¹ Teško tebi, koji pustošiš a tebe ne pustoše, i koji činiš neveru a tebi se ne čini nevera; kad prestaneš pustošiti, bićeš opustošen, kad prestaneš činiti neveru, činiće ti se nevera.

² Gospode, smiluj se na nas, Tebe čekamo; budi im mišica svako jutro, i spasenje naše u nevolji.

³ Narodi pobegoše od jake vike, rasejaše se Narodi što se ti podiže.

⁴ I pokupiće se plen vaš kao što se kupe gusenice, skočiće na nj kao što skaču skakavci.

⁵ Uzvišen je Gospod, jer nastava na visini; napuniće Sion suda i pravde.

⁶ I tvrđa vremena tvog, sila spasenja tvog biće mudrost i znanje; strah Gospodnji biće blago tvoje.

⁷ Eto, junaci njihovi viču na polju, i poslanici mirni plaču gorko:

⁸ Putevi opusteše, putnici ne putuju; pokvari ugovor, odbaci gradove, ne mari za čoveka.

⁹ Zemlja tuži i čezne, Livan se stidi i vene, Saron je kao pustinja, Vasan i Karmil ogoleše.

¹⁰ Sada ću ustati, veli Gospod, sada ću se uzvisiti, sada ću se podignuti.

¹¹ Zatrudnećete slamom, rodićete strnjiku; gnev vaš proždreće vas kao oganj.

¹² I narodi će biti kao peći krečne, izgoreće ognjem kao trnje posečeno.

¹³ Slušajte koji ste daleko šta sam učinio, i koji ste blizu poznajte moćmoju.

¹⁴ Grešnici u Sionu uplašiće se, drhat će spopasti licemere, i reći će: Ko će od nas ostati kod ognja koji proždire? Ko će od nas ostati kod večne žege?

¹⁵ Ko hodi u pravdi i govori šta je pravo; ko mrzi na dobitak od nasilja; ko otresa ruke svoje da ne primi poklon; ko zatiskuje uši svoje da ne čuje za krv, i zažima oči svoje da ne vidi zlo;

¹⁶ On će nastavati na visokim mestima; gradovi na stenama biće mu utočište, hleb će mu se davati, voda mu neće nedostajati.

¹⁷ Oči će ti videti cara u krasoti njegovoj, gledaće zemlju daleku.

¹⁸ Srce će tvoje misliti o strahu govoreći: Gde je pisar? Gde brojač? Gde je onaj što pregleda kule?

¹⁹ Nećeš videti žestok narod, narod koji govori iz dubina da se ne razbira, u koga je jezik mutav da se ne razume.

²⁰ Pogledaj na Sion, grad praznika naših; oči tvoje neka vide Jerusalim, mirni stan, šator, koji se neće odneti, kome se kolje neće nikada pomeriti, i nijedno mu se uže neće otkinuti.

²¹ Nego će nam onde Gospod veliki biti mesto reka i potoka širokih, po kojima neće ići lađa s veslima, niti će velika lađa prolaziti onuda.

²² Jer je Gospod naš sudija, Gospod je koji nam postavlja zakone, Gospod je car naš, On će nas spasti.

²³ Oslabiše tvoja uža, ne mogu tvrdo držati katarke svoje ni razapeti jedra; tada će se razdeliti velik plen, hromi će razgrabiti plen.

²⁴ I niko od stanovnika neće reći: Bolestan sam. Narodu koji živi u njemu oprostiće se bezakonje.

¹ Pristupite, narodi, da čujete; pazite, narodi; neka čuje zemlja i šta je u njoj, vasiljena i šta se god rađa u njoj.

² Jer se Gospod razgnevio na sve narode, i razljutio se na svu vojsku njihovu, zatrće ih, predaće ih na pokolj.

³ I pobijeni njihovi baciće se, i od mrtvaca njihovih dizaće se smrad i gore će se rasplinuti od krvi njihove.

⁴ I sva će se vojska nebeska rastopiti, i saviće se nebesa kao knjiga, i sva vojska njihova popadaće kao što pada list s vinove loze i kao što pada sa smokve.

