¹ Još govori Elijuj i reče:

² Potrpi me malo, i pokazaću ti, jer još ima šta bih govorio za Boga.

³ Počeću izdaleka besedu svoju, i pokazaću da je Tvorac moj pravedan.

⁴ Doista, neće biti lažne reči moje, kod tebe je koji pravo misli.

⁵ Gle, Bog je silan, ali nikoga ne odbacuje, silan je snagom srčanom.

⁶ Ne da živeti bezbožniku, a nevoljnicima čini pravdu.

⁷ Ne odvraća od pravednika očiju svojih, nego još s carevima na presto posađuje ih na vek, te se uzvišuju.

⁸ Ako li su okovani u puta i svezani užima nevoljničkim,

⁹ Tada im napominje dela njihova i bezakonja njihova kako su silna.

¹⁰ I otvara Mu uho da bi se popravili, i govori im da se vrate od bezakonja.

¹¹ Ako poslušaju i stanu im služiti, dovršuju dane svoje u dobru i godine svoje u radosti.

¹² Ako li ne poslušaju, ginu od mača i umiru s bezumlja.

¹³ A koji su licemernog srca, navlače gnev i ne viču kad ih poveže;

¹⁴ Umire u mladosti duša njihova i život njihov među kurvama.

¹⁵ Izbavlja nevoljnika iz nevolje njegove i otvara mu uho u muci.

¹⁶ Tako bi i tebe izveo iz teskobe na prostrano mesto, gde ništa ne dosađuje, i mirni sto tvoj bio bi pun pretiline.

¹⁷ Ali si zaslužio sud bezbožnički; i sud i pravda snađe te.

¹⁸ Doista, gnev je na tebi; gledaj da te ne odbaci u karanju, te te veliki otkup neće izbaviti.

¹⁹ Hoće li gledati na tvoje bogatstvo? Neće ni na zlato ni na kakvu silu blaga tvog.

²⁰ Ne uzdiši za noću u koju narodi odlaze na svoje mesto.

²¹ Čuvaj se da ne pogledaš na taštinu i voliš na nju nego nevolju.

²² Gle, Bog je najviši svojom silom, ko je učitelj kao On?

²³ Ko Mu je odredio put Njegov? Ili ko će Mu reći: Činiš nepravo?

²⁴ Opominji se da veličaš dela Njegova, koja gledaju ljudi.

²⁵ Svi ljudi vide ih, svaki ih gleda iz daleka.

²⁶ Gle, Bog je velik, i ne možemo Ga poznati, broj godina Njegovih ne može se dokučiti.

²⁷ Jer On steže kaplje vodene, koje liju dažd iz oblaka Njegovih;

²⁸ Kad teku oblaci, kaplju na mnoštvo ljudsko.

²⁹ I ko bi razumeo prostor oblacima i grmljavu u šatoru njegovom?

³⁰ Kako prostire nad njim svetlost svoju, i dubine morske pokriva?

³¹ Time sudi narodima, daje hrane izobila.

³² Rukama zaklanja svetlost, i naređuje koga da srete,

³³ Javljajući prema njemu dobru volju svoju, i prema stoci i prema rodu zemaljskom.

¹ I od toga drhće srce moje, i odskače sa svog mesta.

² Slušajte dobro gromovni glas Njegov i govor što izlazi iz usta Njegovih.

³ Pod sva nebesa pušta ga, i svetlost svoju do krajeva zemaljskih.

⁴ Za njom riče grom, grmi glasom veličanstva svog, niti šta odgađa kad se čuje glas Njegov.

⁵ Divno Bog grmi glasom svojim, čini stvari velike, da ih ne možemo razumeti.

⁶ Govori snegu: Padni na zemlju; i daždu sitnom i daždu silnom.

⁷ Zapečaćava ruku svakom čoveku, da pozna sve poslenike svoje.

⁸ Tada zver ulazi u jamu, i ostaje na svojoj loži.

⁹ S juga dolazi oluja, i sa severa zima.

¹⁰ Od dihanja Božijeg postaje led, i široke vode stiskaju se.

¹¹ I da se natapa zemlja, nateruje oblak, i rasipa oblak svetlošću svojom.

¹² I on se obrće i tamo i amo po volji Njegovoj da čini sve što mu zapovedi po vasiljenoj.

¹³ Čini da se nađe ili za kar ili za zemlju ili za dobročinstvo.

¹⁴ Čuj to, Jove, stani i gledaj čudesa Božija.

¹⁵ Znaš li kako ih On uređuje i kako sija svetlošću iz oblaka svog?

¹⁶ Znaš li kako vise oblaci? Znaš li čudesa Onog koji je savršen u svakom znanju?

¹⁷ Kako ti se haljine ugreju kad umiri zemlju s juga?

¹⁸ Jesi li ti s Njim razapinjao nebesa, koja stoje tvrdo kao saliveno ogledalo?

¹⁹ Nauči nas šta ćemo Mu reći; ne možemo od tame govoriti po redu.

²⁰ Hoće li Mu ko pripovediti šta bih ja govorio? Ako li bi ko govorio, zaista, bio bih proždrt.

