¹¹ Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći:

¹² Sine čovečji, nariči za carem tirskim, i reci mu: Ovako veli Gospod Gospod: Ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti, i sasvim si lep.

¹³ Bio si u Edemu, vrtu Božjem; pokrivalo te je svako drago kamenje: sarad, topaz, dijamant, hrisolit, onih, jaspis, safir, karbunkul, smaragd i zlato; onaj dan kad si se rodio načinjeni ti biše bubnji tvoji i svirale.

¹⁴ Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih; ti beše na svetoj gori Božijoj, hođaše posred kamenja ognjenog.

¹⁵ Savršen beše na putevima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi.

¹⁶ Od mnoštva trgovine svoje napunio si se iznutra nasilja, i grešio si; zato ću te baciti kao nečistotu s gore Božje, i zatrću te između kamenja ognjenog, heruvime zaklanjaču!

¹⁷ Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svetlošću svojom; baciću te na zemlju, pred careve ću te položiti da te gledaju.

¹⁸ Od mnoštva bezakonja svog, od nepravde u trgovini svojoj oskvrnio si svetinju svoju; zato ću izvesti oganj ispred tebe, koji će te proždreti, i obratiću te u pepeo na zemlji pred svima koji te gledaju.

¹⁹ Svi koji te poznaju među narodima prepašće se od tebe; bićeš strahota, i neće te biti do veka.

²⁰ Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći:

²¹ Sine čovečji, okreni lice svoje prema Sidonu, i prorokuj protiv njega,

²² I reci: Ovako veli Gospod Gospod: Evo me na tebe, Sidone, i proslaviću se usred tebe, i poznaće se da sam ja Gospod kad izvršim sudove na njemu i posvetim se u njemu.

²³ I poslaću pomor u nj, i krv na ulice njegove, i pobijeni će padati usred njega od mača, koji će navaliti na njih sa svih strana, i poznaće da sam ja Gospod.

²⁴ I neće više biti domu Izrailjevom trn koji bode ni žalac koji zadaje bol više od svih suseda njihovih, koji ih plene; i poznaće da sam ja Gospod Gospod.

²⁵ Ovako veli Gospod Gospod: Kad skupim dom Izrailjev iz naroda među koje su rasejani, i posvetim se u njima pred narodima i nasele se u svojoj zemlji koju dadoh sluzi svom Jakovu,

²⁶ Tada će živeti u njoj bez straha, i gradiće kuće, i sadiće vinograde, i živeće bez straha kad izvršim sudove na svima koji ih pleniše sa svih strana, i poznaće da sam ja Gospod Bog njihov.

¹ Godine desete, desetog meseca, dvanaestog dana, dođe mi reč Gospodnja govoreći:

² Sine čovečji, okreni lice svoje prema Faraonu caru misirskom, i prorokuj protiv njega i protiv svega Misira.

³ Govori i reci: Ovako veli Gospod Gospod: evo me na te, Faraone care misirski, zmaju veliki što ležiš usred reka svojih, koji reče: Moja je reka; ja sam je načinio sebi.

⁴ Zato ću ti metnuti u čeljusti udicu, i učiniću da se ribe u rekama tvojim nahvataju na krljušti tvoje; i izvući ću te iz reka tvojih i sve ribe iz reka tvojih nahvatane na krljušti tvoje.

⁵ I ostaviću u pustinji tebe i sve ribe iz tvojih reka, i pašćeš na zemlju i nećeš se pokupiti ni sabrati, zverima zemaljskim i pticama nebeskim daću te da te jedu.

⁶ I svi će stanovnici misirski poznati da sam ja Gospod; jer su štap od trske domu Izrailjevom.

⁷ Kad te uhvatiše u ruku, ti se slomi i raseče im sve rame; a kad se nasloniše na te, ti se prebi i probode im sva bedra.

⁸ Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću pustiti na te mač, i istrebiću iz tebe ljude i stoku.

⁹ I zemlja će se misirska opustošiti i biti pusta, i poznaće se da sam ja Gospod, jer reče: Moja je reka, i ja sam je načinio.

¹⁰ Zato evo me na tebe i na reke tvoje, i obratiću zemlju misirsku u pustoš i samu pustinju, od kule sinske do međe etiopske.

¹¹ Neće prelaziti preko nje nogom svojom čovek, niti će živinče nogom svojom prelaziti preko nje, i neće se živeti u njoj četrdeset godina.

