¹¹ Ali Joanan, sin Karijin, i sve vojvode što behu s njim čuše sve zlo što učini Ismailo sin Netanijin.

¹² Tada uzeše sve svoje ljude i pođoše da udare na Ismaila, sina Netanijinog, kog nađoše kod velike vode u Gavaonu.

¹³ I sav narod što beše s Ismailom kad vide Joanana sina Karijinog i sve vojvode što behu s njim, obradova se,

¹⁴ I sav narod što Ismailo zarobi iz Mispe obrnu se i otide k Joananu, sinu Karijinom.

¹⁵ A Ismailo sin Netanijin pobeže s osam ljudi od Joanana, i otide k sinovima Amonovim.

¹⁶ I tako Joanan, sin Karijin i sve vojvode što behu s njim uzeše sav ostatak naroda što povratiše od Ismaila, sina Netanijinog, koji ubivši Godoliju, sina Ahikamovog, beše ih odveo iz Mispe, vojnike i žene i decu i dvorane, i odvedoše ih iz Gavaona;

¹⁷ I otišavši stadoše u gostionici Himamovoj kod Vitlejema; da bi otišli i prešli u Misir,

¹⁸ Radi Haldejaca, jer ih se bojahu, što Ismailo, sin Netanijin, ubi Godoliju, sina Ahikamovog, kog beše postavio car vavilonski nad zemljom.

¹ Po tom dođoše sve vojvode i Joanan, sin Karijin i Jezanija sin Osajin, i sav narod, malo i veliko.

² I rekoše Jeremiji proroku: Pusti preda se našu molbu, i pomoli se za nas Gospodu Bogu svom, za sav ovaj ostatak, jer nas je ostalo malo od mnogih, kao što nas oči tvoje vide,

³ Da bi nam pokazao Gospod Bog tvoj put kojim ćemo ići i šta ćemo raditi.

⁴ A Jeremija prorok reče im: Poslušaću; evo, pomoliću se Gospodu Bogu vašem po vašim rečima, i šta vam odgovori Gospod kazaću vam, neću vam zatajiti ni reč.

⁵ A ovo rekoše Jeremiji: Gospod neka nam je svedok, istinit i veran, da ćemo činiti sve što ti Gospod Bog tvoj zapovedi za nas.

⁶ Bilo dobro ili zlo, poslušaćemo reč Gospoda Boga svog ka kome te šaljemo, da bi nam dobro bilo kad poslušamo glas Gospoda Boga svog.

⁷ A posle deset dana dođe reč Gospodnja Jeremiji;

⁸ Te sazva Joanana, sina Karijinog i sve vojvode što behu s njim, i sav narod, malo i veliko,

⁹ I reče im: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev, ka kome me poslaste da iznesem preda Nj molbu vašu:

¹⁰ Ako ostanete u ovoj zemlji, sazidaću vas, i neću vas razoriti, i nasadiću vas i neću vas istrebiti; jer mi je žao sa zla koje sam vam učinio.

¹¹ Ne bojte se cara vavilonskog, kog se bojite; ne bojte ga se, govori Gospod, jer sam ja s vama da vas sačuvam i da vas izbavim iz njegove ruke.

¹² I učiniću vam milost da se smiluje na vas, i vrati vas u zemlju vašu.

¹³ Ako li kažete: Nećemo da ostanemo u toj zemlji, ne slušajući glas Gospoda Boga svog

¹⁴ Govoreći: Ne, nego idemo u zemlju misirsku, da ne vidimo rat i glas trubni ne čujemo i ne budemo gladni hleba, i onde ćemo se naseliti,

¹⁵ Onda čujte reč Gospodnju, koji ste ostali od Jude; ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Ako vi okrenete lice svoje da idete u Misir i odete da se naselite onde,

¹⁶ Onde će vas u zemlji misirskoj stignuti mač kog se bojite, i glad, radi koje se brinete, goniće vas onde u Misiru i onde ćete pomreti.

¹⁷ I svi ljudi koji su okrenuli lice svoje da idu u Misir da se onde nasele, izginuće od mača i od gladi i od pomora, i nijedan ih neće ostati niti će koji uteći od zla koje ću pustiti na njih.

¹⁸ Jer ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Kao što se gnev moj i jarost moja izli na stanovnike jerusalimske, tako će se izliti gnev moj na vas, ako odete u Misir, i bićete uklin i čudo i kletva i rug, i nećete više videti ovog mesta.

¹⁹ Gospod vam govori, ostanci Judini! Ne idite u Misir. Znajte da vam ja svedočim danas.

²⁰ Jer varaste duše svoje kad me poslaste ka Gospodu Bogu svom rekavši: Pomoli se za nas Gospodu Bogu našem, i kako kaže Gospod Bog naš, javi nam i učinićemo.