⁵ Jer je opojen na nebu mač moj, evo, sići će na sud na Edomce i na narod koji sam prokleo da se zatre.

⁶ Mač je Gospodnji pun krvi i tovan od pretiline, od krvi jagnjeće i jarčije, od pretiline bubrega ovnujskih; jer Gospod ima žrtvu u Vosoru i veliko klanje u zemlji edomskoj.

⁷ I jednorozi će sići s njima i junci s bikovima; zemlja će se njihova opiti od krvi i prah će njihov utiti od pretiline.

⁸ Jer će biti dan osvete Gospodnje, godina plaćanja, da bi se osvetio Sion.

⁹ I potoci će se njeni pretvoriti u smolu, i prah njen u sumpor, i zemlja će njihova postati smola razgorela.

¹⁰ Neće se gasiti ni noću ni danju, doveka će se dizati dim njen, od kolena do kolena ostaće pusta, niko neće prelaziti preko nje doveka.

¹¹ Nego će je naslediti gem i ćuk, sova i gavran naseliće se u njoj, i Gospod će rastegnuti preko nje uže pogibli i merila pustoši.

¹² Plemiće njene zvaće da caruju, ali neće biti nijednog, i svi će knezovi njeni otići u ništa.

¹³ I trnje će izniknuti u dvorima njihovim, kopriva i čkalj u gradovima njihovim, i biće stan zmajevima i naselje sovama.

¹⁴ I sretaće se divlje zveri s buljinama, aveti će se dovikivati, onde će se naseliti veštice i naći počivalište.

¹⁵ Onde će se gnezditi ćuk i nositi jaja i leći ptiće i sabirati ih pod sen svoj; onde će se sastajati i jastrebovi jedan s drugim.

¹⁶ Tražite u knjizi Gospodnjoj i čitajte, ništa od ovog neće izostati i nijedno neće biti bez drugog; jer šta kažem, On je zapovedio, i Duh će ih Njegov sabrati.

¹⁷ Jer im On baci žreb, i ruka Njegova razdeli im zemlju užem, i njihova će biti doveka, od kolena do kolena nastavaće u njoj.

¹ Radovaće se tome pustinja i zemlja sasušena, veseliće se pustoš i procvetati kao ruža.

² Procvetaće obilno, i veseliće se radujući se i popevajući; slava livanska daće joj se i krasota karmilska i saronska; ta će mesta videti slavu Gospodnju, krasotu Boga našeg.

³ Ukrepite klonule ruke, i kolena iznemogla utvrdite.

⁴ Recite onima kojima se srce uplašilo: Ohrabrite se, ne bojte se; evo Boga vašeg; osveta ide, plata Božja, sam ide, i spašće vas.

⁵ Tada će se otvoriti oči slepima, i uši gluvima otvoriće se.

⁶ Tada će hromi skakati kao jelen, i jezik nemog pevaće, jer će u pustinji provreti vode i potoci u zemlji sasušenoj.

⁷ I suvo će mesto postati jezero, i zemlja sasušena izvori vodeni, u stanu zmajevskom, po ložama njihovim, biće trava, trska i sita.

⁸ I onde će biti nasap i put, koji će se zvati sveti put; neće ići po njemu nečisti, nego će biti za njih; ko uzide njim, ni lud neće zaći.

⁹ Neće onde biti lava, i ljuta zver neće ići po njemu, niti će se onde naći, nego će hoditi izbavljeni.

¹⁰ I koje iskupi Gospod, vratiće se i doći će u Sion pevajući, i večna će radost biti nad glavom njihovom, dobiće radost i veselje, a žalost i uzdisanje bežaće.

¹ Četrnaeste godine carovanja Jezekijinog podiže se Senahirim car asirski na sve tvrde gradove Judine, i uze ih.

² I posla car asirski Ravsaka iz Lahisa u Jerusalim k caru Jezekiji s velikom vojskom; i on stade kod jaza gornjeg jezera na putu kod polja beljarevog.

