¹ U vreme Asvirovo, a taj Asvir carovaše od Indije do Etiopije u sto i dvadeset i sedam zemalja,

² U to vreme, kad seđaše car Asvir na prestolu carstva svog u Susanu carskom gradu,

³ Treće godine carovanja svog učini gozbu svim knezovima svojim i slugama svojim, te beše kod njega sila persijska i midska, vlastelji i upravitelji zemaljski;

⁴ I on pokazivaše bogatstvo i slavu carstva svog i diku i krasotu veličine svoje mnogo dana, sto i osamdeset dana.

⁵ I posle tih dana učini car svemu narodu što ga beše u Susanu carskom gradu od malog do velikog gozbu za sedam dana u tremu u vrtu od carskog dvora.

⁶ Zavesi beli, zeleni i ljubičasti behu obešeni vrpcama belim, lanenim i skerletnim o biočuzima srebrnim na stupovima mramornim; odri behu zlatni i srebrni po podu od zelenog, belog, žutog i crvenog mramora.

⁷ A piće davahu u sudovima zlatnim, i to u sudovima drugim i drugim, a vina carskog beše izobila, kako može biti u cara.

⁸ I pićem niko ne navaljivaše po naredbi, jer car beše zapovedio svim pristavima doma svog da čine kako ko hoće.

⁹ I carica Astina učini gozbu ženama u carskom dvoru cara Asvira.

¹⁰ Sedmi dan kad se car razveseli od vina reče Meumanu, Visati, Arvoni, Vikti, Avakti, Zetaru i Harkasu, sedmorici dvorana koji dvorahu pred carem Asvirom,

¹¹ Da dovedu caricu Astinu pred cara pod carskim vencem, da pokaže narodima i knezovima lepotu njenu, jer beše lepa.

¹² Ali carica Astina ne hte doći na reč carevu, koju joj poruči po dvoranima; zato se car vrlo razgnevi i gnev se njegov raspali u njemu.

¹³ I reče car mudracima koji razumevahu vremena (jer tako car iznošaše stvari pred sve koji razumevahu zakon i pravdu,

¹⁴ A najbliži do njega behu Karsena, Setar, Admata, Tarsis, Meres, Marsena i Memukan, sedam knezova persijskih i midskih, koji gledahu lice carevo i seđahu na prvim mestima u carstvu):

¹⁵ Šta treba po zakonu činiti s caricom Astinom što nije učinila šta je zapovedio car Asvir preko dvorana?

¹⁶ Tada reče Memukan pred carem i knezovima: Nije samo caru skrivila carica Astina nego i svim knezovima i svim narodima po svim zemljama cara Asvira.

¹⁷ Jer će se delo caričino razići među sve žene, pa će prezirati muževe svoje govoreći: Car Asvir zapovedi da dovedu preda nj caricu Astinu, a ona ne dođe.

¹⁸ I od danas će kneginje persijske i midske koje čuju šta je učinila carica tako govoriti svim knezovima carevim; te će biti mnogo prkosa i svađe.

¹⁹ Ako je ugodno caru, da iziđe carska zapovest od njega i da se upiše među zakone persijske i midske da je nepromenljivo, da Astina ne izlazi više pred cara Asvira i da će car dati njeno carstvo drugoj, boljoj od nje.

²⁰ I kad se zapovest careva koju učini čuje po carstvu njegovom svemu kolikom, sve će žene poštovati svoje muževe, od velikog do malog.

²¹ I ovo bi po volji caru i knezovima, i učini car kako reče Memukan.

²² I razasla knjige po svim zemljama carskim, u svaku zemlju njenim pismom i svakom narodu njegovim jezikom, da bi svaki muž bio gospodar u svojoj kući; i bi proglašeno jezikom svakog naroda.

¹ Posle toga, kad se utiša gnev cara Asvira, on se opomenu Astine i šta je učinila i šta je naređeno za nju.

² I rekoše momci carevi, sluge njegove: Da potraže caru mladih devojaka lepih;

³ I neka odredi car pristave po svim zemljama carstva svog da skupe sve devojke mlade i lepe u Susan grad carski u ženski dvor pod ruku Igaja dvoranina carevog, čuvara ženskog, i neka im se daju potrebe za lepotu.

⁴ Pa koja devojka bude po volji caru, neka bude carica na Astinino mesto. I to bi po volji caru, i učini tako.

⁵ Beše u Susanu, carskom gradu Judejac po imenu Mardohej, sin Jaira sina Simeja sina Kisovog, od plemena Venijaminovog,

⁶ Koji bi odveden u ropstvo iz Jerusalima s robljem koje bi odvedeno u ropstvo s Jehonijom carem Judinim, kog zarobi Navuhodonosor, car vavilonski.