²¹ A kad vam javih danas, nećete da poslušate glas Gospoda Boga svog niti išta što mi zapovedi za vas.

²² Znajte, dakle, da ćete izginuti od mača i od gladi i od pomora na mestu kuda ste radi otići da se stanite.

¹ A kad izgovori Jeremija svem narodu sve reči Gospoda Boga njihovog koje mu Gospod Bog njihov zapovedi za njih, sve te reči,

² Tada Azarija, sin Osajin, i Joanan, sin Karijin i svi oni ljudi oholi rekoše Jeremiji govoreći: Nije istina šta govoriš; nije te poslao Gospod Bog naš da nam kažeš: Ne idite u Misir da se onde stanite.

³ Nego Varuh, sin Nirijin, podgovara te na nas da nas preda u ruke Haldejcima da nas pogube ili da nas presele u Vavilon.

⁴ I tako Joanan, sin Karijin i sve vojvode i sav narod ne poslušaše glas Gospodnji da ostanu u zemlji Judinoj.

⁵ Nego Joanan, sin Karijin i sve vojvode uzeše sav ostatak Judin koji se beše vratio da živi u zemlji Judinoj iz svih naroda u koje behu razagnani,

⁶ Ljude i žene i decu i kćeri careve, i sve duše što beše ostavio Nevuzardan zapovednik stražarski s Godolijom, sinom Ahikama, sina Safanovog, i Jeremiju proroka i Varuha sina Nirijinog,

⁷ I odoše u zemlju misirsku, jer ne poslušaše glas Gospodnji; i dođoše do Tafnesa.

⁸ I dođe reč Gospodnja Jeremiji u Tafnesu govoreći:

⁹ Uzmi u ruke velikog kamenja, i pokrij ga kalom u peći za opeke što je na vratima doma Faraonovog u Tafnesu da vide Judejci;

¹⁰ I reci im: Ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo, ja ću poslati i dovesti Navuhodonosora cara vavilonskog, slugu svog, i metnuću presto njegov na ovo kamenje koje sakrih, i razapeće carski šator svoj na njemu.

¹¹ Jer će doći i zatrti zemlju misirsku; ko bude za smrt otići će na smrt, ko za ropstvo, u ropstvo, ko za mač, pod mač.

¹² I raspaliću oganj u kućama bogova misirskih; i popaliće ih i odvešće ih u ropstvo, i ogrnuće se zemljom misirskom kao što se pastir ogrće plaštem svojim, i otići će odande s mirom.

¹³ I izlomiće stupove u domu sunčanom što je u zemlji misirskoj, i kuće bogova misirskih popaliće ognjem.

¹ Reč koja dođe Jeremiji za sve Judejce koji življahu u zemlji misirskoj, koji življahu u Migdolu i u Tafnesu i u Nofu i u zemlji Patrosu, govoreći:

² Ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Vi videste sve zlo što navedoh na Jerusalim i na sve gradove Judine, i evo su danas pusti i nema nikoga da živi u njima,

³ Za zloću njihovu koju činiše da bi me gnevili hodeći da kade i služe drugim bogovima, kojih ne znaše ni oni ni vi ni oci vaši.

⁴ I slah k vama sve sluge svoje proroke zarana jednako govoreći: Ne činite taj gad na koji mrzim.

⁵ Ali ne poslušaše niti prignuše uha svog da se vrate od zloće svoje, da ne kade drugim bogovima.

⁶ Zato se izli jarost moja i gnev moj, i razgore se u gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim, te postaše razvaline i pustoš, kao što se vidi danas.

⁷ A sada ovako veli Gospod Bog nad vojskama, Bog Izrailjev: zašto sami sebi činite tako veliko zlo da istrebite iz Jude ljude i žene, decu i koja sisaju, da ne ostane u vas ostatka,

⁸ Gneveći me delima ruku svojih, kadeći drugim bogovima u zemlji misirskoj, u koju dođoste da se stanite da biste se istrebili i postali kletva i rug u svih naroda na zemlji.

⁹ Jeste li zaboravili zla otaca svojih i zla careva Judinih i zla žena njihovih, i svoja zla i zla žena svojih, koja činiše u zemlji Judinoj i po ulicama jerusalimskim?

¹⁰ Ne pokoriše se do danas niti se pobojaše, niti hodiše po mom zakonu i uredbama mojim, koje stavih pred vas i pred oce vaše.

¹¹ Za to ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: evo, ja ću vam obratiti lice svoje na zlo, da istrebim sve Judejce.

¹² I uzeću ostatak Judin, koji okrenu lice svoje da ide u zemlju misirsku da se onde stani, i izginuće svi; u zemlji će misirskoj pasti i izginuti od mača i od gladi, malo i veliko, izginuće od mača i od gladi, i biće uklin i čudo i prokletstvo i rug.

