¹ Reč koja dođe Jeremiji za sav narod Judin četvrte godine Joakima sina Josijinog cara Judinog, a to je prva godina Navuhodonosora cara vavilonskog,

² Koju reče Jeremija prorok svemu narodu Judinom i svim stanovnicima jerusalimskim, govoreći:

³ Od trinaeste godine Josije sina Amonovog cara Judinog do danas, za ove dvadeset i tri godine, dolazi mi reč Gospodnja i govorih vam zarana jednako, ali ne poslušaste.

⁴ I sla vam Gospod sve sluge svoje proroke zarana jednako, ali ne poslušaste, niti prignuste uha svog da biste čuli.

⁵ I govorahu: Vratite se svaki sa svog puta zlog i od zloće dela svojih, pa ćete ostati u zemlji koju dade Gospod vama i ocima vašim od veka do veka.

⁶ I ne idite za drugim bogovima da im služite i da im se klanjate i ne gnevite me delom ruku svojih, i neću vam učiniti zla.

⁷ Ali me ne poslušaste, govori Gospod, nego me gneviste delom ruku svojih na svoje zlo.

⁸ Za to ovako veli Gospod nad vojskama: Što ne poslušaste moje reči,

⁹ Evo, ja ću poslati po sve narode severne, govori Gospod, i po Navuhodonosora cara vavilonskog slugu svog, i dovešću ih na tu zemlju i na stanovnike njene, i na sve te narode okolne, koje ću zatrti, i učiniću da budu čudo i podsmeh i pustoš večna.

¹⁰ I učiniću da nestane među njima glas radostan i glas veseo, glas ženikov i glas nevestin, lupa od žrvanja i svetlost od žiška.

¹¹ I sva će ta zemlja biti pustoš i čudo, i ti će narodi služiti caru vavilonskom sedamdeset godina.

¹² A kad se navrši sedamdeset godina, onda ću pohoditi cara vavilonskog i onaj narod, govori Gospod, za bezakonje njihovo, i zemlju haldejsku, i obratiću je u pustoš večnu.

¹³ I pustiću na tu zemlju sve što sam govorio o njoj, sve što je napisano u ovoj knjizi, što prorokova Jeremija za sve narode.

¹⁴ Jer će veliki narodi i silni carevi i njih pokoriti; tada ću im platiti po delima njihovim i po onom što su činili rukama svojim.

¹⁵ Jer ovako mi reče Gospod Bog Izrailjev: Uzmi iz moje ruke čašu vina, ovog gneva, i napoj iz nje sve narode ka kojima te ja pošaljem.

¹⁶ Neka piju i smetu se i polude od oštrog mača koji ću ja poslati među njih.

¹⁷ I uzeh čašu iz ruke Gospodu, i napojih sve te narode, ka kojima me posla Gospod:

¹⁸ Jerusalim i gradove Judine i careve njegove i knezove njegove, da budu pustoš i čudo i podsmeh i uklin, kao što je danas,

¹⁹ Faraona cara misirskog i sluge njegove i knezove njegove i sav narod njegov,

²⁰ I svu mešavinu, i sve careve zemlje Uza, sve careve zemlje filistejske, i Askalon i Gazu i Akaron i ostatak od Azota,

²¹ Edomce i Moavce i sinove Amonove,

²² I sve careve tirske i sve careve sidonske i careve na ostrvima preko mora,

²³ Dedana i Temu i Vuza, i sve koji se s kraja strižu,

²⁴ I sve careve arapske i sve careve od mešavine koji žive u pustinji,

²⁵ I sve careve zimrijske, i sve careve elamske, i sve careve midske,

²⁶ I sve careve severne, koji su blizu i koji su daleko, kako jednog tako drugog, i sva carstva zemaljska što su po zemlji; a car sisaški piće posle njih.

²⁷ I reci im: Ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Pijte i opijte se, i bljujte i padajte, da ne ustanete od mača koji ću pustiti među vas.

²⁸ Ako li ne bi hteli uzeti čašu iz ruke tvoje da piju, tada im reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Zaista ćete piti.

²⁹ Jer evo počinjem puštati zlo na grad koji se naziva mojim imenom, a vi li ćete ostati bez kara? Nećete ostati bez kara, jer ću dozvati mač na sve stanovnike zemaljske, govori Gospod nad vojskama.

³⁰ Ti dakle prorokuj im sve ove reči i reci im: Gospod će s visine riknuti, i iz stana svetinje svoje pustiće glas svoj, silno će riknuti iz stana svog, kao oni što gaze grožđe podignuće viku na sve stanovnike zemaljske.

