¹ Utvara Isaije sina Amosovog, koju vide za Judu i za Jerusalim za vremena Ozije, Joatama, Ahaza i Jezekije, careva Judinih.

² Čujte, nebesa, i slušaj, zemljo; jer Gospod govori: Sinove odgojih i podigoh, a oni se okrenuše od mene.

³ Vo poznaje gospodara svog i magarac jasle gospodara svog, a Izrailj ne poznaje, narod moj ne razume.

⁴ Da grešnog naroda! Naroda ogrezlog u bezakonju! Semena zlikovačkog, sinova pokvarenih! Ostaviše Gospoda, prezreše Sveca Izrailjevog, odstupiše natrag.

⁵ Što biste još bili bijeni kad se sve više odmećete? Sva je glava bolesna i sve srce iznemoglo.

⁶ Od pete do glave nema ništa zdravo, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni isceđene ni zavijene ni uljem zablažene.

⁷ Zemlja je vaša pusta, gradovi vaši ognjem popaljeni; vaše njive jedu tuđini na vaše oči, i pustoš je kao što opustošavaju tuđini.

⁸ I osta kći sionska kao koliba u vinogradu, kao senica u gradini od krastavaca, kao grad opkoljen.

⁹ Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio malo ostatka, bili bismo kao Sodom, izjednačili bismo se s Gomorom.

¹⁰ Čujte reč Gospodnju, knezovi sodomski, poslušajte zakon Boga našeg, narode gomorski!

¹¹ Šta će mi mnoštvo žrtava vaših? Veli Gospod. Sit sam žrtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke, i ne marim za krv junčiju i jagnjeću i jareću.

¹² Kad dolazite da se pokažete preda mnom, ko ište to od vas, da gazite po mom tremu?

¹³ Ne prinosite više žrtve zaludne; na kad gadim se; a o mladinama i subotama i o sazivanju skupštine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine.

¹⁴ Na mladine vaše i na praznike vaše mrzi duša moja, dosadiše mi, dodija mi podnositi.

¹⁵ Zato kad širite ruke svoje, zaklanjam oči svoje od vas; i kad množite molitve, ne slušam; ruke su vaše pune krvi.

¹⁶ Umijte se, očistite se, uklonite zloću dela svojih ispred očiju mojih, prestanite zlo činiti.

¹⁷ Učite se dobro činiti, tražite pravdu, ispravljajte potlačenog, dajite pravicu sirotoj, branite udovicu.

¹⁸ Tada dođite, veli Gospod, pa ćemo se suditi: ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna.

¹⁹ Ako hoćete slušati, dobro zemaljsko ješćete.

²⁰ Ako li nećete, nego budete nepokorni, mač će vas pojesti, jer usta Gospodnja rekoše.

²¹ Kako posta kurva verni grad? Pun beše pravice, pravda nastavaše u njemu, a sada krvnici.

²² Srebro tvoje posta troska, vino tvoje pomeša se s vodom.

²³ Knezovi su tvoji odmetnici i drugovi lupežima; svaki miluje mito i ide za darovima; sirotoj ne daju pravice, i parnica udovička ne dolazi pred njih.

²⁴ Zato govori Gospod, Gospod nad vojskama, silni Izrailjev: Aha! Razračunaću se sa protivnicima svojim, i osvetiću se neprijateljima svojim.

²⁵ I okrenuću ruku svoju na te, i sažeći ću troske tvoje da te prečistim, i ukloniću sve olovo tvoje.

²⁶ I postaviću ti opet sudije kao pre, i savetnike kao ispočetka; tada ćeš se zvati grad pravedni, grad verni.

²⁷ Sion će se otkupiti sudom, i pravdom oni koji se u nj vrate.

²⁸ A odmetnici i grešnici svi će se satrti, i koji ostavljaju Gospoda, izginuće.

²⁹ Jer ćete se posramiti od gajeva koje želeste, i zastideti se od vrtova koje izabraste.

³⁰ Jer ćete biti kao hrast kome opada lišće i kao vrt u kome nema vode.

³¹ I biće junak kao kučine i delo njegovo kao iskra, i oboje će se zapaliti, i neće biti nikoga da ugasi.

¹ Reč koja dođe u utvari Isaiji sinu Amosovom za Judu i za Jerusalim.

² Biće u potonja vremena gora doma Gospodnjeg utvrđena uvrh gora i uzvišena iznad humova, i sticaće se k njoj svi narodi.

