¹¹ Napajaju sve zveri poljske; divlji magarci gase žeđ svoju.

¹² Na njima ptice nebeske žive; kroz grane razleže se glas njihov.

¹³ Napajaš gore s visina svojih, plodovima dela Tvojih siti se zemlja.

¹⁴ Daješ te raste trava stoci, i zelen na korist čoveku, da bi izvadio hleb iz zemlje.

¹⁵ I vino veseli srce čoveku, i lice se svetli od ulja, i hleb srce čoveku krepi.

¹⁶ Site se drveta Božija, kedri livanski, koje si posadio.

¹⁷ Na njima ptice viju gnezda; stanak je rodin na jelama.

¹⁸ Gore visoke divokozama, kamen je utočište zečevima.

¹⁹ Stvorio si mesec da pokazuje vremena, sunce poznaje zapad svoj.

²⁰ Stereš tamu, i biva noć, po kojoj izlazi sve zverje šumsko;

²¹ Lavovi riču za plenom, i traže od Boga hrane sebi.

²² Sunce grane, i oni se sakrivaju i ležu u lože svoje.

²³ Izlazi čovek na posao svoj, i na rad svoj do večera.

²⁴ Kako je mnogo dela Tvojih, Gospode! Sve si premudro stvorio; puna je zemlja blaga Tvog.

²⁵ Gle, more veliko i široko, tu gmižu bez broja, životinja mala i velika;

²⁶ Tu lađe plove, krokodil, kog si stvorio da se igra po njemu.

²⁷ Sve Tebe čeka, da im daješ piću na vreme.

²⁸ Daješ im, primaju; otvoriš ruku svoju, site se dobra.

²⁹ Odvratiš lice svoje, žaloste se; uzmeš im duh, ginu, i u prah svoj vraćaju se.

³⁰ Pošalješ duh svoj, postaju, i ponavljaš lice zemlji.

³¹ Slava Gospodu uvek; nek se veseli Gospod za dela svoja!

³² On pogleda na zemlju, i ona se trese; dotakne se gora, i dime se.

³³ Pevaću Gospodu za života svog; hvaliću Boga svog dok sam god.

³⁴ Neka Mu bude mila beseda moja! Veseliću se o Gospodu.

³⁵ Neka nestane grešnika sa zemlje, i bezbožnika neka ne bude više! Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! Aliluja!

¹ Hvalite Gospoda; glasite ime Njegovo; javljajte po narodima dela Njegova.

² Pevajte Mu i slavite Ga; kazujte sva čudesa Njegova.

³ Hvalite se svetim imenom Njegovim; nek se veseli srce onih koji traže Gospoda.

⁴ Tražite Gospoda i silu Njegovu, tražite lice Njegovo bez prestanka.

⁵ Pamtite čudesa Njegova koja je učinio, znake Njegove i sudove usta Njegovih.

⁶ Seme Avramovo sluge su Njegove, sinovi Jakovljevi izabrani Njegovi.

⁷ On je Gospod Bog naš, po svoj su zemlji sudovi Njegovi.

⁸ Pamti uvek zavet svoj, reč, koju je dao na hiljadu kolena.

⁹ Šta je zavetovao Avramu, i za šta se kleo Isaku.

¹⁰ To je postavio Jakovu za zakon, i Izrailju za zavet večni,

¹¹ Govoreći: Tebi ću dati zemlju hanansku u nasledni deo.

¹² Tada ih još beše malo na broj, beše ih malo, i behu došljaci.

¹³ Iđahu od naroda do naroda, iz jednog carstva k drugom plemenu.

¹⁴ Ne dade nikome da im naudi, i karaše za njih careve:

¹⁵ "Ne dirajte u pomazanike moje, i prorocima mojim ne činite zla."

¹⁶ I pusti glad na onu zemlju; i potre sav hleb što je za hranu.

¹⁷ Posla pred njima čoveka; u roblje prodan bi Josif.

¹⁸ Okovima stegoše noge njegove, gvožđe tištaše dušu njegovu,

¹⁹ Dok se steče reč njegova, i reč Gospodnja proslavi ga.

²⁰ Posla car i odreši ga; gospodar nad narodima, i pusti ga.

²¹ Postavi ga gospodarem nad domom svojim, i zapovednikom nad svim što imaše.

²² Da vlada nad knezovima njegovim po svojoj volji, i starešine njegove urazumljuje.

²³ Tada dođe Izrailj u Misir, i Jakov se preseli u zemlju Hamovu.

²⁴ I namnoži Bog narod svoj i učini ga jačeg od neprijatelja njegovih.