¹² I učiniću od zemlje misirske pustoš među zemljama opustošenim, i gradovi će njeni među pustim gradovima biti pustoš četrdeset godina, i rasejaću Misirce među narode i razasuću ih po zemljama.

¹³ Jer ovako veli Gospod Gospod: Posle četrdeset godina skupiću Misirce iz naroda u koje budu rasejani.

¹⁴ I povratiću roblje misirsko, i dovešću ih opet u zemlju Patros, na postojbinu njihovu, i onde će biti malo carstvo.

¹⁵ Malo će biti mimo ostalih carstava, niti će se više uzdignuti nad narode, jer ću ih smanjiti da ne vladaju narodima.

¹⁶ I neće više biti domu Izrailjevom uzdanica da napominje bezakonje kad bi gledali za njima; i poznaće da sam ja Gospod Gospod.

¹⁷ A dvadeset sedme godine, prvog meseca, prvog dana, dođe mi reč Gospodnja govoreći:

¹⁸ Sine čovečji, Navuhodonosor car vavilonski zadade vojsci svojoj tešku službu protiv Tira; svaka glava oćelavi i svako se rame odre, a plate ne bi ni njemu ni vojsci njegovoj od Tira za službu kojom služiše protiv njega.

¹⁹ Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo ja dajem Navuhodonosoru caru vavilonskom zemlju misirsku, i on će odvesti narod i odneti plen i pograbiti grabež, i to će biti plata njegovoj vojsci.

²⁰ Za trud kojim se trudio oko toga dadoh mu zemlju misirsku, jer se za me trudiše, govori Gospod Gospod.

²¹ U onaj ću dan učiniti da naraste rog domu Izrailjevom, i tebi ću otvoriti usta među njima, i znaće da sam ja Gospod.

¹ Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći:

² Sine čovečji prorokuj i reci: Ovako veli Gospod Gospod: Ridajte: Jaoh dana!

³ Jer je blizu dan, blizu je dan Gospodnji, oblačan dan, vreme narodima.

⁴ I mač će doći na Misir, i strah će biti u etiopskoj, kad stanu padati pobijeni u Misiru, kad se zarobi mnoštvo njegovo i raskopaju se temelji njegovi.

⁵ Etiopljani i Puteji i Ludeji i sva mešavina i Huveji i sinovi zemalja među kojima je vera, pašće s njima od mača.

⁶ Ovako veli Gospod: Pašće koji podupiru Misir, i ponos sile njegove oboriće se, od kule sinske pašće u njemu, govori Gospod Gospod.

⁷ I biće pusti među pustim zemljama, i gradovi će njegovi biti među pustim gradovima.

⁸ I poznaće da sam ja Gospod kad zapalim oganj u Misiru i svi se pomoćnici njegovi satru.

⁹ U onaj će dan izaći poslanici od mene na lađama da uplaše etiopsku bezbrižnu, i biće među njima strah velik kao dana misirskog; jer evo, ide.

¹⁰ Ovako veli Gospod Gospod: Pogubiću mnoštvo misirsko rukom Navuhodonosora cara vavilonskog.

¹¹ On i narod njegov s njim, najljući između naroda, biće dovedeni da zatru zemlju, i izvući će mačeve svoje na Misir i napuniće zemlju pobijenih.

¹² I isušiću reke, i predaću zemlju u ruke zlim ljudima; i opusteću zemlju i šta je u njoj rukom tuđinskom. Ja Gospod govorih.

¹³ Ovako veli Gospod Gospod: i gadne ću bogove potrti, i istrebiću likove u Nofu, i neće više biti kneza iz zemlje misirske, i pustiću strah u zemlju misirsku.

¹⁴ I opustošiću Patros, i upaliću Soan, i izvršiću sud na Novu.

¹⁵ I izliću gnev svoj na Sin, grad misirski, i istrebiću ljudstvo u Novu.

¹⁶ Kad zapalim oganj u Misiru, ljuto će se uzmučiti Sin, i Nov će se raspasti, i Nof će biti u teskobi svaki dan.

¹⁷ Mladići avinski i pi-vesetski pašće od mača, a devojke će otići u ropstvo.

¹⁸ I u Tafnesu će pomrknuti dan kad polomim onde prevornice misirske i nestane u njemu ponosa sile njegove; oblak će ga pokriti; a kćeri će njegove otići u ropstvo.

¹⁹ I izvršiću sudove na Misiru, i oni će poznati da sam ja Gospod.

