¹ Dugo čekah Gospoda, i saže se k meni, i ču viku moju.

² Izvadi me iz jame, koja buči, i iz gliba, i postavi na kamen noge moje, i utvrdi stope moje.

³ I metnu u usta moja pesmu novu, hvalu Bogu našem. Vide mnogi, i počinju se bojati Gospoda, i uzdati se u Njega.

⁴ Blago onome koji na Gospoda stavlja nadanje svoje, i ne obraća se oholima i onim koji teže na laž.

⁵ Mnoga su čudesa Tvoja, koja si učinio Gospode, Bože moj, i mnoge su misli Tvoje s nama. Nema Ti ravna. Hteo bih javljati i kazivati, ali im broja nema.

⁶ Žrtve i darove nećeš; Ti si mi uši otvorio; žrtvu paljenicu i koja se za greh prinosi ne tražiš.

⁷ I po tome rekoh: Evo idem, kao što je u knjizi pisano za mene;

⁸ Hoću činiti volju Tvoju, Bože moj, i zakon je Tvoj meni u srcu.

⁹ Kazujem pravdu na saboru velikom; evo, usta svojih ne ustavljam; Gospode, Ti znaš.

¹⁰ Pravde Tvoje ne sakrivam u srcu svom, kazujem vernost Tvoju i spasenje Tvoje; i ne tajim milosti Tvoje i istine Tvoje od sabora velikog.

¹¹ Gospode, nemoj zatvoriti srca svog od mene; milost Tvoja i istina Tvoja jednako neka me čuvaju.

¹² Jer me opkoliše zla nebrojena; stigoše me nepravde moje, da ne mogu gledati; ima ih više nego kose na glavi mojoj, srce me moje ostavi.

¹³ Gospode, voljan budi izbaviti me, Gospode, pohitaj mi u pomoć.

¹⁴ Nek se postide i posrame svi koji traže pogibao duši mojoj! Nek se vrate natrag i postide koji mi žele zlo.

¹⁵ Nek se povrate u smetnji svojoj koji mi govore: Ha! Ha!

¹⁶ Neka se teše i vesele Tobom svi koji traže Tebe Gospode, i koji ljube spasenje Tvoje, neka jednako govore: Velik Gospod!

¹⁷ Ja sam nesrećan i ništ, neka se Gospod postara za me! Ti si pomoćmoja i Izbavitelj moj, Bože moj, ne časi.

¹ Blago onome koji razume ništega! Gospod će ga izbaviti u zli dan.

² Gospod će ga sačuvati i poživeće ga; biće blažen na zemlji. Nećeš ga dati na volju neprijateljima njegovim.

³ Gospod će ga ukrepiti bolnog na odru. Sasvim menjaš postelju njegovu u bolesti njegovoj.

⁴ Ja vičem: Gospode! Smiluj se na me, isceli dušu moju, sagreših Ti.

⁵ Neprijatelji moji govore zlobno za mene: "Kad će umreti, i ime njegovo poginuti?"

⁶ I ako ko dođe da me vidi, laska; srce njegovo slaže u sebi nepravdu, i otišavši kazuje.

⁷ Šapću o meni među sobom neprijatelji moji, i misle mi zlo:

⁸ "Zla stvar dođe na njega, legao je; neće više ustati."

⁹ I čovek mira mog, u kog se uzdah, koji jeđaše hleb moj, podiže na me petu.

¹⁰ Ali Ti, Gospode, smiluj se na me, i podigni me; a ja ću im vratiti.

¹¹ Po tome ću poznati da sam Ti mio, ako se ne uzraduje neprijatelj moj nada mnom.

¹² A mene celog sačuvaj, i daj mi da stojim pred licem Tvojim doveka.

¹³ Blagosloven Bog Izrailjev od veka do veka. Amin, amin.

¹ Kao što košuta traži potoke, tako duša moja traži Tebe, Bože!

² Žedna je duša moja Boga, Boga Živoga, kad ću doći i pokazati se licu Božijem?

³ Suze su mi hleb dan i noć, kad mi svaki dan govore: Gde je Bog tvoj?

⁴ Duša se moja proliva kad se opominjem kako sam hodio sred mnogog ljudstva; stupao u dom Božji, a ljudstvo praznujući pevaše i podvikivaše.

⁵ Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću Ga još slaviti, Spasitelja mog i Boga mog.

⁶ Klonula je u meni duša zato što Te pominjem u zemlji jordanskoj, na Ermonu, na gori maloj.

⁷ Bezdana bezdanu doziva glasom slapova Tvojih; sve vode Tvoje i vali Tvoji na mene navališe.

⁸ Danju je javljao Gospod milost svoju, a noću Mu je pesma u mene, molitva Bogu života mog.

⁹ Reći ću Bogu, gradu svom: Zašto si me zaboravio? Zašto idem setan od pakosti neprijateljeve?

¹⁰ Koji mi pakoste, prebijajući kosti moje, rugaju mi se govoreći mi svaki dan: Gde ti je Bog?

¹¹ Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer ću Ga još slaviti, Spasitelja mog i Boga mog.