¹ Iza toga Adam pozna Jevu ženu svoju, a ona zatrudne i rodi Kajina, i reče: Dobih čoveka od Gospoda.

² I rodi opet brata njegovog Avelja. I Avelj posta pastir a Kajin ratar.

³ A posle nekog vremena dogodi se, te Kajin prinese Gospodu prinos od roda zemaljskog;

⁴ A i Avelj prinese od prvina stada svog i od njihove pretiline. I Gospod pogleda na Avelja i na njegov prinos,

⁵ A na Kajina i na njegov prinos ne pogleda. Zato se Kajin rasrdi veoma, i lice mu se promeni.

⁶ Tada reče Gospod Kajinu: Što se srdiš? Što li ti se lice promeni?

⁷ Nećeš li biti mio, kad dobro činiš? A kad ne činiš dobro, greh je na vratima. A volja je njegova pod tvojom vlašću, i ti si mu stariji.

⁸ Posle govoraše Kajin s Aveljem bratom svojim. Ali kad behu u polju, skoči Kajin na Avelja brata svog, i ubi ga.

⁹ Tada reče Gospod Kajinu: Gde ti je brat Avelj? A on odgovori: Ne znam; zar sam ja čuvar brata svog?

¹⁰ A Bog reče: Šta učini! Glas krvi brata tvog viče sa zemlje k meni.

¹¹ I sada, da si proklet na zemlji, koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvog iz ruke tvoje.

¹² Kad zemlju uzradiš, neće ti više davati blaga svog. Bićeš potukač i begunac na zemlji.

¹³ A Kajin reče Gospodu: Krivica je moja velika da mi se ne može oprostiti.

¹⁴ Evo me teraš danas iz ove zemlje da se krijem ispred Tebe, i da se skitam i potucam po zemlji, pa će me ubiti ko me udesi.

¹⁵ A Gospod mu reče: Zato ko ubije Kajina, sedam će se puta to pokajati. I načini Gospod znak na Kajinu da ga ne ubije ko ga udesi.

¹⁶ I otide Kajin ispred Gospoda, i naseli se u zemlji naidskoj na istoku prema Edemu.

¹⁷ I pozna Kajin ženu svoju, a ona zatrudne i rodi Enoha. I sazida grad i prozva ga po imenu sina svog Enoh.

¹⁸ A Enohu rodi se Gaidad; a Gaidad rodi Maleleila: a Maleleilo rodi Matusala; a Matusal rodi Lameha.

¹⁹ I uze Lameh dve žene: jednoj beše ime Ada a drugoj Sela.

²⁰ I Ada rodi Jovila; od njega se narodiše koji žive pod šatorima i stoku pasu.

²¹ A bratu njegovom beše ime Juval; od njega se narodiše gudači i svirači.

²² A i Sela rodi Tovela, koji beše vešt kovati svašta od bronze i od gvožđa; a sestra Tovelu beše Noema.

²³ I reče Lameh svojim ženama, Adi i Seli: Čujte glas moj, žene Lamehove, poslušajte reči moje: ubiću čoveka za ranu svoju i mladića za masnicu svoju.

²⁴ Kad će se Kajin osvetiti sedam puta, Lameh će sedamdeset i sedam puta.

²⁵ A Adam opet pozna ženu svoju, i ona rodi sina, i nade mu ime Sit, jer mi, reče, Bog dade drugog sina za Avelja, kog ubi Kajin.

²⁶ I Situ se rodi sin, kome nadede ime Enos. Tada se poče prizivati ime Gospodnje.

¹ Ovo je pleme Adamovo. Kad Bog stvori čoveka po obličju svom stvori ga.

² Muško i žensko stvori ih, i blagoslovi ih, i nazva ih čovek, kad biše stvoreni.

³ I požive Adam sto trideset godina, i rodi sina po obličju svom, kao što je on, i nadede mu ime Sit.

⁴ A rodiv Sita požive Adam osam stotina godina, rađajući sinove i kćeri;

⁵ Tako požive Adam svega devet stotina trideset godina; i umre.

⁶ A Sit požive sto pet godina, i rodi Enosa;

⁷ A rodiv Enosa požive Sit osam stotina sedam godina, rađajući sinove i kćeri;

⁸ Tako požive Sit svega devet stotina dvanaest godina; i umre.