³ Tada izađe k njemu Elijakim sin Helkijin, koji beše nad dvorom, i Somna pisar i Joah sin Asafov pametar.

⁴ I reče im Ravsak: Kažite Jezekiji: Ovako kaže veliki car, car asirski: Kakva je to uzdanica u koju se uzdaš?

⁵ Da kažem, ali su prazne reči, da imaš saveta i sile za rat. U šta se dakle uzdaš, te si se odmetnuo od mene?

⁶ Gle, uzdaš se u štap od trske slomljene, u Misir, na koji ako se ko nasloni, ući će mu u ruku i probošće je; takav je Faraon car misirski svima koji se uzdaju u nj.

⁷ Ako li mi kažeš: Uzdamo se u Gospoda Boga svog; nije li to onaj čije je visine i oltare oborio Jezekija i zapovedio Judi i Jerusalimu: Pred ovim oltarom klanjajte se?

⁸ Hajde zateci se mom gospodaru, caru asirskom, i daću ti dve hiljade konja, ako možeš dobaviti koji će jahati.

⁹ Kako ćeš dakle odbiti i jednog vojvodu između najmanjih slugu gospodara mog? Ali se ti uzdaš u Misir za kola i konjike.

¹⁰ Svrh toga, eda li sam ja bez Gospoda došao na ovo mesto da ga zatrem? Gospod mi je rekao: Idi na tu zemlju, i zatri je.

¹¹ Tada Elijakim i Somna i Joah rekoše Ravsaku: Govori slugama svojim sirski, jer razumemo, a nemoj nam govoriti judejski da sluša narod na zidu.

¹² A Ravsak reče: Eda li me je gospodar moj poslao ka gospodaru tvom ili k tebi da kažem ove reči? Nije li k tim ljudima, što sede na zidu, da jedu svoju nečist i da piju svoju mokraću s vama?

¹³ Tada stade Ravsak i povika glasno judejski i reče: Čujte reči velikog cara asirskog.

¹⁴ Ovako kaže car: Nemojte da vas vara Jezekija, jer vas ne može izbaviti.

¹⁵ Nemojte da vas nagovori Jezekija da se pouzdate u Gospoda, govoreći: Gospod će nas izbaviti, ovaj se grad neće dati u ruke caru asirskom.

¹⁶ Ne slušajte Jezekiju; jer ovako kaže car asirski: Učinite mir sa mnom i hodite k meni, pa jedite svaki sa svog čokota i svaki sa svoje smokve, i pijte svaki iz svog studenca,

¹⁷ Dokle ne dođem i odnesem vas u zemlju kao što je vaša, u zemlju obilnu žitom i vinom, u zemlju obilnu hlebom i vinogradima.

¹⁸ Nemojte da vas vara Jezekija govoreći: Gospod će nas izbaviti. Je li koji između bogova drugih naroda izbavio svoju zemlju iz ruke cara asirskog?

¹⁹ Gde su bogovi ematski i arfadski? Gde su bogovi sefarvimski? Jesu li izbavili Samariju iz mojih ruku?

²⁰ Koji su između svih bogova ovih zemalja izbavili zemlju svoju iz moje ruke? A Gospod će izbaviti Jerusalim iz moje ruke?

²¹ Ali oni ćutahu, i ne odgovoriše mu ni reči, jer car beše zapovedio i rekao: Ne odgovarajte mu.

²² Tada Elijakim sin Helkijin, koji beše nad dvorom, i Somna pisar i Joah sin Asafov, pametar, dođoše k Jezekiji razdrevši haljine, i kazaše mu reči Ravsakove.

¹ A kad to ču car Jezekija, razdre haljine svoje i veza oko sebe kostret, pa otide u dom Gospodnji.

² I posla Elijakima, koji beše nad dvorom, i Somnu pisara i najstarije sveštenike obučene u kostret k Isaiji proroku sinu Amosovom.

³ I rekoše mu: Ovako veli Jezekija: Ovo je dan nevolje i kara i ruga, jer prispeše deca do porođaja, a nema snage da se rode.