⁷ On odgajaše Adasu, a to je Jestira, kći strica njegovog, jer ne imaše oca ni matere; a devojka beše lepog stasa i krasnog lica, i po smrti oca joj i matere uze je Mardohej za kćer.

⁸ I kad se razglasi reč careva i zapovest, i mnogo se devojaka skupi u Susan grad carski pod ruku Igajevu, bi i Jestira dovedena u dvor carev, pod ruku Igaja čuvara ženskog.

⁹ I devojka mu omile i nađe milost u njega, te joj odmah dade potrebe za lepotu i deo njen, i sedam pristalih devojaka iz carskog doma, i namesti je s njenim devojkama na najlepše mesto u ženskom domu.

¹⁰ Jestira ne kaza narod svoj ni rod svoj, jer joj Mardohej beše zabranio da ne kazuje.

¹¹ A Mardohej hodaše svaki dan ispred trema od ženskog doma da bi doznao kako je Jestira i šta će biti od nje.

¹² A kad bi došao red na koju devojku da uđe k caru Asviru, pošto bi joj se činilo po ženskom zakonu dvanaest meseca (jer toliko vremena trebaše da se ulepšavaju, šest meseca uljem od smirne, a šest meseca mirisima i drugim stvarima za lepotu žensku),

¹³ Tada bi devojka išla k caru, i šta bi god rekla dalo bi joj se da s tim ide iz ženske kuće u dom carev.

¹⁴ Uveče bi ušla, a ujutru bi se vratila u drugu kuću žensku pod ruku Sazgaza dvoranina carevog, čuvara inočkog; više ne bi išla k caru, većako bi je hteo car, te bi bila pozvana po imenu.

¹⁵ I tako, kad dođe red na Jestiru, kćer Avihaila strica Mardohejevog, koju beše uzeo za kćer, da uđe k caru, ona ne zaiska ništa nego šta reče Igaj dvoranin carev, čuvar ženski; i Jestira nalažaše milost u svakog ko je viđaše.

¹⁶ Tako bi Jestira odvedena k caru Asviru u carski dvor njegov desetog meseca, koje je mesec Tevet, sedme godine carovanja njegovog.

¹⁷ I caru omile Jestira mimo sve druge žene, i pridobi milost i ljubav njegovu mimo sve devojke, te joj metnu carski venac na glavu i učini je caricom na mesto Astinino.

¹⁸ I učini car veliku gozbu svim knezovima svojim i slugama svojim radi Jestire, i pokloni zemljama olakšice, i razdade darove kako car može.

¹⁹ A kad se drugom skupljahu devojke, Mardohej seđaše na vratima carevim.

²⁰ A Jestira ne kaza svoj rod ni narod, kao što joj beše zapovedio Mardohej, i Jestira činjaše šta joj Mardohej govoraše, kao kad se odgajaše kod njega.

²¹ U te dane, kad Mardohej seđaše na vratima carevim, rasrdiše se Vihtan i Tares, dva dvoranina careva između onih koji stražahu na pragu, i gledahu da dignu ruke na cara Asvira.

²² A to dozna Mardohej i javi carici Jestiri, a Jestira kaza caru u ime Mardohejevo.

²³ I kad se stvar izvide i nađe, biše obešena ona obojica na drvo, i to se zapisa u knjigu dnevnika pred carem.

¹ Posle toga, podiže car Asvir Amana, sina Amedatinog, Agageja, i uzvisi ga, i namesti mu presto više svih knezova što behu kod njega.

² I sve sluge careve što behu na vratima carevim klanjahu se i padahu pred Amanom, jer tako beše car zapovedio za nj. Ali Mardohej ne klanjaše se niti padaše.

³ I sluge careve što behu na vratima carevim govorahu Mardoheju: Zašto prestupaš zapovest carevu?

⁴ I pošto mu od dana na dan govoraše, a on ne posluša, javiše Amanu da vide hoće li ostati reči Mardohejeve, jer im beše kazao da je Judejac.

⁵ A kad vide Aman da se Mardohej ne klanja niti pada pred njim, napuni se gneva Aman.

⁶ Ali mišljaše da nije vredno da digne ruku na Mardoheja samog, jer mu kazaše kog naroda beše Mardohej, nego gledaše da istrebi sve Judejce što behu po svemu carstvu Asvirovom, narod Mardohejev.