⁹ A Enos požive devedeset godina, i rodi Kajinana;

¹⁰ A rodiv Kajinana požive Enos osam stotina petnaest godina, rađajući sinove i kćeri;

¹¹ Tako požive Enos svega devet stotina pet godina; i umre.

¹² A Kajinan požive sedamdeset godina, i rodi Maleleila;

¹³ A rodiv Maleleila požive Kajinan osam stotina i četrdeset godina, rađajući sinove i kćeri;

¹⁴ Tako požive Kajinan svega devet stotina deset godina; i umre.

¹⁵ A Maleleilo požive šezdeset pet godina, i rodi Jareda;

¹⁶ A rodiv Jareda požive Maleleilo osam stotina trideset godina, rađajući sinove i kćeri;

¹⁷ Tako požive Maleleilo svega osam stotina devedeset pet godina; i umre.

¹⁸ A Jared požive sto i šezdeset i dve godine, i rodi Enoha;

¹⁹ A rodiv Enoha požive Jared osam stotina godina, rađajući sinove i kćeri;

²⁰ Tako požive Jared svega devet stotina šezdeset dve godine, i umre.

²¹ A Enoh požive šezdeset pet godina, i rodi Matusala;

²² A rodiv Matusala požive Enoh jednako po volji Božjoj trista godina, rađajući sinove i kćeri;

²³ Tako požive Enoh svega trista šezdeset pet godina;

²⁴ I živeći Enoh jednako po volji Božjoj, nestade ga jer ga uze Bog.

²⁵ A Matusal požive sto osamdeset sedam godina, i rodi Lameha;

²⁶ A rodiv Lameha požive Matusal sedam stotina osamdeset dve godine, rađajući sinove i kćeri;

²⁷ Tako požive Matusal svega devet stotina i šezdeset i devet godina; i umre.

²⁸ A Lameh požive sto osamdeset i dve godine, i rodi sina,

²⁹ I nadede mu ime Noje govoreći: Ovaj će nas odmoriti od poslova naših i od truda ruku naših na zemlji, koju prokle Gospod.

³⁰ A rodiv Noja požive Lameh pet stotina devedeset pet godina, rađajući sinove i kćeri;

³¹ Tako požive Lameh svega sedam stotina sedamdeset sedam godina; i umre.

³² A Noju kad bi pet stotina godina, rodi Noje Sima, Hama i Jafeta.

¹ A kad se ljudi počeše množiti na zemlji, i kćeri im se narodiše.

² Videći sinovi Božji kćeri čovečije kako su lepe uzimaše ih za žene koje hteše.

³ A Gospod reče: Neće se duh moj do veka preti s ljudima, jer su telo; neka im još sto dvadeset godina.

⁴ A beše tada divova na zemlji; a i posle, kad se sinovi Božji sastajahu sa kćerima čovečijim, pa im one rađahu sinove; to behu silni ljudi, od starine na glasu.

⁵ I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihovog svagda samo zle,

⁶ Pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu.

⁷ I reče Gospod: Hoću da istrebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio, od čoveka do stoke i do sitne životinje i do ptica nebeskih; jer se kajem što sam ih stvorio.

⁸ Ali Noje nađe milost pred Gospodom.

⁹ Ovo su događaji Nojevi: Noje beše čovek pravedan i bezazlen svog veka; po volji Božjoj svagda življaše Noje.

¹⁰ I rodi Noje tri sina: Sima, Hama i Jafeta.

¹¹ A zemlja se pokvari pred Bogom, i napuni se zemlja bezakonja.

¹² I pogleda Bog na zemlju, a ona beše pokvarena; jer svako telo pokvari put svoj na zemlji.

¹³ I reče Bog Noju: Kraj svakom telu dođe preda me, jer napuniše zemlju bezakonja; i evo hoću da ih zatrem sa zemljom.

¹⁴ Načini sebi kovčeg od drveta gofera, i načini pregratke u kovčegu; i zatopi ga smolom iznutra i spolja.