⁴ Da ako je čuo Gospod Bog tvoj što reče Ravsak, koga posla car asirski gospodar njegov da ruži Boga Živog i da Ga vređa rečima koje je čuo Gospod Bog tvoj, pomoli se za ostatak koji se nalazi.

⁵ I dođoše k Isaiji sluge cara Jezekije.

⁶ I reče im Isaija: Ovako recite gospodaru svom: Ovako veli Gospod: Ne plaši se od reči koje si čuo, kojima huliše na me sluge cara asirskog.

⁷ Evo, ja ću pustiti na nj duh, te će čuti glas i vratiti se u svoju zemlju, i učiniću da pogine od mača u svojoj zemlji.

⁸ I tako vrativši se Ravsak nađe cara asirskog gde bije Livnu, jer beše čuo da je otišao od Lahisa.

⁹ A on ču za Tiraku cara huskog gde kazaše: Ide da se bije s tobom. I čuvši posla poslanike k Jezekiji govoreći:

¹⁰ Ovako recite Jezekiji caru Judinom: Nemoj da te vara Bog tvoj, u koga se uzdaš govoreći: Neće se dati Jerusalim u ruke caru asirskom.

¹¹ Eto, čuo si šta su učinili carevi asirski svim zemljama potrvši ih sasvim; a ti li ćeš se izbaviti?

¹² Jesu li narode koje satrše oci moji izbavili bogovi njihovi, Gosance, Harance, Resefe i sinove Edenove koji behu u Telasaru?

¹³ Gde je car ematski i car arfadski i car od grada Sefarvima, od Ene i Ave?

¹⁴ A kad Jezekija primi knjigu iz ruku poslanika i pročita je, otide u dom Gospodnji, i razvi je Jezekija pred Gospodom.

¹⁵ I pomoli se Jezekija Gospodu govoreći:

¹⁶ Gospode nad vojskama, Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima, Ti si sam Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju.

¹⁷ Prigni, Gospode, uho svoje i čuj; otvori, Gospode, oči svoje i vidi; čuj sve reči Senahirima, koji posla da ruži Boga Živog.

¹⁸ Istina je, opustošili su carevi asirski sve one narode i zemlje njihove,

¹⁹ I pobacali su bogove njihove u oganj, jer ne behu bogovi, nego delo ruku čovečjih, drvo i kamen, zato ih potrše.

²⁰ I zato, Gospode Bože naš, izbavi nas iz ruku njegovih, da poznaju sva carstva na zemlji da si Ti sam Gospod.

²¹ Tada posla Isaija sin Amosov k Jezekiji i poruči mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Uslišio sam za šta si mi se molio radi Senahirima cara asirskog.

²² Ovo je reč koju izreče Gospod za nj: Ruga ti se i podsmeva ti se devojka, kći sionska, za tobom maše glavom kći jerusalimska.

²³ Koga si ružio i hulio? I na koga si podigao glas? I podigao uvis oči svoje? Na Sveca Izrailjevog.

²⁴ Preko sluga svojih ružio si Gospoda i rekao si: S mnoštvom kola svojih izađoh na visoke gore, na strane livanske, i poseći ću visoke kedre njegove, i lepe jele njegove, i doći ću na najviši kraj njegov, u šumu njegovog Karmila.

²⁵ Ja sam kopao, i pio vodu, i isušio sam stopama svojim sve potoke gradovima.

²⁶ Nisi li čuo da ja to odavna činim i od iskona da sam tako uredio? Sada puštam to, da prevratiš tvrde gradove u puste gomile.

²⁷ Zato koji u njima žive iznemogoše, uplašiše se i smetoše se, postaše kao trava poljska, kao zelena travica, kao trava na krovovima, koja se suši pre nego sazri.

²⁸ Znam seđenje tvoje i polaženje tvoje i dolaženje tvoje i kako besniš na me.

²⁹ Jer besniš na me, i tvoja obest dođe do mojih ušiju, zato ću metnuti brnjicu svoju na nozdrve tvoje, i uzdu svoju u gubicu tvoju, pa ću te odvesti natrag putem kojim si došao.