¹ Breme Nineviji; knjiga od utvare Nauma Elkošanina.

² Bog je revnitelj i Gospod je osvetnik; osvetnik je Gospod i gnevi se; Gospod se sveti protivnicima svojim, i drži gnev prema neprijateljima svojim.

³ Gospod je spor na gnev i velike je moći; ali nikako ne pravda krivca; put je Gospodnji u vihoru i buri, i oblaci su prah od nogu Njegovih.

⁴ Zaprećuje moru i isušuje ga, i sve reke isušuje, vene Vasan i Karmil, i cvet vasanski vene.

⁵ Gore se tresu od Njega, i humovi se rastapaju, a zemlja gori pred Njim i vasiljena i sve što živi u njoj.

⁶ Pred gnevom Njegovim ko će se održati? I ko će se opreti jarosti gneva Njegovog? Jarost se Njegova izliva kao oganj, i stene se raspadaju Pred Njim.

⁷ Dobar je Gospod, grad je u nevolji, i poznaje one koji se uzdaju u Nj.

⁸ Ali će silnom poplavom učiniti kraj mestu njenom, i tama će goniti neprijatelje Njegove.

⁹ Šta smišljate Gospodu? On će učiniti kraj; neće se dva puta podignuti pogibao.

¹⁰ Jer kao trnje spleteni i kao od vina pijani proždreće se kao suva slama.

¹¹ Iz tebe je izašao koji smišlja zlo Gospodu, savetnik nevaljao.

¹² Ovako veli Gospod: Ako i jesu u sili i mnogo ih ima, opet će se iseći i proći. Mučio sam te, neću te više mučiti.

¹³ Nego ću sada slomiti jaram njegov s tebe, i pokidaću tvoje okove.

¹⁴ Ali za tebe zapovedi Gospod da se ne seje više ime tvoje; iz doma bogova tvojih istrebiću likove rezane i livene; načiniću ti od njega grob kad budeš prezren.

¹⁵ Eto, na gorama noge onog koji nosi dobre glase, koji oglašuje mir. Praznuj, Juda, svoje praznike, ispunjaj zavete svoje, jer zlikovac neće više prolaziti po tebi; sasvim se zatro.

¹ Izađe zatirač na te, čuvaj grad, pazi na put, utvrdi bedra, ukrepi se dobro.

² Jer Gospod povrati slavu Jakovljevu kao slavu Izrailjevu, jer ih pustošnici opustošiše i loze im potrše.

³ Štit je junaka njegovih crven, vojnici su u skerletu; kola će mu biti kao zapaljeni lučevi na dan kad se uvrsta, i jele će se ljuljati strašno.

⁴ Kola će praskati po ulicama i udarati jedna o druga po putevima, biće kao lučevi, i trčaće kao munje.

⁵ Pominjaće junake svoje, a oni će padati idući, pohitaće k zidovima njegovim, i zaklon će biti gotov.

⁶ Vrata će se rekama otvoriti, i dvor će se razvaliti.

⁷ I koja stoji, zarobiće se i odvešće se, devojke njene pratiće je uzdišući kao golubice, bijući se u prsi.

⁸ Ninevija beše kao jezero vodeno otkako jeste; ali beže. Stanite, stanite. Ali se niko ne obzire.

⁹ Grabite srebro, grabite zlato; blagu nema kraja, mnoštvo je svakojakih dragih zaklada.

¹⁰ Isprazni se, i ogole, i opuste; i srce se rastopi, kolena udaraju jedna o drugo, i bol je u svim bedrima, i lica su svima pocrnela.

¹¹ Gde je loža lavovima i pasište lavićima, kuda iđaše lav i lavica i lavić, i nikoga ne beše da plaši.

¹² Lav lovljaše svojim lavićima dosta, i davljaše lavicama svojim, i punjaše pećine svoje lova i lože svoje grabeža.

¹³ Evo me na te, govori Gospod nad vojskama, i popaliću kola tvoja u dim, i mač će proždreti laviće tvoje, i istrebiću sa zemlje grabež tvoj, i neće se čuti glas poslanika tvojih.

¹ Teško gradu krvničkom, sav je pun laži i otimanja, grabež ne izbiva iz njega.

² Pucaju bičevi, i točkovi prašte, i konji topoću, i kola skaču.

³ Konjanici poskakuju, i mačevi se sjaju, i koplja sevaju, i mnoštvo je pobijenih i sila mrtvih telesa, nema broja mrtvacima, i pada se preko mrtvaca.

⁴ Za mnoštvo kurvarstva ljupke kurve, vešte bajačice, koja prodaje narode svojim kurvanjem i plemena vračanjem svojim.

⁵ Evo me na te, govori Gospod nad vojskama, i uzgrnuću ti skute tvoje na lice, i pokazaću narodima golotinju tvoju i carstvima sramotu tvoju.

⁶ I baciću na tebe gadove i naružiću te, i načiniću od tebe ugled.

⁷ I ko te god vidi, bežaće od tebe, i govoriće: Opuste Ninevija; ko će je žaliti? Gde ću tražiti one koji bi te tešili?

⁸ Jesi li bolja od No-Amona, koji ležaše među rekama, optočen vodom, kome prednja kula beše more i zidovi mu behu more?

⁹ Jačina mu beše huska zemlja i Misir i narodi bez broja; Futeji i Liveji behu ti pomoćnici.

¹⁰ I on bi preseljen, otide u ropstvo, i deca njegova biše razmrskana po uglovima svih ulica; i za glavare njegove bacaše žreb, i svi vlastelji njegovi biše okovani u puta.

¹¹ I ti ćeš se opiti i krićeš se, i ti ćeš tražiti zaklon od neprijatelja.

¹² Svi će gradovi tvoji biti kao smokve s ranim rodom; kad se tresnu, padaju u usta onome ko hoće da jede.

¹³ Eto, narod su ti žene usred tebe; neprijateljima će tvojim biti širom otvorena vrata od zemlje tvoje, oganj će proždreti prevornice tvoje.

¹⁴ Nahvataj sebi vode za opsadu, utvrdi ograde svoje; uđi u kao i ugazi blato, opravi pećza opeke.

¹⁵ Onde će te proždreti oganj, mač će te iseći, izješće te kao hrušt; neka vas je mnogo kao hrušteva, neka vas je mnogo kao skakavaca.

¹⁶ Imaš trgovaca više nego što je zvezda na nebu; hruštevi padoše, pa odleteše.

¹⁷ Glavari su tvoji kao skakavci i vojvode tvoje kao veliki skakavci, koji padaju po plotovima kad je studeno, a kad sunce grane, odleću, i mesto im se ne poznaje gde behu.

¹⁸ Zadremaše tvoji pastiri, care asirski, polegaše junaci tvoji, narod se tvoj rasprša po gorama, i nema nikoga da ih zbere.

¹⁹ Nema leka polomu tvom, ljuta je rana tvoja; ko god čuje glas o tebi, pljeskaće rukama nad tobom, jer koga nije stizala zloća tvoja jednako?