asinog nad Judom poče carovati Amrije nad Izrailjem, i carova dvanaest godina; u Tersi carova šest godina.

²⁴ I kupi goru samarijsku od Semera za dva talanta srebra, i sagradi grad na gori, i nazva grad koji sagradi Samarija po imenu Semera gospodara od gore.

²⁵ A Amrije činjaše što je zlo pred Gospodom, i gore činjaše od svih koji behu pre njega.

²⁶ Jer hođaše svim putevima Jerovoama sina Navatovog i u grehu njegovom, kojim je naveo na greh Izrailja gneveći Gospoda Boga Izrailjevog taštinama svojim.

²⁷ A ostala dela Amrijeva i sve što je činio, i junaštva koja je činio, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?

²⁸ I počinu Amrije kod otaca svojih, i bi pogreben u Samariji; a na njegovo se mesto zacari Ahav sin njegov.

²⁹ I Ahav, sin Amrijev, poče carovati nad Izrailjem trideset osme godine carovanja Asinog nad Judom, i carova Ahav sin Amrijev nad Izrailjem u Samariji dvadeset i dve godine.

³⁰ I činjaše Ahav, sin Amrijev, što je zlo pred Gospodom, više od svih koji behu pre njega.

³¹ I malo mu beše što hođaše u gresima Jerovoama, sina Navatovog, nego se još oženi Jezaveljom, kćerju Etvala cara sidonskog, i otide, te služaše Valu i klanjaše mu se.

³² I načini oltar Valu u domu Valovom koji sazida u Samariji.

³³ I načini Ahav gaj, i učini Ahav više od svih careva Izrailjevih koji behu pre njega, da bi razgnevio Gospoda Boga Izrailjevog.

³⁴ Za njegovog vremena Hil Vetiljanin sazida Jerihon. Na Avironu prvencu svom osnova ga, a na Seguvu mezimcu svom metnu mu vrata po reči Gospodnjoj, koju reče preko Isusa sina Navinog.

¹ Tada reče Ahavu Ilija Tesvićanin, jedan od naseljenika galadskih: Tako da je živ Gospod Bog Izrailjev, pred kojim stojim, ovih godina neće biti rose ni dažda dokle ja ne kažem.

² Potom dođe njemu reč Gospodnja govoreći:

³ Idi odavde, i obrati se na istok, i sakrij se kod potoka Horata prema Jordanu.

⁴ I iz onog potoka pij, a gavranima sam zapovedio da te hrane onde.

⁵ I on otide i učini po reči Gospodnjoj, i otišavši stani se kod potoka Horata, koji je prema Jordanu.

⁶ I onde mu gavrani donošahu hleba i mesa jutrom i večerom, a iz potoka pijaše.

⁷ Ali posle godinu dana presahnu potok, jer ne beše dažda u zemlji.

⁸ Tada dođe njemu reč Gospodnja govoreći:

⁹ Ustani, idi u Sareptu sidonsku, i sedi onde; evo zapovedio sam onde ženi udovici da te hrani.

¹⁰ I ustavši otide u Sareptu; i kad dođe na vrata gradska, gle, žena udovica kupljaše onde drva; i on je dozva i reče joj: Donesi mi malo vode u sudu da se napijem.

¹¹ I ona pođe da donese; a on je viknu i reče: Donesi mi i hleba malo.

¹² A ona reče: Tako da je živ Gospod Bog tvoj, nemam pečenog hleba do grst brašna u zdeli i malo ulja u krčagu; i eto kupim drvaca da otidem i zgotovim sebi i sinu svom, da pojedemo, pa onda da umremo.

¹³ A Ilija reče joj: Ne boj se, idi, zgotovi kako si rekla; ali umesi prvo meni jedan kolačićod toga, i donesi mi, pa posle gotovi sebi i sinu svom.

¹⁴ Jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Brašno se iz zdele neće potrošiti niti će ulja u krčagu nestati dokle ne pusti Gospod dažda na zemlju.

¹⁵ I ona otide i učini kako reče Ilija; i jede i ona i on i dom njen godinu dana;

¹⁶ Brašno se iz zdele ne potroši niti ulja u krčagu nesta po reči Gospodnjoj, koju reče preko Ilije.

¹⁷ A posle toga razbole se sin ženi domaćici, i bolest njegova bi vrlo teška, tako da izdahnu.

¹⁸ I ona reče Iliji: Šta je tebi do mene, čoveče Božji? Jesi li došao k meni da spomeneš bezakonje moje i da mi umoriš sina?

¹⁹ A on joj reče: Daj mi sina svog. I uzevši ga iz naručja njenog odnese ga u gornju klet, gde on seđaše, i položi ga na postelju svoju.

²⁰ Tada zavapi ka Gospodu i reče: Gospode Bože moj, zar si i ovu udovicu kod koje sam gost tako ucvelio umorivši joj sina?

²¹ I pruživši se nad detetom tri puta zavapi ka Gospodu govoreći: Gospode Bože moj, neka se povrati u dete duša njegova.

²² I Gospod usliši glas Ilijin, te se povrati u dete duša njegova, i ožive.

²³ A Ilija uzevši dete snese ga iz gornje kleti u kuću, i dade ga materi njegovoj, i reče Ilija: Vidi, živ je tvoj sin.

²⁴ A žena reče Iliji: Sada znam da si čovek Božji i da je reč Gospodnja u tvojim ustima istina.