¹ Blago čoveku koji ne ide na veće bezbožničko, i na putu grešničkom ne stoji, i u društvu nevaljalih ljudi ne sedi,

² Nego mu je omileo zakon Gospodnji i o zakonu Njegovom misli dan i noć!

³ On je kao drvo usađeno kraj potoka, koje rod svoj donosi u svoje vreme, i kome list ne vene: šta god radi, u svemu napreduje.

⁴ Nisu takvi bezbožnici, nego su kao prah koji rasipa vetar.

⁵ Zato se neće bezbožnici održati na sudu, ni grešnici na zboru pravedničkom.

⁶ Jer Gospod zna put pravednički; a put bezbožnički propašće.

¹ Zašto se bune narodi i plemena pomišljaju zaludne stvari?

² Ustaju carevi zemaljski, i knezovi se skupljaju na Gospoda i na pomazanika Njegovog.

³ "Raskinimo sveze njihove i zbacimo sa sebe jaram njihov."

⁴ Onaj, što živi na nebesima, smeje se, Gospod im se podsmeva.

⁵ Pa im govori u gnevu svom i jarošću svojom zbunjuje ih:

⁶ "Ja sam pomazao cara svog na Sionu, na svetoj gori svojoj."

⁷ Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni: "Ti si sin moj, ja te sad rodih.

⁸ Išti u mene, i daću ti narode u nasledstvo, i krajeve zemaljske tebi u državu.

⁹ Udarićeš ih gvozdenom palicom; razbićeš ih kao lončarski sud."

¹⁰ Sad, carevi, orazumite se; naučite se sudije zemaljske!

¹¹ Služite Gospodu sa strahom, i radujte se s trepetom.

¹² Poštujte sina, da se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom; jer će se gnev Njegov brzo razgoreti. Blago svima koji se u Nj uzdaju!

¹ Gospode! Kako je mnogo neprijatelja mojih! Mnogi ustaju na me.

² Mnogi govore za dušu moju: Nema mu pomoći od Boga.

³ Ali Ti si, Gospode, štit koji me zaklanja, slava moja; Ti podižeš glavu moju.

⁴ Glasom svojim vičem ka Gospodu, i čuje me sa svete gore svoje.

⁵ Ja ležem, spavam i ustajem, jer me Gospod čuva.

⁶ Ne bojim se mnogo hiljada naroda što sa svih strana navaljuje na me.

⁷ Ustani, Gospode! Pomozi mi, Bože moj! Jer Ti udaraš po obrazu sve neprijatelje moje; razbijaš zube bezbožnicima.

⁸ Od Gospoda je spasenje; neka bude na narodu Tvom blagoslov Tvoj!

¹ Kad Te zovem čuj me, Bože, pravdo moja! U teskobi daj mi prostor; smiluj se na me i usliši molitvu moju.

² Sinovi čovečiji! Dokle će slava moja biti u sramoti? Dokle ćete ljubiti ništavilo i tražiti laži?

³ Znajte da Gospod divno čuva svetog svog; Gospod čuje kad Ga zovem.

⁴ Gneveći se ne grešite; razmislite u srcima svojim na posteljama svojim, i utolite.

⁵ Prinesite žrtvu za pravdu, i uzdajte se u Gospoda.

⁶ Mnogi govore: Ko će nam pokazati šta je dobro? Obrati k nama, Gospode, svetlo lice svoje.

⁷ A meni si dao u srce radost veću nego što je oni imaju, kad im rodi pšenica i vino.

⁸ Ja mirno ležem i spavam; jer Ti, Gospode, sam daješ mi, te sam bez straha.

¹ Čuj, Gospode, reči moje, razumi pomisli moje.

² Slušaj viku moju, care moj i Bože moj! Jer se Tebi molim, Gospode!

³ Ujutru slušaš glas moj, ujutru stojim pred Tobom, i čekam.

⁴ Jer si Ti Bog koji neće bezakonja; u Tebe nema mesta ko je zao.

⁵ Bezbožnici neće izaći pred oči Tvoje; Ti nenavidiš sve koji čine bezakonje.

⁶ Potireš lažljivce; na krvopioce i lukave mrzi Gospod.

⁷ A ja po velikoj milosti Tvojoj ulazim u dom Tvoj, i klanjam se u svetoj crkvi Tvojoj sa strahom Tvojim.