¹⁶ Eto, ja vas šaljem kao ovce među vukove: budite dakle mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi.

¹⁷ A čuvajte se od ljudi; jer će vas oni predati sudovima, i po zbornicama svojim biće vas.

¹⁸ I pred vlastelje i careve vodiće vas mene radi za svedočanstvo njima i neznabošcima.

¹⁹ A kad vas predadu, ne brinite se kako ćete ili šta ćete govoriti; jer će vam se u onaj čas dati šta ćete kazati.

²⁰ Jer vi nećete govoriti, nego Duh Oca vašeg govoriće iz vas.

²¹ A predaće brat brata na smrt i otac sina; i ustaće deca na roditelje i pobiće ih.

²² I svi će mrzeti na vas imena mog radi; ali koji pretrpi do kraja blago njemu.

²³ A kad vas poteraju u jednom gradu, bežite u drugi. Jer vam kažem zaista: nećete obići gradova Izrailjevih dok dođe Sin čovečiji.

²⁴ Nema učenika nad učiteljem svojim ni sluge nad gospodarom svojim.

²⁵ Dosta je učeniku da bude kao učitelj njegov i sluzi kao gospodar njegov. Kad su domaćina nazvali Veelzevulom, a kamo li domaće njegove?

²⁶ Ne bojte ih se dakle; jer nema ništa sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati.

²⁷ Šta vam govorim u tami, kazujte na vidiku; i šta vam se šapće na uši, propovedajte s krovova.

²⁸ I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se bojte Onog koji može i dušu i telo pogubiti u paklu.

²⁹ Ne prodaju li se dva vrapca za jedan dinar? Pa ni jedan od njih ne može pasti na zemlju bez oca vašeg.

³⁰ A vama je i kosa na glavi sva izbrojana.

³¹ Ne bojte se, dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.

³² A koji god prizna mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima.

³³ A ko se odrekne mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima.

³⁴ Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač.

³⁵ Jer sam došao da rastavim čoveka od oca njegovog i kćer od matere njene i snahu od svekrve njene:

³⁶ I neprijatelji čoveku postaće domašnji njegovi.

³⁷ Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan.

³⁸ I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan.

³⁹ Koji čuva dušu svoju, izgubiće je; a koji izgubi dušu svoju mene radi, naći će je.

⁴⁰ Koji vas prima, mene prima; a koji mene prima, prima Onog koji me je poslao.

⁴¹ Koji prima proroka u ime proročko, platu proročku primiće; a koji prima pravednika u ime pravedničko, platu pravedničku primiće.

⁴² I ako ko napoji jednog od ovih malih samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam kažem, neće mu plata propasti.

¹ I kad svrši Isus zapovesti dvanaestorici učenika svojih, otide odande dalje da uči i da propoveda po gradovima njihovim.

² A Jovan čuvši u tamnici dela Hristova posla dvojicu učenika svojih,

³ I reče Mu: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugog da čekamo?

⁴ A Isus odgovarajući reče im: Idite i kažite Jovanu šta čujete i vidite:

⁵ Slepi progledaju i hromi hode, gubavi čiste se i gluvi čuju, mrtvi ustaju i siromašnima propoveda se jevanđelje.

⁶ I blago onome koji se ne sablazni o mene.

⁷ A kad ovi otidoše, poče Isus ljudima govoriti o Jovanu: Šta ste izišli u pustinji da vidite? Trsku, koju ljulja vetar?

⁸ Ili šta ste izišli da vidite? Čoveka u meke haljine obučena? Eto, koji meke haljine nose po carskim su dvorovima.

⁹ Ili šta ste izišli da vidite? Proroka? Da, ja vam kažem, i više od proroka.

¹⁰ Jer je ovo onaj za koga je pisano: Eto, ja šaljem anđela svog pred licem Tvojim, koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom.

¹¹ Zaista vam kažem: Ni jedan između rođenih od žena nije izišao veći od Jovana Krstitelja; a najmanji u carstvu nebeskom veći je od njega.

¹² A od vremena Jovana Krstitelja do sad carstvo nebesko na silu se uzima, i siledžije dobijaju ga.