³¹ Proći će graja do kraja zemlje, jer raspru ima Gospod s narodima, sudi se sa svakim telom, bezbožnike će dati pod mač, govori Gospod.

³² Ovako veli Gospod nad vojskama: Evo, nevolja će poći od naroda do naroda, i velik će se vihor podignuti od krajeva zemaljskih.

³³ I u onaj će dan biti od kraja do kraja zemlje pobijeni od Gospoda, neće biti oplakani, niti će se pokupiti i pogrepsti, biće gnoj po zemlji.

³⁴ Ridajte, pastiri, i vičite i valjajte se po prahu, glavari stadu, jer se navršiše vaši dani da budete poklani, i da se razaspete, i pašćete kao skupocen sud.

³⁵ I neće biti utočišta pastirima, ni izbavljenja glavarima od stada.

³⁶ Vikaće pastiri i ridaće glavari od stada, jer će potrti Gospod pašu njihovu.

³⁷ I razvaliće se mirni torovi od žestokog gneva Gospodnjeg.

³⁸ Kao lavićostavio je šator svoj, jer će zemlja njihova opusteti od žestine nasilnikove i od ljutog gneva njegovog.

¹ U početku carovanja Joakima, sina Josijinog, cara Judinog, dođe ova reč od Gospoda govoreći:

² Ovako govori Gospod: Stani u tremu doma Gospodnjeg, i govori svim gradovima Judinim, koji dolaze da se poklone u domu Gospodnjem, sve reči koje ti zapovedam da im kažeš, ne izostavi ni reči,

³ Ne bi li poslušali i vratili se svaki sa svog zlog puta, da mi se sažali sa zla koje im mislim učiniti za zloću dela njihovih.

⁴ Reci im dakle: Ovako veli Gospod: ako me ne poslušate da hodite u mom zakonu koji sam stavio pred vas,

⁵ Da slušate reči sluga mojih proroka, koje vam šaljem, koje slah zarana jednako, ali ih ne poslušaste,

⁶ Učiniću s domom ovim kao sa Silomom, i grad ovaj daću u prokletstvo svim narodima na zemlji.

⁷ A sveštenici i proroci i sav narod čuše Jeremiju gde govori te reči u domu Gospodnjem.

⁸ I kad Jeremija izgovori sve što mu Gospod zapovedi da kaže svemu narodu, uhvatiše ga sveštenici i proroci i sav narod govoreći: Poginućeš.

⁹ Zašto prorokova u ime Gospodnje govoreći: Ovaj će dom biti kao Silom, i ovaj će grad opusteti da neće u njemu niko živeti? I skupi se sav narod na Jeremiju u dom Gospodnji.

¹⁰ A knezovi Judini čuvši to dođoše iz doma carskog u dom Gospodnji, i sedoše pred nova vrata Gospodnja.

¹¹ I rekoše sveštenici i proroci knezovima i svemu narodu govoreći: Ovaj je čovek zaslužio smrt, jer prorokova protiv ovog grada, kao što čuste svojim ušima.

¹² Tada progovori Jeremija svim knezovima i svemu narodu govoreći: Gospod me posla da prorokujem protiv ovog doma i protiv ovog grada sve što čuste.

¹³ Zato popravite puteve svoje i dela svoja, i poslušajte reč Gospoda Boga svog, i sažaliće se Gospodu sa zla koje je izrekao za vas.

¹⁴ A ja, evo sam u vašim rukama, činite od mene šta mislite da je dobro i pravo.

¹⁵ Ali znajte zacelo, ako me ubijete, krv pravu svalićete na se i na ovaj grad i na stanovnike njegove, jer doista Gospod me posla k vama da govorim sve ove reči, da čujete.

¹⁶ Tada rekoše knezovi i sav narod sveštenicima i prorocima: Nije ovaj čovek zaslužio smrt, jer nam je govorio u ime Gospoda Boga našeg.

¹⁷ I ustaše neki od starešina zemaljskih, i progovoriše svemu zboru narodnom i rekoše:

¹⁸ Mihej Morašćanin prorokova u vreme Jezekije, cara Judinog, i govori svemu narodu Judinom i reče: Ovako veli Gospod nad vojskama: Sion će se preorati kao njiva i grad će Jerusalim biti gomila kamenja, i gora ovog doma visoka šuma.

¹⁹ Je li ga zato ubio Jezekija, car Judin i sav Juda? Nije li se pobojao Gospoda i molio se Gospodu? I Gospodu se sažali radi zla koje beše izrekao na njih; mi dakle činimo veliko zlo dušama svojim.

²⁰ I još beše jedan koji prorokova u ime Gospodnje, Urija sin Semajin iz Kirijat-Jarima; on prorokova protiv ovog grada i protiv ove zemlje isto onako kao Jeremija.

