6
Nenavidim one koji poštuju propadljive idole; ja se u Gospoda uzdam.
7
Radovaću se i veseliti se o milosti Tvojoj, kad pogledaš na moju muku, poznaš tugu duše moje,
8
Ne daš me u ruku neprijatelju, postaviš noge moje na prostranom mestu.
9
Smiluj se na me, Gospode; jer me je tuga, od jada iznemože oko moje, duša moja i srce moje;
10
Iščile u žalosti život moj, i godine moje u uzdisanju; oslabi od muke krepost moja, i kosti moje sasahnuše.
11
Od mnoštva neprijatelja svojih postadoh podsmeh i susedima svojim, i strašilo znancima svojim; koji me vide na ulici beže od mene.
12
Zaboravljen sam kao mrtav, nema me u srcima; ja sam kao razbijen sud.
13
Jer slušam grdnju od mnogih, od svuda strah, kad se dogovaraju na me, misle iščupati dušu moju.
14
A ja se, Gospode, u Tebe uzdam i velim: Ti si Bog moj.
15
U Tvojoj su ruci dani moji; otmi me iz ruku neprijatelja mojih, i od onih, koji me gone.
16
Pokaži svetlo lice svoje sluzi svom; spasi me milošću svojom.
17
Gospode! Nemoj me ostaviti pod sramotom; jer Tebe prizivam. Nek se posrame bezbožnici, neka zamuknu i padnu u pakao.
18
Neka oneme usta lažljiva, koja govore na pravednika obesno, oholo i s porugom.
19
Kako je mnogo u Tebe dobra, koje čuvaš za one koji Te se boje, i koje daješ onima koji se u Te uzdaju pred sinovima čovečijim!
20
Sakrivaš ih pod krov lica svog od buna ljudskih; sklanjaš ih pod sen od svadljivih jezika.
21
Da je blagosloven Gospod, što mi pokaza divnu milost kao da me uvede u tvrd grad!
22
Ja rekoh u smetnji svojoj: Odbačen sam od očiju Tvojih; ali Ti ču molitveni glas moj kad Te prizvah.
23
Ljubite Gospoda svi sveti Njegovi; Gospod drži veru; i uvršeno vraća onima koji postupaju oholo.
24
Budite slobodni, i neka bude jako srce vaše, svi koji se u Gospoda uzdate.