¹³ Jer su svi proroci i zakon proricali do Jovana.

¹⁴ I ako hoćete verovati, on je Ilija što će doći.

¹⁵ Koji ima uši da čuje neka čuje.

¹⁶ Ali kakav ću kazati da je ovaj rod? On je kao deca koja sede po ulicama i viču svojim drugovima,

¹⁷ I govore: Svirasmo vam, i ne igraste; žalismo vam se, i ne jaukaste.

¹⁸ Jer Jovan dođe, koji ni jede ni pije, a oni kažu: Đavo je u njemu.

¹⁹ Dođe Sin čovečiji, koji i jede i pije, a oni kažu: Gle čoveka izjelice i pijanice, druga carinicima i grešnicima. I opravdaše premudrost deca njena.

²⁰ Tada poče Isus vikati na gradove u kojima su se dogodila najveća čudesa Njegova, pa se nisu pokajali:

²¹ Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila čudesa koja su bila u vama, davno bi se u vreći i pepelu pokajali.

²² Ali vam kažem: Tiru i Sidonu lakše će biti u dan strašnog suda nego vama.

²³ I ti Kapernaume! Koji si se do nebesa podigao do pakla ćeš propasti: jer da su u Sodomu bila čudesa što su u tebi bila, ostao bi do današnjeg dana.

²⁴ Ali vam kažem da će zemlji sodomskoj lakše biti u dan strašnog suda nego tebi.

²⁵ U to vreme odgovori Isus, i reče: Hvalim Te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih a kazao si prostima.

²⁶ Da, Oče, jer je tako bila volja Tvoja.

²⁷ Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin i ako kome Sin hoće kazati.

²⁸ Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti.

²⁹ Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojim.

³⁰ Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako.

¹ U to vreme iđaše Isus u subotu kroz useve: a učenici Njegovi ogladneše, i počeše trgati klasje, i jesti.

² A fariseji videvši to rekoše Mu: Gle, učenici tvoji čine šta ne valja činiti u subotu.

³ A On reče im: Niste li čitali šta učini David kad ogladne, on i koji behu s njim?

⁴ Kako uđe u kuću Božju, i hlebove postavljene pojede, kojih nije valjalo jesti njemu ni onima što su bili s njim, nego samim sveštenicima.

⁵ Ili niste čitali u zakonu kako u subotu sveštenici u crkvi subotu pogane, pa nisu krivi?

⁶ A ja vam kažem da je ovde onaj koji je veći od crkve.

⁷ Kad biste pak znali šta je to: Milosti hoću a ne priloga, nikad ne biste osuđivali prave;

⁸ Jer je Gospodar i od subote Sin čovečiji.

⁹ I otišavši odande dođe u zbornicu njihovu.

¹⁰ I gle, čovek beše tu s rukom suvom; i zapitaše Ga govoreći: Valja li u subotu lečiti? Da bi Ga okrivili.

¹¹ A On reče im: Koji je među vama čovek koji ima ovcu jednu pa ako ona u subotu upadne u jamu neće je uzeti i izvaditi?

¹² A koliko je čovek pretežniji od ovce? Dakle valja u subotu dobro činiti.

¹³ Tada reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži. I postade zdrava kao i druga.

¹⁴ A fariseji izišavši načiniše veće o Njemu kako bi Ga pogubili. No Isus doznavši to ukloni se odande.

¹⁵ I za Njim idoše ljudi mnogi, i isceli ih sve.

¹⁶ I zapreti im da Ga ne razglašuju:

¹⁷ Da se zbude šta je kazao Isaija prorok govoreći:

¹⁸ Gle, sluga moj, koga sam izabrao, ljubazni moj, koji je po volji duše moje: metnuću duh svoj na Njega, i sud neznabošcima javiće.

¹⁹ Neće se svađati ni vikati, niti će čuti ko po rasputicama glas Njegov.

²⁰ Trsku stučenu neće prelomiti i sveštilo zapaljeno neće ugasiti dok pravda ne održi pobedu.

²¹ I u ime Njegovo uzdaće se narodi.