³ I ići će mnogi narodi govoreći: Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljevog, i učiće nas svojim putevima, i hodićemo stazama Njegovim. Jer će iz Siona izaći zakon, i reč Gospodnja iz Jerusalima.

⁴ I sudiće među narodima, i karaće mnoge narode, te će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove, neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti boju.

⁵ Dome Jakovljev, hodi da idemo po svetlosti Gospodnjoj.

⁶ Ali si ostavio svoj narod, dom Jakovljev, jer su puni zala istočnih i gataju kao Filisteji, i mili su im sinovi tuđinski.

⁷ I zemlja je njihova puna srebra i zlata, i blagu njihovom nema kraja; zemlja je njihova puna konja, i kolima njihovim nema kraja.

⁸ Puna je zemlja njihova idola; delu ruku svojih klanjaju se, što načiniše prsti njihovi.

⁹ I klanjaju se prosti ljudi, i savijaju se glavni ljudi; nemoj im oprostiti.

¹⁰ Uđi u stenu, i sakrij se u prah od straha Gospodnjeg i od slave veličanstva Njegovog.

¹¹ Ponosite oči čovečje poniziće se, i visina ljudska ugnuće se, a Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan.

¹² Jer će doći dan Gospoda nad vojskama na sve ohole i ponosite i na svakog koji se podiže, te će biti poniženi,

¹³ I na sve kedre livanske velike i visoke i na sve hrastove vasanske,

¹⁴ I na sve gore visoke i na sve humove izdignute,

¹⁵ I na svaku kulu visoku i na svaki zid tvrdi,

¹⁶ I na sve lađe tarsiske i na sve likove mile.

¹⁷ Tada će se ponositost ljudska ugnuti i visina se ljudska poniziti, i Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan.

¹⁸ I idola će nestati sasvim.

¹⁹ I ljudi će ići u pećine kamene i u rupe zemaljske od straha Gospodnjeg i od slave veličanstva Njegovog, kad ustane da potre zemlju.

²⁰ Tada će baciti čovek idole svoje srebrne i idole svoje zlatne, koje načini sebi da im se klanja, krticama i slepim miševima,

²¹ Ulazeći u raseline kamene i u pećine kamene od straha Gospodnjeg i od slave veličanstva Njegovog, kad ustane da potre zemlju.

²² Prođite se čoveka, kome je dah u nosu; jer šta vredi?

¹ Jer gle, Gospod, Gospod nad vojskama uzeće Jerusalimu i Judi potporu i pomoć, svaku potporu u hlebu i svaku potporu u vodi,

² Junaka i vojnika, sudiju i proroka i mudraca i starca,

³ Pedesetnika i uglednog čoveka, i savetnika i veštog umetnika i čoveka rečitog.

⁴ I daću im knezove mladiće, i deca će im biti gospodari.

⁵ I činiće silu u narodu jedan drugom i svaki bližnjem svom; dete će ustajati na starca i nepošten čovek na poštenog.

⁶ I čovek će uhvatiti brata svog iz kuće oca svog govoreći: Imaš haljinu, budi nam knez, ovaj rasap neka je pod tvojom rukom.

⁷ A on će se zakleti u onaj dan govoreći: Neću biti lekar, niti imam kod kuće hleba ni haljinu, ne postavljajte me knezom narodu.

⁸ Jer se obori Jerusalim i Juda pade, jer se jezik njihov i dela njihova protive Gospodu da draže oči slave Njegove.

⁹ Šta se vidi na licu njihovom svedoči na njih, razglašuju greh svoj kao Sodom, ne taje; teško duši njihovoj! Jer sami sebi čine zlo.

¹⁰ Recite pravedniku da će mu dobro biti, jer će jesti plod od dela svojih.

¹¹ Teško bezbožniku! Zlo će mu biti, jer će mu se naplatiti ruke njegove.

¹² Narodu mom čine silu deca, i žene su im gospodari. Narode moj! Koji te vode, zavode te, i kvare put hoda tvog.

¹³ Ustaje Gospod na parbu, stoji da sudi narodima.

¹⁴ Gospod će doći na sud sa starešinama naroda svog i s knezovima njegovim, jer vi potrste vinograd, grabež od siromaha u vašim je kućama.

¹⁵ Zašto gazite narod moj i lice siromasima satirete? Govori Gospod, Gospod nad vojskama.