¹⁵ I načini ga ovako; u dužinu neka bude trista lakata, u širinu pedeset lakata, i u visinu trideset lakata;

¹⁶ Pusti dosta svetlosti u kovčeg; i krov mu svedi ozgo od lakta; i udari vrata kovčegu sa strane; i načini ga na tri boja: donji, drugi i treći.

¹⁷ Jer evo pustiću potop na zemlju da istrebim svako telo u kome ima živa duša pod nebom; šta je god na zemlji sve će izginuti.

¹⁸ Ali ću s tobom učiniti zavet svoj: i ući ćeš u kovčeg ti i sinovi tvoji i žena tvoja i žene sinova tvojih s tobom.

¹⁹ I od svega živog, od svakog tela, uzećeš u kovčeg po dvoje, da sačuvaš u životu sa sobom, a muško i žensko neka bude.

²⁰ Od ptica po vrstama njihovim, od stoke po vrstama njenim, i od svega što se miče na zemlji po vrstama njegovim, od svega po dvoje neka uđe s tobom, da ih sačuvaš u životu.

²¹ I uzmi sa sobom svega što se jede, i čuvaj kod sebe, da bude hrane tebi i njima.

²² I Noje učini, kako mu zapovedi Bog, sve onako učini.

¹ I reče Gospod Noju: Uđi u kovčeg ti i sav dom tvoj; jer te nađoh pravedna pred sobom ovog veka.

² Uzmi sa sobom od svih životinja čistih po sedmoro, sve mužjaka i ženku njegovu; a od životinja nečistih po dvoje, mužjaka i ženku njegovu,

³ Takođe i od ptica nebeskih po sedam, mužjaka i ženku njegovu, da im se sačuva seme na zemlji.

⁴ Jer ću do sedam dana pustiti dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći, i istrebiću sa zemlje svako telo živo, koje sam stvorio.

⁵ I Noje učini sve što mu zapovedi Gospod.

⁶ A beše Noju šest stotina godina kad dođe potop na zemlju.

⁷ I uđe Noje u kovčeg i sinovi njegovi i žena njegova i žene sinova njegovih s njim radi potopa.

⁸ Od životinja čistih i od životinja nečistih i od ptica i od svega što se miče po zemlji,

⁹ Uđe k Noju u kovčeg po dvoje, muško i žensko, kao što beše Bog zapovedio Noju.

¹⁰ A u sedmi dan dođe potop na zemlju.

¹¹ Kad je bilo Noju šest stotina godina, te godine drugog meseca, sedamnaesti dan toga meseca, taj dan razvališe se svi izvori velikog bezdana, i otvoriše se ustave nebeske;

¹² I udari dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći.

¹³ Taj dan uđe u kovčeg Noje i Sim i Ham i Jafet, sinovi Nojevi, i žena Nojeva i tri žene sinova njegovih s njima;

¹⁴ Oni, i svakojake zveri po vrstama svojim, i svakojaka stoka po vrstama svojim, i šta se god miče po zemlji po vrstama svojim, i ptice sve po vrstama svojim, i šta god leti i ima krila,

¹⁵ Dođe k Noju u kovčeg po dvoje od svakog tela, u kome ima živa duša,

¹⁶ Muško i žensko od svakog tela uđoše, kao što beše Bog zapovedio Noju; pa Gospod zatvori za njim.

¹⁷ I bi potop na zemlji za četrdeset dana; i voda dođe i uze kovčeg, i podiže ga od zemlje.

¹⁸ I navali voda, i usta jako po zemlji, i kovčeg stade ploviti vodom.

¹⁹ I navaljivaše voda sve većma po zemlji, i pokri sva najviša brda što su pod celim nebom.

²⁰ Petnaest lakata dođe voda iznad brda, pošto ih pokri.

²¹ Tada izgibe svako telo što se micaše na zemlji, ptice i stoka, i zveri i sve što gamiže po zemlji, i svi ljudi.

²² Sve što imaše dušu živu u nosu, sve što beše na suvom, pomre.

²³ I istrebi se svako telo živo na zemlji, i ljudi i stoka i šta god gamiže i ptice nebeske, sve, velim, istrebi se sa zemlje; samo Noje osta i šta s njim beše u kovčegu.

²⁴ I stajaše voda povrh zemlje sto pedeset dana.