¹³ I pohodiću one koji nastavaju u zemlji misirskoj, kao što sam pohodio Jerusalim, mačem, glađu i pomorom;

¹⁴ I nijedan od ostatka Judinog, što otidoše u zemlju misirsku da se onde stane, neće uteći niti se izbaviti da se vrate u zemlju Judinu, u koju se žele vratiti da se nasele; jer se neće vratiti, osim koji pobegnu.

¹⁵ Tada odgovoriše Jeremiji svi ljudi koji znahu da žene njihove kade drugim bogovima, i sve žene, kojih stajaše onde velik zbor, i sav narod što življaše u zemlji misirskoj, u Patrosu, govoreći:

¹⁶ Šta nam kaza u ime Gospodnje, nećemo te poslušati;

¹⁷ Nego ćemo činiti sve što je izašlo iz naših usta kadeći carici nebeskoj i lijući joj nalive, kao što smo činili mi i oci naši, carevi naši i knezovi naši po gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim, jer bejasmo siti hleba i beše nam dobro i zlo ne viđasmo.

¹⁸ A od kad prestasmo kaditi carici nebeskoj i liti joj nalive, ništa nemamo i ginemo od mača i od gladi.

¹⁹ I kad kadimo carici nebeskoj i lijemo joj nalive, eda li joj bez glavara svojih pečemo kolače služeći joj i lijemo joj nalive?

²⁰ Tada reče Jeremija svemu narodu, ljudima i ženama, i svemu narodu, koji mu onako odgovoriše, govoreći:

²¹ Eda li se ne opomenu Gospod kada, kojim kadiste u gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim vi i oci vaši, carevi vaši i knezovi vaši i narod zemaljski? I ne dođe li Mu u srce?

²² I ne može Gospod više podnositi zloću dela vaših i gadove koje činiste, te zemlja vaša posta pustoš i čudo i prokletstvo, da niko na živi u njoj, kako se vidi danas.

²³ Zato što kadiste i što grešiste Gospodu i ne slušaste glas Gospodnji, i po zakonu Njegovom i uredbama Njegovim i svedočanstvima Njegovim ne hodiste, zato vas zadesi ovo zlo, kako se vidi danas.

²⁴ Još reče Jeremija svemu narodu i svim ženama: Čujte reč Gospodnju, svi Judejci, koji ste u zemlji misirskoj.

²⁵ Ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev, govoreći: vi i žene vaše rekoste ustima svojim i rukama svojim izvršiste govoreći: Izvršavaćemo zavete svoje što zavetovasmo kadeći carici nebeskoj i lijući joj nalive. Doista, ispuniste zavete svoje i izvršiste.

²⁶ Zato čujte Judejci reč Gospodnju, svi Judejci koji stanujete u zemlji misirskoj: evo, ja se zaklinjem velikim imenom svojim, veli Gospod, da se ime moje neće više izricati ustima ni jednog Judejca u svoj zemlji misirskoj da bi rekao: tako da je živ Gospod Gospod!

²⁷ Evo, ja ću paziti na njih zla radi, ne dobra radi, i Judejci koji su u zemlji misirskoj, svi će ginuti od mača i od gladi, dokle ih ne bude ni jednog.

²⁸ A koji uteku od mača, vratiće se iz zemlje misirske u zemlju Judinu, malo njih, jer sav ostatak Judin, što otidoše u zemlju misirsku da se onde nastane, poznaće čija će se reč navršiti, moja ili njihova.

²⁹ A ovo da vam je znak, govori Gospod, da ću vas pohoditi na tom mestu da znate da će se doista ispuniti reči moje vama na zlo;

³⁰ Ovako veli Gospod: Evo, ja ću dati Faraona Vafrija, cara misirskog, u ruke neprijateljima njegovim i u ruke onim koji traže dušu njegovu, kao što sam dao Sedekiju cara Judinog u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom, neprijatelju njegovom i koji tražaše dušu njegovu.

¹ Reč koju reče Jeremija prorok Varuhu sinu Nirijinom, kad pisaše ove reči u knjigu iz usta Jeremijinih, četvrte godine Joakima, sina Josijinog, govoreći:

² Ovako veli Gospod Bog izrailjev za tebe, Varuše:

³ Rekao si: Teško meni! Jer Gospod dodade mi žalost na tugu; iznemogoh uzdišući, i mira ne nalazim.

⁴ Reci mu ovo: Ovako veli Gospod: Evo, šta sam sagradio ja razgrađujem, i šta sam posadio iskorenjavam po svoj toj zemlji.

⁵ A ti li ćeš tražiti sebi velike stvari? Ne traži; jer evo, ja ću pustiti zlo na svako telo, govori Gospod; ali ću tebi dati dušu tvoju mesto plena u svim mestima, kuda odeš.