²¹ I kad ču car Joakim i sve vojvode njegove i svi knezovi reči njegove, traži ga car da ga ubije; a Urija čuvši poboja se i pobeže i dođe u Misir.

²² A car Joakim posla neke u Misir, Elnatana sina Ahovorovog i druge s njim.

²³ I oni izvedoše Uriju iz Misira i dovedoše k caru Joakimu, i ubi ga mačem, i baci telo njegovo u groblje prostog naroda.

²⁴ Ali ruka Ahikama, sina Safanovog, bi uz Jeremiju, te ga ne predaše u ruke narodu da ga pogube.

¹ U početku carovanja Joakima sina Josijinog cara Judinog dođe ova reč Jeremiji od Gospoda govoreći:

² Ovako mi reče Gospod: Načini sebi sveze i jaram, i metni sebi oko vrata.

³ Po tom pošlji ih caru edomskom i caru moavskom i caru sinova Amonovih i caru tirskom i caru sidonskom, po poslanicima koji će doći u Jerusalim k Sedekiji caru Judinom.

⁴ I naruči im neka kažu svojim gospodarima: Ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: ovako recite svojim gospodarima:

⁵ Ja sam stvorio zemlju i ljude i stoku, što je po zemlji, silom svojom velikom i mišicom svojom podignutom; i dajem je kome mi je drago.

⁶ I sada ja dadoh sve te zemlje u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom sluzi svom, dadoh mu i zverje poljsko da mu služi.

⁷ I svi će narodi služiti njemu i sinu njegovom i unuku njegovom dokle dođe vreme i njegovoj zemlji, i veliki narodi i silni carevi pokore ga.

⁸ A koji narod ili carstvo ne bi hteo služiti Navuhodonosoru caru vavilonskom, i ne bi hteo saviti vrata svog u jaram cara vavilonskog, takav ću narod pohoditi mačem i glađu i pomorom, govori Gospod, dokle ih ne istrebim rukom njegovom.

⁹ Ne slušajte dakle proroka svojih ni vrača svojih ni sanjača svojih ni gatara svojih ni bajača svojih, koji vam govore i vele: Nećete služiti caru vavilonskom.

¹⁰ Jer vam oni laž prorokuju, kako bih vas daleko odveo iz zemlje vaše i izagnao vas da izginete.

¹¹ A narod koji bi savio vrat svoj pod jaram cara vavilonskog i služio mu, ostaviću ga na zemlji njegovoj, govori Gospod, da je radi i stanuje u njoj.

¹² I Sedekiji caru Judinom rekoh sve ovo govoreći: Savijte vrat svoj pod jaram cara vavilonskog i služite njemu i narodu njegovom, pa ćete ostati živi.

¹³ Zašto da poginete ti i narod tvoj od mača i od gladi i od pomora, kako reče Gospod za narod koji ne bi služio caru vavilonskom?

¹⁴ Ne slušajte, dakle, šta govore proroci koji vam kažu i vele: Nećete služiti caru vavilonskom, jer vam oni prorokuju laž.

¹⁵ Jer ih ja nisam poslao, govori Gospod, nego lažno prorokuju u moje ime, kako bih vas prognao da izginete i vi i proroci koji vam prorokuju.

¹⁶ I sveštenicima i svemu narodu govorih i rekoh: Ovako veli Gospod: ne slušajte šta govore vaši proroci koji vam prorokuju govoreći: Evo, posuđe doma Gospodnjeg vratiće se iz Vavilona skoro. Jer vam oni prorokuju laž.

¹⁷ Ne slušajte ih; služite caru vavilonskom, i ostaćete živi; zašto taj grad da opusti?

¹⁸ Ako li su proroci i ako je reč Gospodnja u njih, neka mole Gospoda nad vojskama da sudovi što su ostali u domu Gospodnjem i u domu cara Judinog i u Jerusalimu ne otidu u Vavilon.

¹⁹ Jer ovako veli Gospod nad vojskama za stupove i za more i za podnožja i za druge sudove što su ostali u tom gradu,

²⁰ Kojih ne uze Navuhodonosor car vavilonski kad odvede u ropstvo Jehoniju sina Joakimovog, cara Judinog, iz Jerusalima u Vavilon, i sve glavare Judine i jerusalimske;

²¹ Jer ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev, za sudove što ostaše u domu Gospodnjem i u domu cara Judinog u Jerusalimu:

²² U Vavilon će se odneti i onde će biti do dana kad ću ih pohoditi, veli Gospod, kad ću ih doneti i vratiti na ovo mesto.