¹⁶ Još govori Gospod: Što se poneše kćeri sionske i idu opruženog vrata i namigujući očima, sitno koračaju i zvekeću nogama,

¹⁷ Zato će Gospod učiniti da oćelavi teme kćerima sionskim, i otkriće Gospod golotinju njihovu.

¹⁸ Tada će Gospod skinuti nakit s obuće i vezove i mesečiće,

¹⁹ Nizove i lančiće i trepetljike,

²⁰ Ukosnike i podveze i pojase i stakalca mirisna i oboce,

²¹ Prstene i počeonike,

²² Svečane haljine i ogrtače i privese i toboce,

²³ I ogledala i košuljice i oglavlja i pokrivala.

²⁴ I mesto mirisa biće smrad, i mesto pojasa raspojasina, mesto pletenica ćela, mesto širokih skuta pripasana vreća, i mesto lepote ogorelina.

²⁵ Tvoji će ljudi pasti od mača i junaci tvoji u ratu.

²⁶ I tužiće i plakaće vrata njegova, a on će pust ležati na zemlji.

¹ I u ono vreme sedam će žena uhvatiti jednog čoveka govoreći: Svoj ćemo hleb jesti i svoje ćemo odelo nositi, samo da se zovemo tvojim imenom, skini s nas sramotu.

² U ono vreme biće klica Gospodnja na slavu i čast, i plod zemaljski na krasotu i diku ostatku Izrailjevom.

³ I ko ostane u Sionu i ko još bude u Jerusalimu, zvaće se svet, svaki ko bude zapisan za život u Jerusalimu,

⁴ Kad Gospod opere nečistoću kćeri sionskih, i iz Jerusalima očisti krv njegovu Duhom koji sudi i sažiže.

⁵ Gospod će stvoriti nad svakim stanom na gori sionskoj i nad zborovima njenim oblak danju s dimom i svetlost plamena ognjenog noću, jer će nad svom slavom biti zaklon.

⁶ I biće koliba, da senom zaklanja danju od vrućine i da bude utočište i zaklon od poplave i od dažda.

¹ Zapevaću sada dragom svom pesmu dragog svog o vinogradu njegovom. Dragi moj ima vinograd na rodnom brdašcetu.

² I ogradi ga, i otrebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i počeka da rodi grožđem, a on rodi vinjagom.

³ Pa sada, stanovnici jerusalimski i ljudi Judejci, sudite između mene i vinograda mog.

⁴ Šta je još trebalo činiti vinogradu mom šta mu ne učinih? Kad čekah da rodi grožđem, zašto rodi vinjagom?

⁵ Sada ću vam kazati šta ću učiniti vinogradu svom. Oboriću mu ogradu, neka opusti; razvaliću mu zid, neka se pogazi;

⁶ Uparložiću ga, neće se rezati ni kopati, nego će rasti čkalj i trnje, i zapovediću oblacima da ne puštaju više dažd na nj.

⁷ Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, i ljudi su Judejci mili sad Njegov; On čeka sud, a gle nasilja, čeka pravdu, a gle vike.

⁸ Teško onima koji sastavljaju kuću s kućom, i njivu na njivu nastavljaju, da većne bude mesta i vi sami ostanete u zemlji.

⁹ Od Gospoda nad vojskama čuh: Mnoge kuće opusteće, u velikim i lepim neće biti nikoga.

¹⁰ Jer će deset rala vinograda dati jedan vat, i gomer semena daće efu.

¹¹ Teško onima koji rane, te idu na silovito piće i ostaju do mraka dok ih vino raspali.

¹² I na gozbama su im gusle i psaltiri i bubnji i svirale i vino; a ne gledaju na dela Gospodnja i ne vide rad ruku Njegovih.

¹³ Zato se narod moj odvede u ropstvo što ne znaju, i koje poštuje gladuju, i ljudstvo njegovo gine od žeđi.

¹⁴ Zato se raširio grob i razvalio ždrelo svoje preveć, i sići će u nj slava njegova i mnoštvo njegovo i vreva njegova i koji se vesele u njemu.

¹⁵ I pognuće se prost čovek, i visoki će se poniziti, i ponosite oči oboriće se;

¹⁶ Gospod nad vojskama uzvisiće se sudom, i Bog Sveti posvetiće se pravdom.

¹⁷ I jaganjci će pasti po svom običaju, i došljaci će jesti s pustih mesta pretilinu.