⁷ Prvog meseca, a to je mesec Nisan, godine dvanaeste carovanja Asvirovog, bacaše Fur, to jest žreb, pred Amanom, od dana do dana i od meseca do meseca, do dvanaestog meseca, a to je mesec Adar.

⁸ I Aman reče caru Asviru: Ima narod rasejan i rasut po narodima po svim zemljama carstva tvog, kog su zakoni drugačiji od zakona svih naroda, i ne izvršuje zakona carevih, pa nije probitačno caru da ih ostavi.

⁹ Ako je caru ugodno, da se piše da se istrebe; i ja ću izmeriti deset hiljada talanata srebra u ruke pristavima da donesu u carevu riznicu.

¹⁰ Tada car snimi prsten s ruke svoje i dade ga Amanu sinu Amedatinom Agageju neprijatelju judejskom.

¹¹ I reče Amanu: To srebro neka tebi, a od naroda čini šta ti je drago.

¹² Zato dozvaše pisare careve prvog meseca trinaestog dana, i napisa se sve kako zapovedi Aman, namesnicima carevim i vojvodama u svakoj zemlji i knezovima svakog naroda, svakoj zemlji pismom njenim i svakom narodu jezikom njegovim, u ime cara Asvira napisa se i prstenom carevim zapečati se.

¹³ I razaslaše se knjige po glasnicima u sve zemlje careve da potru, pobiju i istrebe sve Judejce, staro i mlado, decu i žene u jedan dan, trinaestog dana dvanaestog meseca, koje je mesec Adar, i da razgrabe imanje njihovo.

¹⁴ U knjigama se govoraše da se oglasi zapovest po svim zemljama i da se objavi svim narodima da budu gotovi za onaj dan.

¹⁵ Glasnici otidoše brzo po zapovesti carevoj, i zapovest bi oglašena u Susanu, carskom gradu. A car i Aman seđahu i pijahu, a grad se Susan smete.

¹ A Mardohej doznav sve šta bi, razdre haljine svoje i obuče se u kostret i posu se pepelom i pođe po gradu vičući iza glasa gorko.

² I dođe do pred vrata careva, jer ne beše slobodno ući na vrata careva u kostreti.

³ I u svim zemljama, u koje god mesto dođe reč careva i zapovest njegova, bi velika žalost među Jevrejima i post i plač i jauk, i mnogi u kostreti i pepelu ležahu.

⁴ I dođoše devojke Jestirine i dvorani njeni, i javiše joj: i carica se ožalosti veoma, i posla haljine da preobuku Mardoheja i da skinu s njega kostret; ali on ne primi.

⁵ Tada dozva Jestira Ataha, dvoranina carevog, kog joj beše dao da joj služi, i zapovedi mu za Mardoheja da razbere šta mu je i zašto.

⁶ I otide Atah k Mardoheju na ulicu gradsku koja beše pred vratima carevim.

⁷ I Mardohej mu kaza sve što mu se dogodilo i za srebro što je obrekao Aman dati u carevu riznicu za Judejce da ih istrebi;

⁸ I prepis od zapovesti koja bi proglašena u Susanu da se istrebe, dade mu da je pokaže Jestiri i javi, i da joj naruči da otide k caru i da ga umilostivi i da ga moli za svoj narod.

⁹ I vrativši se Atah kaza Jestiri reči Mardohejeve.

¹⁰ A Jestira reče Atahu i zapovedi mu da kaže Mardoheju:

¹¹ Znaju sve sluge careve i narod po zemljama carevim da ko bi god, čovek ili žena, ušao k caru unutra u dvor ne budući pozvan, jedan je zakon za nj, da se pogubi, osim kome bi car pružio zlatnu palicu, taj ostaje živ; a ja nisam zvana da uđem k caru, ovo je trideset dana.

¹² I kazane biše Mardoheju reči Jestirine.

¹³ A Mardohej opet poruči Jestiri: Nemoj misliti da ćeš se mimo sve Judejce izbaviti u domu carevom.

¹⁴ Jer ako ti zaćutiš sada, doći će pomoći izbavljenje Judejcima s druge strane, a ti i dom oca tvog poginućete; i ko zna nisi li za ovako vreme došla do carstva.

¹⁵ Tada reče Jestira da odgovore Mardoheju:

¹⁶ Idi, skupi sve Judejce što se nalaze u Susanu, i postite za me, i ne jedite ni pijte za tri dana ni danju ni noću; i ja ću sa svojim devojkama postiti takođe, pa ću onda otići k caru, ako i nije po zakonu, i ako poginem, neka poginem.

¹⁷ Tada otide Mardohej i učini sve kako mu zapovedi Jestira.