²¹ Ali sada ne mogu ljudi gledati u svetlost kad sjaji na nebu, pošto vetar prođe i očisti ga;

²² Sa severa dolazi kao zlato; ali je u Bogu strašnija slava.

²³ Svemogućje, ne možemo Ga stignuti; velike je sile, ali sudom i velikom pravdom nikoga ne muči.

²⁴ Zato Ga se boje ljudi: Ne može Ga videti nikakav mudrac.

¹ Tada odgovori Gospod Jovu iz vihora i reče:

² Ko je to što zamračuje savet rečima nerazumno?

³ Opaši se sada kao čovek; ja ću te pitati, a ti mi kazuj.

⁴ Gde si ti bio kad ja osnivah zemlju? Kaži, ako si razuman.

⁵ Ko joj je odredio mere? Znaš li? Ili ko je rastegao uže preko nje?

⁶ Na čem su podnožja njena uglavljena? Ili ko joj je metnuo kamen ugaoni?

⁷ Kad pevahu zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Božji klikovahu.

⁸ Ili ko je zatvorio more vratima kad kao iz utrobe iziđe?

⁹ Kad ga odeh oblakom i povih tamom;

¹⁰ Kad postavih za nj uredbu svoju i metnuh mu prevornice i vrata;

¹¹ I rekoh: Dovde ćeš dolaziti, a dalje nećeš, i tu će se ustavljati ponositi valovi tvoji.

¹² Jesi li svog veka zapovedio jutru, pokazao zori mesto njeno,

¹³ Da se uhvati zemlji za krajeve, i da se rasteraju s nje bezbožnici,

¹⁴ Da se ona promeni kao blato pečatno, a oni da stoje kao haljina,

¹⁵ Da se oduzme bezbožnicima svetlost njihova i ruka podignuta da se slomi?

¹⁶ Jesi li dolazio do dubina morskih? I po dnu propasti jesi li hodio?

¹⁷ Jesu li ti se otvorila vrata smrtna, i vrata sena smrtnog jesi li video?

¹⁸ Jesi li sagledao širinu zemaljsku? Kaži, ako znaš sve to.

¹⁹ Koji je put k stanu svetlosti? I gde je mesto tami,

²⁰ Da bi je uzeo i odveo do međe njene, i znao staze k domu njenom?

²¹ Znaš ti; jer si se onda rodio, i broj je dana tvojih velik.

²² Jesi li ulazio u riznice snežne? Ili riznice gradne jesi li video,

²³ Koje čuvam za vreme nevolje, za dan boja i rata?

²⁴ Kojim se putem deli svetlost i ustoka se razilazi po zemlji?

²⁵ Ko je razdelio jazove povodnju i put svetlici gromovnoj?

²⁶ Da bi išao dažd na zemlju gde nema nikoga, i na pustinju gde nema čoveka,

²⁷ Da napoji pusta i nerodna mesta, i učini da raste trava zelena.

²⁸ Ima li dažd oca? Ili ko je rodio kaplje rosne?

²⁹ Iz čije je utrobe izašao led, i ko je rodio slanu nebesku,

³⁰ Da se vode skrivaju i postaju kao kamen i krajevi propasti srastaju?

³¹ Možeš li svezati miline vlašićima? Ili svezu štapima razrešiti?

³² Možeš li izvesti južne zvezde na vreme? Ili kola sa zvezdama njihovim hoćeš li voditi?

³³ Znaš li red nebeski? Možeš li ti uređivati vladu njegovu na zemlji?

³⁴ Možeš li dignuti glas svoj do oblaka da bi te mnoštvo vode pokrilo?

³⁵ Možeš li pustiti munje da idu, i da ti kažu: Evo nas?

³⁶ Ko je metnuo čoveku u srce mudrost? Ili ko je dao duši razum?

³⁷ Ko će izbrojati oblake mudrošću, i mehove nebeske ko će izliti,

³⁸ Da se raskvašen prah zgusne i grude se slepe?

¹ Loviš li ti lavu lov? I lavićima trbuh puniš,

² Kad leže u pećinama i vrebaju u zaklonu svom?

³ Ko gotovi gavranu hranu njegovu kad ptići njegovi viču k Bogu i lutaju nemajući šta jesti?

⁴ Znaš li vreme kad se divokoze koze? I jesi li video kad se košute legu?

⁵ Jesi li izbrojao mesece, dokle nose? Znaš li vreme kad se legu?

⁶ Kako se savijaju, mlad svoju ispuštaju, i opraštaju se bolova?

⁷ Kako jača mlad njihova, raste po polju i otišavši ne vraća se k njima?

⁸ Ko je pustio divljeg magarca da je slobodan, i remene divljem magarcu ko je razrešio?

⁹ Kome odredih pustinju za kuću i za stan slatinu.

¹⁰ On se smeje vrevi gradskoj, i ne sluša vike nastojnikove.

¹¹ Šta nalazi u gorama, ono mu je pića, i traži svaku zelen.

¹² Bi li ti jednorog hteo služiti? Bi li noćivao za jaslama tvojim?