²⁰ Opet jedanaeste godine, prvog meseca, sedmog dana, dođe mi reč Gospodnja govoreći:

²¹ Sine čovečji, slomih mišicu Faraonu caru misirskom, i eto neće se zaviti da se leči, neće se metnuti zavoj niti će se zaviti da bi se okrepila i mogla držati mač.

²² Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo me na Faraona cara misirskog, i slomiću mu mišice, i zdravu i slomljenu, i izbiću mu mač iz ruke.

²³ I rasejaću Misirce po narodima, i razasuću ih po zemljama.

²⁴ I ukrepiću mišicu caru vavilonskom, i daću mu u ruku svoj mač, i polomiću mišice Faraonu, i ječaće pred njim kao što ječi čovek ranjen na smrt.

²⁵ Da, ukrepiću mišice caru vavilonskom, a Faraonu će mišice klonuti, i poznaće se da sam ja Gospod, kad dam mač svoj u ruku caru vavilonskom da njim zamahne na zemlju misirsku.

²⁶ I rasejaću Misirce među narodima i razasuću ih po zemljama, i poznaće da sam ja Gospod.

¹ A jedanaeste godine, trećeg meseca, prvog dana, dođe mi reč Gospodnja govoreći:

² Sine čovečji, kaži Faraonu caru misirskom i narodu njegovom: Na šta si nalik u veličini svojoj?

³ Eto, Asirac beše kedar na Livanu, lepih grana i debelog hlada i visokog rasta, kome vrhovi behu među gustim granama.

⁴ Voda ga odgoji, bezdana ga uzvisi; ona rekama svojim tečaše oko njegovog stabla i puštaše potoke svoje k svim drvetima poljskim.

⁵ Zato rast njegov nadvisi sva drveta poljska, i umnožiše se grane njegove, i od mnoštva vode raširiše se odvode njegove kad ih puštaše.

⁶ Na granama njegovim vijahu gnezda sve ptice nebeske, i pod granama njegovim sve zveri poljske ležahu se, i u hladu njegovom seđahu svi veliki narodi.

⁷ I beše lep veličinom svojom i dužinom grana svojih, jer mu koren beše kod velike vode.

⁸ Kedri u vrtu Božjem ne mogahu ga zakloniti, jele ne mogahu se izjednačiti s njegovim granama, i javori ne behu kao ogranci njegovi; nijedno drvo u vrtu Božjem ne beše na lepotu tako kao on.

⁹ Učinih ga lepog mnoštvom grana da mu zaviđahu sva drveta edemska što behu u vrtu Božjem.

¹⁰ Zato ovako veli Gospod Gospod: Što je visok narastao, i digao vrh svoj među guste grane, i srce se njegovo ponelo visinom njegovom,

¹¹ Zato ga dadoh u ruku najsilnijem među narodima da čini s njim šta hoće, odvrgoh ga za bezbožnost njegovu.

¹² I tuđinci, najljući između naroda, posekoše ga i ostaviše ga; grane mu popadaše po gorama i po svim dolinama, i ogranci mu se izlomiše po svim potocima na zemlji; i svi narodi zemaljski otidoše iz hlada njegovog i ostaviše ga.

¹³ Na izvaljenom panju njegovom stanuju sve ptice nebeske, i na granama su njegovim sve zveri poljske,

¹⁴ Da se ne ponosi visinom svojom ni jedno drvo kraj vode i ne diže vrha svog među guste grane, i od svih što se natapaju da se ni jedno ne uzda u sebe radi svoje veličine; jer su svi predani na smrt, bačeni u najdonji kraj zemlje među sinove ljudske s onima koji silaze u jamu.

¹⁵ Ovako veli Gospod Gospod: U koji dan siđe u grob, učinih žalost, pokrih bezdanu njega radi, i ustavih reke njene, i velika voda stade, i rascvelih za njim Livan, i sva drveta poljska povenuše za njim.

¹⁶ Praskom padanja njegovog ustresoh narode, kad ga svalih u grob s onima koji silaze u jamu; i utešiše se na najdonjoj strani zemlje sva drveta edemska, što je najbolje i najlepše na Livanu, sva što se natapahu.

¹⁷ I oni siđoše s njim u grob k onima što su pobijeni mačem, i mišica njegova, i koji seđahu u hladu njegovom među narodima.

¹⁸ Na koje si među drvetima edemskim nalik slavom i veličinom? Ali ćeš biti oboren s drvetima edemskim u najdonji kraj zemlje, među neobrezanima ćeš ležati s onima koji su pobijeni mačem. To je Faraon i sav narod njegov, govori Gospod Gospod.