¹⁰ Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u meni.

¹¹ Nemoj me odvrgnuti od lica svog, i Svetog Duha svog nemoj uzeti od mene.

¹² Vrati mi radost spasenja svog, i duh vladalački neka me potkrepi.

¹³ Naučiću bezakonike putevima Tvojim, i grešnici k Tebi će se obratiti.

¹⁴ Izbavi me od krvi, Bože, Bože, Spasitelju moj, i jezik će moj glasiti pravdu Tvoju.

¹⁵ Gospode! Otvori usta moja, i ona će kazati hvalu Tvoju.

¹⁶ Jer žrtvu nećeš: ja bih je prineo; za žrtve paljenice ne mariš.

¹⁷ Žrtva je Bogu duh skrušen, srce skrušeno i poništeno ne odbacuješ, Bože.

¹⁸ Po dobroti svojoj, Gospode, čini dobro Sionu, podigni zidove jerusalimske.

¹⁹ Onda će Ti biti mile žrtve pravde, prinosi i žrtve paljenice; onda će metati na žrtvenik Tvoj teoce.

¹ Što se hvališ nevaljalstvom, silni? Milost je Božija svaki dan sa mnom.

² Nepravdu izmišlja jezik tvoj; on je u tebe kao britva naoštrena, lukavi!

³ Voliš zlo nego dobro, voliš lagati nego istinu govoriti.

⁴ Ljubiš svakojake reči od pogibli, i jezik lukav.

⁵ Toga radi Bog će te poraziti sasvim, izbaciće te i iščupaće te iz stana, i koren tvoj iz zemlje živih.

⁶ Videće pravednici i pobojaće se, i podsmevaće mu se:

⁷ Gle čoveka koji ne držaše u Bogu kreposti svoje, nego se uzdaše u veličinu bogatstva svog i utvrđivaše se zloćom svojom.

⁸ A ja, kao maslina zelena u domu Gospodnjem, uzdam se u milost Božiju bez prestanka i doveka.

⁹ Doveka ću hvaliti Tebe, jer dobro činiš, i uzdaću se u ime Tvoje; jer si dobar k svecima svojim.

¹ Reče bezumnik u srcu svom: Nema Boga; pronevaljališe se i zagrdeše u bezakonju, nema nikoga dobro da tvori.

² Bog s neba pogleda na sinove čovečije da vidi ima li koji razuman, i traži li koji Boga.

³ Svi zastraniše, svi se pokvariše, nema nikoga dobro da tvori, nema ni jednog.

⁴ Zar neće da se orazume koji god čine bezakonje, jedu narod moj kao što jedu hleb, i ne prizivaju Boga?

⁵ Drhtaće od straha gde straha nema. Jer će Bog rasuti kosti onih koji ustaju na tebe. Ti ćeš ih posramiti, jer ih Bog odvrže.

⁶ Ko će poslati sa Siona spasenje Izrailju? Kad Bog povrati zarobljeni narod svoj, radovaće se Jakov, veseliće se Izrailj.

¹ Bože! Imenom svojim pomozi mi, i krepošću svojom odbrani me na sudu.

² Bože! Usliši molitvu moju, čuj reči usta mojih.

³ Jer tuđini ustaše na me; i silni traže dušu moju; nemaju Boga pred sobom.

⁴ Gle, Bog je pomoćnik moj, Gospod daje snagu duši mojoj.

⁵ Obratiće zlo na neprijatelje moje, istinom svojom istrebiće ih.

⁶ Rado ću prineti žrtvu, proslaviću ime Tvoje, Gospode, jer je dobro.

⁷ Jer me izbavljaš od svake nevolje, i na neprijatelje moje bez straha gleda oko moje.